BURO. Vizuelni leksikon: Ognjen Milanović

Ognjen Milanović svoje ali ujedno univerzalne emocije i misli crta a zatim nadograđuje rečima u zaokruženu umetničku celinu, gradeći autentični stil po kome je sada već nedvomisleno prepoznatljiv pod imenom @ognjenasi. On je nakon završene srednje dizajnerske škole upisao Likovnu akademiju, odsek grafika, a iako se crtanjem suštinski bavi čitavog života, tek pre nekoliko godina odlučio je da mu to postane poziv. Njegovi radovi koji kombinuju grafiku i tekst plešu po najtananijim emocijama, oni su introspektivni i duboko lični. Tanke linije, poetične crte i mešanje kreativnih izraza su Ognjenov potpis i sigurni smo da imate makar jedan njegov rad u nekom saved folderu, bilo da se umetnik njime dotakao sreće, tuge, beznađa, eskapizma, nemira, gubitka, bliskosti ili daljina. Pristao je nam vizuelno prikaže kako vidi strah i budućnost.

DAN ZAPOČINJEM

 

Razmišljanjem o snu koji sam sanjao, ako ga se uopšte sećam. U poslednje vreme budim se neispavan tako da dan započinjem dolaženjem sebi. Posle toga pijem kafu koja me na duže staze verovatno i čini umornim. Zatim ulazim u svoj vasionski brod i idem da istražujem druge galaksije i onda doručkujem. Posle toga sedam na svog konja i idemo u lov.

 

NAJGORA NAVIKA

 

Kad brinem i ne radim ništa povodom toga. Kad previše uzimam u obzir šta drugi ljudi misle i onda kroz taj filter formiram svoj krajnji sud, uglavnom na temu u koju sam se uključio jer sam emotivno reagovao. Ukratko, ne verujem dovoljno sebi. Nekvalitetno provođenje vremena na internetu odmah posle toga. Milijardu je nebitnih mišljenja i strašnih vesti koje me se ne tiču. Algoritam će mi ubiti volju za životom.

 

POKREĆE ME

 

Oduvek sam razmišljao o životinjama i njihovim bitkama. Svaka ima svoju priču i svoj način kako se bori i opstaje. To mi je neiscrpan izvor motivacije. Trenutno me inspirišu hijene i njihova borba sa surovostima života.

 

KAD MI SVAKODNEVICA POSTANE TESNA

 

Odlazim iz grada ili vežbam dok se ne iscrpim fizički.

 

DA SAM GRAD BIO BIH

 

Meksiko City. Opasan ali pun lepih iznenađenja.

 

NIKADA NEĆU NAUČITI DA

 

Pričam kineski, igram salsu i žongliram. Sve u isto vreme.

 

OMILJENI IZGOVOR

 

Nije mi dobro.

 

PLAŠI ME

 

Teška bolest i siromaštvo. Smrt. Osećaj nezahvalnosti prema životu koji tinja u meni.

 

BUDUĆNOST JE

 

Život pored mora. Blizu prašume gde mogu da čujem kako majmuni viču i gde ljubičasto nebo preleću šareni papagaji velikih krila.