Kroz istoriju umetnosti, umetnici (uglavnom muškarci jer to je ono što zvanična istorija umetnosti prihvata i forsira, setimo se ključnog pitanja “Why Have There Been No Great Women Artists?“ Linde Nochlin) su predstavljali žene kao savršene. Lepotice, upeglane, prelepe, sa savršenim kožama i licima, preidealizovane, i sasvim nerealne. Naravno da sve do jedne jesu prelepe, a radovi nedvosmisleno značajni i za opus autora i za samu istoriju umetnosti, ali definitivno nisu realan prikaz onoga šta znači biti žena. Takva iskrivljena i idealizovana perspektiva a kasnije i magazinska, i modeling mašinerija su i doveli do nerealniih standarda koje postavljamo i sebi, ali srećom, došlo je vreme da mnogi, zajednički rade na tome da se oni promene. Kako je modni svet počeo sve više da uključuje modele različitih godina, drugačijeg izgleda, oblika tela i ne samo XS veličine, sve je više i umetnica koje u svojim radovima slave raznolikost i pozitivan stav prema telu. Predstavljajući u svojim sjajnim ilustracijama žene svih godina, narodnosti, kultura, izgleda, promovišu i podržavaju ženski glas onakav kakav zaista jeste, a ovo su naše omiljene regionalne i inostrane body-positive umetnice.
Anne Amanda ima veoma prepoznatljiv stil u kom prepliće ono obično i svakodnevno, sa nebeskim telima, galaksijom, prirodom, i vrlo lako možemo da zamislimo njene ilustracije na nekom špilu tarot karata ili kao vizuale za godišnji horoskop. Njene devojke su u kontaktu sa sobom, drugima i prirodom, i jedno sa njom. Pomalo vile, pomalo sasvim stvarne, sa strijama, ožiljcima, vitiligom, ali u miru sa sobom i svojim jedinstvenim telima. Annine printove možete i kupiti po super pristupačnim cenama na Society6.
Jovanine radove ste do sada već sigurno sretali po društvenim mrežama, tačnije Instagramu, i prepoznajete je po genijalnim ilustracijama koje radi za portal Mondo ona. Njene devojke su aktivne, ne ćute, i postavljaju važna pitanja o kojima definitivno moramo da pričamo.
Céleste je ilustratorka koja je rođena i živi u Parizu. Kaže da njenu radnu etiku najbolje opisuje pesma „You Don’t Own Me“ Lesley Gore, a njene preslatke „junakinje“ to i dokazuju. Da su svoje, snažne i slobodne. U svakom od crteža nas vode u svet divnih kolorita, razbacanih konfeta, iskrene ljubavi za sve, girl power osećaja, i istinskog sestrinstva koje ne poznaje granice.
Italijanska ilustratorka koja živi i radi između Koma i Nujorka. Za sebe kaže da je ljubiteljka mačaka, biljaka, dobrog vina i jednakosti, a to sve možemo da vidimo i u njenim ilustracijama. Pogotovo ovo poslednje. Nedavno je započela saradnju sa The New Yorker magazinom, i radi ilustracije za erotsku kolumnu u kojoj neretko i inspiriše autorku svojim ličnim dejting životom.
Rachel koristi digitalne crteže i gvaš slike kao tajno oružje kojim proslavlja, osnažuje, podržava i uzdiže sve žene ovog sveta. Njene žene su različite u najpotpunijem i najlepšem smislu te reči, sa najrazličitijim bojama kože, frizurama, manjim i većim oblinama, i međusobno se podržavaju, plešu zajedno, plaču, smeju se.
Nina je junakinja Sereninih ilustracija, sa kojom se smenjuje u glavnim ulogama. Povremeno je Nina u centru pažnje povremeno sama Serena. Njene crteže karakteriše upotreba živih boja, šarenilo i preovlađujuće ženske teme i brige. Nina je sanjarka koja ne želi da odraste, a uz nju ne odrasta ni Serena i zajedno se bore protiv predrasuda i za zajednicu u kojoj su svi jednaki.
Lea je slovenačka ilustratorka, koja pokriva široko polje delovanja od animacija do postera i naslovnica knjiga. Njen stil su jednostavne forme, pastelna paleta i jako važne teme i podsećanje na sve one čije su svakodnevice nešto drugačije od naših i na koje treba obraćati više pažnje.
