Iako često skrajnute, žene su i te kako stvarale kroz našu istoriju umetnosti. I to ne samo slikale i kreirale, već bile i rodonačelnice pokreta i donosile revolucionarne tehnike u naša područja. Jedna od njih definitvno je i slikarka Beta Vukanović koja je rođena u Bambergu kao Babet Bahmajer, školovala se u Minhenu, a vrhunac svoje bogate umetničke i pedagoške karijere ostvarila je u Beogradu, gde je živela i stvarala 74 godine, tačnije od svoje 26.
Tokom ovog meseca u Konaku kneginje Ljubice imali smo priliku da zavirimo u njen skriveni kutak i spoznamo veličinu ove slikarke o kojoj se, kao i o mnogim umetnicama iz naše istorije, malo govori. Postavka izložbe „Beta Vukanović. Klasik moderne“ obuhvata slikarkine radove i predmete iz njenog ateljea koji se čuvaju u kolekciji Muzeja grada Beograda, u Legatu Bete Vukanović. Oni svedoče o stvaralaštvu ove multimedijalne umetnice kroz vreme, od ranih minhenskih portreta s kraja XIX do poznih akvarela iz sedme decenije XX veka, ukazujući na tematski pluralizam slikarkinog opusa i njenu pripadnost intimnom, ušuškanom svetu klasične moderne.
Korene svog umetničkog majstorstva stekla je u ateljeu Antona Ažbea u Minhenu (isto kao i Nadežda Petrović), gde je i upoznala svog budućeg muža – hercegovca Ristu Vukanovića. Pri dolasku u Srbiju njih dvoje nasleđuju prvu srpsko-crtačku školu slovačkog slikara i pedagoga Kirila Kutlika, i upravo je u toj školi počeo njihov doprinos srpskoj umetnosti. Na Betu su najviše uticali francuski impresionisti, tačnije pravac zvan plenerizam – slikanje u prirodi, van ateljea. Te ideje je Beta ponela sa sobom i želela da ih proširi dalje, te je na taj način postala začetnica plenerizma u Srbiji. Izložene slike na izložbi svedoče tome i odišu nežnim pariskim pokretima četkice.
Osim slikarstva, Beta se bavila i pedagoškim radom. Naime, zajedno sa mužem ona je 1900. otkupila srpsku crtačku školu, koja se od 1902. nalazila na adresi Kapetan Mišina 13.
„To je bila prva građevina koja je bila namenski podignuta za jednu umetničku školu, sačinjena od nekoliko ateljea, uključujući terasu i prostor namenjen za slikanje u prirodi, tj. plen er. Beta je uvela slikanje u prirodi koje nije bilo zastupljeno u likovnom obrazovanju u Srbiji. Svoje učenice je vodila na Kalemegdan, Topčider“, kaže Isidora.
