Osnovan sad već davne 1994. godine, Festival autorskog filma (FAF) ove godine proslavlja 30 godina. Nastao sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja savremena, umetnička filmska ostvarenja, svoju misiju ispunjava do danas prikazujući ostvarenja drugačija od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara – oni ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, realnijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.
A ovaj svet, kako je izjavio prošle godine na otvaranju Festivala njegov umetnički direktor Srđan Vučinić, jeste na putu, možda kao nijedan svet pre nas – od tehnologije, robotike i medicine do sfere ratovanja, politike i ekonomije. Ali kuda se to zaputio današnji čovek? – pitaju gotovo svi filmski autori sa festivala u filmovima koji su deo 4 programske celine: Glavni program, Hrabri Balkan, Sirovo i Takmičarski program. Biramo iz svakog programa po 3 filma koja sigurno nećemo propustiti ove godine na FAF-u, koji traje od 22. novembra do decemra.
GLAVNI PROGRAM
Seme svete smokve
Imanovo unapređenje u istražnog sudiju poklapa se s protestima u Teheranu nakon smrti mlade žene. Dok se bori sa teretom posla, njegove ćerke su zatečene događajima, a supruga pokušava da održi porodicu. Kada mu nestane pištolj, sumnja na njih.
Proslava Imanovog unapređenja na poziciju istražnog sudije u sudu Revolucionarne garde poklapa se s masovnim protestima nakon smrti žene na ulicama Teherana. Demonstracije i oštra reakcija vlade remete dinamiku u njegovoj porodici. Dok se Iman bori sa psihološkim teretom svog posla, njegove ćerke, Rezvan i Sana, zatečene su i uzbuđene događajima, dok se njegova supruga, Nađme, trudi da održi porodicu na okupu. Kada Iman otkrije da mu je službeni pištolj nestao, sumnja na svoju porodicu. Uplašen da će izgubiti ugled i posao, postaje paranoičan i započinje istragu u vlastitom domu.
Emila Perez
Rita, advokatica koja radi u firmi koja brani kriminalce, dobija neočekivanu priliku. Lider kartela, Manitas, je angažuje da mu pomogne da se povuče iz posla i ostvari plan koji je godinama tajno pripremao: da postane žena o kojoj je sanjao.
Više nego dovoljno kvalifikovana i nedovoljno cenjena, Rita, radi kao advokatica u velikoj firmi koja je više zainteresovana za puštanje kriminalaca na slobodu nego da ih dovede pred lice pravde. Međutim, sve se menja jednog dana kada dobija neočekivanu priliku za izlaz. Lider kartela, Manitas, je angažuje da mu pomogne da se povuče iz posla i ostvari plan koji je tajno pripremao godinama: da postane žena o kojoj je oduvek sanjao.
Susedna soba
Novi Almodovarov film koji otvara FAF, a radnja filma fokusira se na dve žene koje su, pre nego što su ih razdvojile životne okolnosti (Ingrid i Marta) bile veoma bliske prijateljice. Nakon godina bez kontakta, ponovo se susreću u ekstremnoj i neobično intimnoj situaciji.
Zasnovan na romanu Sigrid Nunez, film istražuje obnovljeno prijateljstvo između nekadašnjih bliskih prijateljica. Dve žene ponovo se susreću u trenutku kada se Marta suočava sa smrtonosnom bolešću. Film istražuje emotivnu dimenziju njihovog prijateljstva, dok junakinje pokušavaju da prepoznaju i prihvate smrt.
TAKMIČARSKI PROGRAM
Sve što zamišljamo kao svetlost
Film prati život Prabe i Anu, dve medicinske sestre koje žive u Mumbaju. Potrešene svojim vezama, devojke odlučuju da krenu na putovanje do obalskog grada gde će „mistična šuma biti prostor u kojem njihovi snovi postaju stvarnost“.
Rutinu medicinske sestre Prabe poremetio je neočekivani poklon od bivšeg muža. Njena mlađa cimerka, Anu, uzalud pokušava da pronađe mesto u Mumbaju na kom bi mogla da bude intimna sa svojim dečkom. Putovanje do obalskog grada omogućava im da pronađu prostor u kom njihove želje mogu da postanu stvarnost. Film predstavlja trostruki portret žena koje su posvetile svoje živote drugima, ali su zauzvrat dobile vrlo malo u pogledu statusa, slobode i novca.
HRABRI BALKAN
Selekcija Hrabri Balkan, koja privlači sve veću pažnju publike, ove godine i sama slavi mali jubilej – deset godina. Ovaj program istražuje nove pravce u autorskom filmu, otkivajući upečatljive glasove i njihove filmove svih rodova, žanrova, formata i trajanja, a koji dolaze sa Balkana ili govore o Balkanu. U okviru ovog programa manje poznati reditelji i rediteljke stoje rame uz rame sa etabliranim imenima, a tročlani žiri svake godine bira najsmelije ostvarenje, formalno ili tematski provokativno. Maša Seničić i Stefan Ivančić, selektori programa Hrabri Balkan su povodom ovogodišnje selekcije rekli: „Filmovi ovogodišnje selekcije su povezani kroz obračun sa pripadnošću i nasleđem, sa praksama ćutanja i zaborava. Njihov okršaj je i poziv na osećajnu i društvenu odgovornost“.
