Jess Allen je engleska umetnica koja „živi i radi izvan utabanih staza“. Izlaže retko, a njena odvojenost od sveta umetnosti najčitljivija je u slikama koje stvara. Diplomirala je likovnu umetnost na univerzitetu Falmouth, do sada je izlagala u Londonu i mnogi njeni radovi deo su privatnih kolekcija širom SAD-a, Evrope i Azije. Jess je i dobitnica je prestižne Parker Harris nagrade za koju je izabrana 2021. godine. Zanimaju je paralele između rasporeda objekata i apstrakcije, a svojim radovima želi da prenese skromnu suštinu jednostavnih svakodnevnih predmeta. Giorgio Morandi, italijanski umetnik, odnosno njegova čuvena izjava – ništa nije apstraktnije od stvarnosti – njena je inspiracija i krilatica rada.
„Tokom godina moja slikarska praksa je postala mirno mesto gledanja i kontemplacije. Radi se o poštovanju svakodnevnog i zanemarenog”, objašnjava umetnica. Trenutno živi u zapadnom delu Engleske, u Cornwallu, gde na izolovanoj farmi tehnikom ulja na platnu i drvetu istražuje mrtvu prirodu, napuštene prostore, boje i formu kao takvu.
Ona slika prisustvo kroz odsustvo, a senke u središtu njenih radova su šaputavi naratori smisla naizgled nevažnog i skrajnutog. Njene slike su intimne i tihe, ali u svojoj jednostavnosti su dovoljno ubedljive i u tome se krije njihova suštinska vrednost. Jess kompozicije gradi tako da svedoče trenutku u vremenu, a sllikajući siluete u skromnim scenama, ona izbegava njihovo smeštanje u definisani narativ. Figure koje komponuje su neimenovane i često neodređene, a na posmatračima je da domaštaju te nejasne forme.
Sama umetnica svoju slikarsku praksu poredi sa iskustvom čitanja, budući da je u oba smera samoizolacija neophodna, kako bi dojam bio potpun i neometan. Upravo nepodeljena pažnja i posvećeno prisustvo koji se čitaju kroz njene radove pokazuju vrednost samoće i kako jednostavni predmeti mogu dobiti dubinu i drugačije, promišljeno značenje.
