Pretraga

Da li je camp kultura, ili je kultura camp?

Da li je camp kultura, ili je kultura camp?

U duhu Met Gale, jednog od najiščekivanijih i najglamuroznijih svetskih događaja, dekodiramo šta zapravo jeste camp, zašto volimo njegovu ekstravaganciju i zašto je neodvojiv od savremene kulture

Tekst: Teodora Jeremić


Uzmimo dva primera za početak. Dva poznata njujorška kluba, epicentra kulture i ere 70-ih i vibrantne njujorške scene: Club 57 i Studio 54. Prvi je malo sumorniji, estetski više undergorund, sinonim za "punk DIY" estetiku kako ga je opisala Ann Magnuson, event menadžerka kluba, gde su Keith Haring, Jean-Michel Basquiat bili česti gosti uz Fab Five Freddyja,The Fleshtones, Cindy Lauper i ostale; dok je drugi bio blještava, glamurozna proslava preterivanja i zamka za novac, i oba su ma koliko na prvi pogled različita bila, sinonim za camp, njegove suprotnosti, i sve ono što on jeste. Nedeljni Monster Movie Club kluba 57 i legendarne novogodišnje proslave Studija 54 za koje se potraživalo i po četiri tone šljokica (nb: tačan podatak, ne slobodno hiperbolisanje) dve su verzije savremenog campa i njegovi paradagimatski primeri, od kojih je jedan šarmantno i osetno lo-fi, i u koketiranju sa prošlošću, a drugi drzak i maksimalistički, oba uverena da ni jedna etiketa nije zapravo ni bitna jer ništa i nije u potpunosti ozbiljno, sve je pod znacima navoda, sve je poza, "razigrano, anti-ozbiljno". Možda ne ni anti-ozbiljno, koliko još preciznije, podrazumeva novi, kompleksniji odnos sa "ozbiljnim". Neko može biti ozbiljan o površnom, i površan oko ozbiljnog."

Ali šta camp zaista znači? Esej Susan Sontag "Notes on "Camp"" (1964.) ključan je za razumevanje i uosećavanje ovog termina, i pomogao je da se ovaj kreativni "pokret" i senzibilitet definiše i objasni, a danas i poslužio kao inspiracija za najnoviju izložbu u Metropoliten muzeju u Njujorku "Camp: Notes on Fashion", i prateći Met gala. "Notes on "Camp"" je u toj meri uticajan esej da sve i da ga niste pročitali, tih 58 malih fragmenata su na ovaj ili onaj način već našla svoj put do manje više svakoga, kao deo mnogo šire kulturološke epidemije koja nadjačava pojedinca. Sontag je verovala u camp kao senzibilitet, ne pravac, ne pokret, ne nužno ni fenomen i kao takav bilo je jasno da se ne može artikulisati kao standardni esej već u nešto drugačijem obliku. 58 stavki, zabeleški na temu campa koje je objedinila u ovom "eseju" je njegova suština, njegovo Sveto pismo, manifest, i Sontag pre svega esenciju campa vidi u njegovoj ljubavi prema "neprirodnom: veštačkom i preterivanju". Međutim tu treba biti obazriv, i razgraničiti camp od objektivnog kiča, koji sa njim koketira ali nikada ne postaje kič, i dok drugi obično referiše na predmet camp je nastup, vid performansa i doživljavanja svega kroz prizmu znaka navoda. Ako je svima poznati senzibilitet broj jedan visoka kultura, koja je u svojoj suštini moralizatorska, a drugi, ekstremna stanja i osećanja, koja se predstavljaju kroz avangardne pokrete i dobijaju na snazi stvarajući tenziju između moralne i estetske strasti, onda je camp treći pravac, koji je u potpunosti estetski i predstavlja konzistentno i uporno estetsko iskustvo sveta.

Sama reč, 'camp' potiče (surprise, surprise) iz francuskog i glagola se camper, koji znači zauzeti ekstravagantnu pozu- kao da bi i mogao da ima ikakve druge pretke do Kralja Sunca, Luja XIV i njegovog dvorca u Versaju, epicentra pompe, raskoši, rokoko sjaja, i ekstravagancije, koja se otelovljavala kroz sve od umetnosti, mode, pozorišta, nameštaja, muzike i arhitekture. Međutim, čak i u perspektivi tog vremena nije sinonim nužno za dobar ukus koliko za onaj specifično začinjen, i koji prevazilazi okvire "dobrog" dozom "smelog i duhovitog hedonizma".
Koristeći se Sontag okvirima camp je zainteresovan za veštačko, za preterivanje, apsurdnost i sve što je pomalo "preko", malo previše, i spoznati ga znači razumeti "postojanje kao igranje uloge". On je najdalja ekstenzija metafore "život kao scena, pozorište" i nije ni čudno što mu je savremena kultura poklonila puno pažnje, i svesno ili ne u priličnoj meri naklonjena. Igranje uloga je uobičajeno i podrazumeva da je svako od nas istovremeno u nekoliko različitih uloga u okviru porodične, emotivne ili društvene strukture, ali danas uloge ulaze u samu suštinu savremenog bivstvovanja te su se ne samo duplirale nego zahvaljujući društvenim mrežama i uvišestručile, pa imamo privatno ja, javno ja, željeno ja, ja u četiri zida, ja na instagramu... dok je paralelno sa tim prirodnost sve više na ceni, i ispostavlja se kao primarna misija današnjice, uveriti druge da smo po prirodi baš ono što prikazujemo. U tom maniru, rečenica iz Wildovog komada "Idealan muž", koju Sontag i ističe kao jednu od definicija campa, "To be natural is such a very difficult pose to keep up" se pokazuje kao gotovo proročka. I biti prirodan je poza, uloga, imidž i to možda i jedna od najtežih.