U programu Hrabrog Balkana biće prikazano 12 filmova, a većina autora i autorki biće gosti festivala. Selekciju čine filmovi: Ništa na svom mestu (Burak Čevik), Ono što tražimo od statue je da se ne pomera (Dafne Heretakis), Miris sveže farbe (Nađa Petrović), Radije bih bila kamen (Ana Hušman), Krila radnika (Ilir Hasanaj), Na putu (Samir Karahoda), Sunce nikad više (David Jovanović), Bonaca (Luka Vlaho), Majka je rođena grešnica (Hoda Taheri, Boris Hadžija), Šta Marija nije znala (Konstantina Kocamani), Osam razglednica iz Utopije (Radu Žude, Kristijan Ferenc-Flac), Dobra djeca (Filip Peruzović).
A mi ne propuštamo:
Miris sveže farbe
Nakon što njeni roditelji iznenada prodaju stan u kom je odrasla, Ema beži od kuće sa mlađom sestrom i postaje opsednuta novim vlasnikom stana.
Nakon što njeni roditelji iznenada prodaju stan u kom je odrasla, Ema beži od kuće sa mlađom sestrom i postaje opsednuta novim vlasnikom stana.
Sunce nikad više
Vid, heroj za svog sina Duleta, uznemiren je širenjem obližnjeg rudnika koji preti njihovom domu. Otac pokušava da sakrije svoju zabrinutost od sina koji ostaje nesvestan stvarnosti.
Vid, heroj za svog sina Duleta, uznemiren je širenjem obližnjeg rudnika koji preti njihovom domu. Otac uporno pokušava da sakrije svoju zabrinutost od sina koji ostaje nesvestan stvarnosti. Dok širenje rudnika primorava porodicu da se suoči sa neizbežnim napuštanjem doma, Vid, koji ne odustaje u borbi protiv korporativnog Golijata, pronalazi utehu i snagu u maštovitom svetu svog sina.
Radije bih bila kamen
Glasom Male Jele, film govori o događajima koji su obeležili jednu generaciju i oblikovali budućnost ličkog krajolika, zapuštene i slabo naseljene regije Hrvatske. Promatrajući krajolik i modele suživota između živih i neživih bića, rediteljka ispituje kako se grade sećanja, te kako nastaju i nestaju narativi. Hušman istražuje i kako političke, ekonomske, ekološke i kulturne okolnosti utiču na otvorenost narativa, ljudi i drugih bića.
SIROVO
Karš, inovativni biznismen i ožalošćeni udovac, razvija uređaj koji omogućava povezivanje s mrtvima unutar mrtvačkog pokrova.
Pedesetogodišnji Karš je istaknuti biznismen. Nakon smrti svoje žene, izmišlja GraveTech, revolucionarnu i kontroverznu tehnologiju koja omogućava živima da se povežu sa leševima svojih dragih pokojnika preko njihovih mrtvačkih pokrova.
FESTIVAL I DOMAĆEG FILMA
A izdvajamo i nekoliko domaćih ostvarenja koja možete videti na FAF-u, a koja su raspoređena u nekoj od 4 kategorije.
Na 30. Festivalu autorskog filma biće prikazana brojna domaća ostvarenja, a jedan od filmova koji sigurno nećemo propustiti jeste Mogućnost raja Mladena Kovačevića, kojem je ovo, ujedno i domaća premijera. Film gledamo u ponedeljak, 25. novembra u 20.30 časova u sali 6 mts Dvorane u okviru takmičarskog programa.
Film je nastao u srpsko-švedskoj koprodukciji, a svetsku premijeru je imao na Filmskom festivalu u Veneciji, u selekciji Dani autora.
Reditelj Mladen Kovačević se osvrnuo na tematiku svog novog filma i povodom premijere na FAF-u rekao:
– Ovaj film je donekle inspirisan Danteovom Božanstvenom komedijom, konkretno Čistilištem. Božanstvenu komediju sam uvek razumeo kao priču o životnoj krizi, o putu ka samoostvarenju, i tako Mogućnost raja ispituje tu neumornu ljudsku potragu za srećom, tenziju između ljudskih očekivanja i realnosti sveta u kome žive, koja je očigledna čak i ako žive na rajskom ostrvu. A izuzetno mi je drago što će domaća premijera biti na FAF-u. To je festival koji nam svima puno znači, i idealno mesto za premijeru ovog filma.
Radnja filma: Film prati živote likova na neimenovanom rajskom ostrvu. Opčinjeni ostrvom, u potrazi za srećom, protagonisti filma se bore s beskrajnom neuravnoteženošću između životnih mogućnosti i pitanja kakav život bi zapravo trebalo živeti.
Mladen Kovačević napisao je i scenario za film, a ekipu filma čine montažerka Jelena Maksimović, snimatelj Marko Milovanović, kompozitorka Rebeka Karijord, dizajner zvuka Jakov Munižaba i drugi. Producenti ostvarenja su Mladen Kovačević i Iva Plemić Divjak, a koproducentkinja je Elin Lileman Erikson.
Festival autorskog filma biće održan od 22. do 29. novembra. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Muzeju Kinoteke, bioskopima CineGrand Rakovica, Arena Cineplex Novi Sad i Delta Planet Niš, kao i u Centru za Kulturu Smederevo, Bioskopu Zvezda u Boru, Bioskopu u Zaječaru i u Filmskoj Dvorani Grocka. Festival autorskog filma podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije i Potprogram MEDIA programa Kreativne Europe. Prijatelj festivala je Erste Banka Srbija. Ulaznice za festival mogu se nabavitii na blagajni mts Dvorane, kao i preko sajta mtsdvorana.rs. Više o festivalu i ovogodišnjem programu uskoro na sajtu i društvenim mrežama festivala.
Fotografije: Promo