Šta je prvo što vam padne na pamet kada neko pomene pop-art? Warhol? Campbell konzerve, Brillo kutije? Merlinka? Ili dnevna soba Richarda Hamiltona? Ili Lichtenstainove uplakane žene i ostala stripovska drama koja se događa? Verovatno sve po malo, i pojavljuje se u slikama, jer ako je neki pravac imao fascinantnu estetiku i ostavio traga i više od pola veka kasnije to je sigurno ovaj. Iako je Warhol proročki rekao da će doći vreme kada će svako biti poznat 15 minuta, pop-art je svojih 15 minuta i te kako nadživeo i iako više nije dominantan kao što je bio u drugoj polovini XX veka, nastavio je svoj život i ostao prilično važno i dosta efikasno oruđe za kritikovanje konzumerističke kulture, koju istovremeno i volimo i mrzimo. Pop živi u radovima mnogih savremenih umetnika od Indije do Dominikanske republike i predstavljamo vam tri umetnice čije radove posebno volimo.
Ketna Patel
Patelin rad je poznat po kontrastiranju primarnih, veoma intenzivnih boja i po kolažnoj tehnici. Toliko pop da bi i Warhol verovatno bio ponosan, a multimedijalna umetnica britansko-indijskog porekla je neretko nazivana “pop art puritankom”. Čistim Pop artom, i to najviše zbog tehnike, i načina na koji izvodi svoje radove. Tradicionalno, i po starom sistemu. Manipuliše bojama fotografija, zatim iseca figure i predstave azijskih, pretežno indijskih ulica, i kombinuje u kolaže od kojih pravi printove, ali radi i materijale pa čak i nameštaj. Njen rad neretko uključuje i teme religije, kao i dijaloge, ili tekst na različitim jezicima, budući da smatra da i jezik i religija igraju veliku ulogu u popularnoj kulturi danas. Rođena u Istočnoj Africi, obrazovala se u Velikoj Britaniji, a poslednjih 25 godina živi i radi u Indiji. Ovo joj je omogućilo da posmatra svet iz tri kulturološki sasvim drugačije perspektive i ovaj spoj se prepoznaje u njenim radovima. Kako sama kaže njen rad je “izraz onoga gde se društvo nalazi danas, a vrlo verovatno i onoga ka čemu idemo”.
Rabee Baghshani
Rabee Baghshani živi i radi u Mašhadu u Iranu i njen rad se bazira na predstavljanju članova Kajar dinastije kako poziraju ispred brendova koji su sinonim za zapadnu kulturu kao što su Coca-Cola, Pepsi, Pringles itd, a koji su zabranjeni u Iranu. Baghshani kaže da korišćenjem Kajar (Quajari) figura i njihovim smeštanjem u zapadnjački kontekst želi da predstavi raspolućenost savremenog Irana, i napravi satiričnu kritiku društva. U njenim digitalnim kolažima, žene u tradicionalnoj odeći nose zapadnjačke aksesoare i pijuckaju iz Coca-Cola konzerve dok sede u tradicionalnim iranskim kućama, a muške figure obučene u ceremonijalnu odeću stoje ispred poznatog McDonald’s slova M sa sloganom ‘i’m lovin’ it’ koji se ponavlja. Pored Rabee, savremena pop-art struja je prilično jaka u Iranu, jer je veoma efikasno oružje za kritikovanje političke situacije i pozicija. Kao što i Rabee kaže “Brendovi koje koristim u svojim radovima su poznati i popularni u mojoj zemlji, ali su mnogi bili ili još uvek jesu zabranjeni, i koristeći ih, koristeći Pop Art, možemo da napravimo javnu kritiku zajednice i društva.”
Lucia Hierro
Lucia Hierro je umetnica dominikanskog porekla koja u svojim radovima stalno istražuje, i osvaja prostore. Latino porekla, žena, prva generacija dominikanskih Amerikanaca, Njujorčanka, sa Ivy League diplomom, Hierrova neprestano sučeljava i izmiruje brojne stereotipe, i na tome se bazira i njena umetnost budući da se bori da na sceni napravi prostor za svoje iskustvo i svoje ideje. Njen rad je vibrantan, jarkog kolorita i po preuzimanju elemenata kulture konzumerizma nepogrešivo podseća na pop-art, ali je istovremeno i mnogo ličniji, mnogo intimniji zapis.
Njene izložbe su neretko ispunjene predimenzioniranim predmetima iz supermarketa ali su ti predmeti označitelj jedne kulture i susretanje sa drugom. Šolja sa Jejl univerziteta, kroasan, rende, Goya pasulj i slično su samo potrepštine i svakodnevni predmeti ali kao što Lucia kaže “Oni su zajednički kulturološki označitelji. Za mene je Goya pasulj nešto sa čime se pravi arroz con gandules koji me podseća na moje poreklo. Ali nekom drugom je to samo konzerva koju vidi u “španskom” delu u radnji.”