Od eseja "Notes on "Camp"" prošlo je 55 godina, što je i više nego dovoljno da camp uđe u sve pore i danas može da se primeni na gotovo sve. U ovom trenutku čini se da je taj termin promenio sva moguća značenja ali je pomalo izgubio na subverzivnosti koju je imao. Sadržaj koji konzumiramo pokazuje veliku otpornost i mogućnost remiksovanja, rekontekstualizacije, plagiranja i kombinovanja da se više i ne zna šta je kopija čega, ko je bio prvi, i šta je čija originalna ideja, ali se još glasnije pitanje da li je to i bitno, i zaista, da camp u savremenosti treba izmeriti bilo kojom mernom jedinicom, njegova valuta bi svakako bili memovi, i imajući to na umu, upitno je može li camp uopšte da se destiluje, razdvoji od sadašnjice.

Ipak, kada je Sontag pravila listu camp klasika oni svakako nisu bili ni u planu ali se zato na njenoj listi nalaze: art nouveau Tiffany lampe, Aubrey Beardsley crteži, "Labudovo jezero", kao camp filmska savršenstva "Trouble in Paradise" i "The Maltese Falcon", moda 20-ih, sve u vezi sa Busby Berkeleyjem, filmovi Josefa von Sternberga sa Marlene Dietrich, čiji su kostimi u filmu "Shanghai Express" bili toooliko over the top da je morala da bude transportovana na snimanje filma kamionom, zatim Mae West, Bea Lillie, La Lupe, Tallulah Bankhead u "Lifeboat", Bette Davis u "All About Eve"... Upravo onih nekoliko minuta kada u filmu "Auntie Mame" Patrick i njegova dadilja ulaze u Mamein stan dočekuje ih batler koji im se obraća kroz konstrukciju u obliku zmaja koja samo nagoveštava elaborirani egzotični dekor i atmosferu i fantaziju koja ih i očekuje unutra, da bi se ubrzo potom našli u sred Mameine žurke, u fantastičnom miksu francuskog salona i Studija 54 (camp posebno voli anahronizme i suprotnosti) i još začudnijem miksu individua unutra, je esencija, par excellence primer campa u svojoj punoj snazi.



Camp ukus je esencijalno ljubav prema ljudskoj prirodi. On proslavlja individualnost, ne osuđuje, uključuje, ne izdvaja, uživa u svim malim trijumfima, intenzitetima i čudnostima karaktera. Camp ukus se identifikuje sa onim što je uživajuće a kako je njegov zaštitni znak duh ekstravagancije, lako je shvatiti zašto je toliko blizak i prijemčiv modi. Susan Sontag kaže da je camp, žena koja nosi haljinu od tri miliona pera (ne znam da li je Pier Paolo Piccioli imao ovo na umu kada je radio haljinu za Valentino Haute Couture jesen-zima 2018/2019, ali ja definitivno jesam). "Camp se meri po kvalitetu ambicioznosti, ne samog stila i finalnog produkta. Gaudijeva Sagrada Familia nije camp samo zbog estetike već ambicioznosti jednog čoveka da započne projekat za koji su potrebne generacije, cela kultura, da ga završi."

U skladu sa svim ovim, od nove Met izložbe se sve to i očekuje: duhoviti, ironični, i preterani modni komadi iz panteona modnih legendi. Kako je Andrew Bolton, glavna kustoska sila projekta, rekao najveći deo izložbe biće posvećen osnovnim stubovima koji drže ovaj senzibilitet živim i koji ga čine onim što jeste- parodija, pastiš, lukavstvo, izveštačenost, teatralnost, i preterivanje izraženi kroz odeću, i iako je sinoćnji događaj na momente izgledao kao maskembal za Noć veštica, jasno je zašto je ovako široko postavljena tema bila prava poslastica Met gala zvanice, i njihove larger than life outfite.

 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor