Pretraga

Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna?

Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna?

Tekst: Iva Parađanin

Nedavno sam imala prilike da u sred Studentskog parka prisustvujem predstavi “Drveće pleše”, inicijalno inspirisanu knjigom Petera Volebana -“Tajni život drveća” koju obožavam. Predstava je za cilj imala da senzibilisuje publiku i podstakne inicijative u odbrani od prekomerne seče drveća i bila je fenomenalna. Kao istoričarka umetnosti, upućena sam u eko-potencijal koji danas imaju mnogi performansi, umetničke instalacije po galerijama i velika sam obožavateljka umetnika Ai Weiweia koji je pre svega zagovarač teorije da umetnik mora biti i aktivista. Međutim, nisam znala da su slične inicijative i prakse zaživele kod nas, i da se svest o tome da svako od nas treba da uzme učešće u borbi koja se tiče naše planete, polako budi. Jako sam se obradovala kada sam čula za incijativu Green Art Incubator koju čine niz eksperata i profesionalaca iz različitih naučnih, istraživačkih i praktičnih polja, a koja u centar promišljanja smešta uspostavljanje odnosa umetnosti prema aktuelnoj klimatskoj krizi, sa ciljem podrške i osnaživanja savremenih sistema domaće umetničke produkcije u pravcu zelene transformacije.

Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna? (фото 1)

Inicijalni osnivači Green Art Incubator-a su klimatolog, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević i dr Jovana Karaulić, filmska i pozorišna producentkinja i docentkinja na Katedri za menadžment i produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, a procesu razvoja ideje i oblikovanja inicijative ubrzo se pridružila i dr Ksenija Marković Božović takđe sa FDU, čija je ekspertiza usmerena na upravljanje organizacijama u polju kulture. Tim se veom brzo širio priključili su se dr Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita na FDU, dr Aleksandar Brkić sa londonskog univerziteta Goldsmiths, Neven Marinović, direktor Smart kolektiva, Sara Aresnović, novinarka Radio Beograda 2, Tijana Mićanović, alumni FDU-a i Andreja Lepir, grafički dizajner. Od jedne sasvim neformalne ideje zasnovane na entuzijazmu i međusobnom razumevanju grupe zainteresovanih prijatelja, projekat se oblikovao u kompleksnu celinu i dobio višeslojan karakter usmeren na profesionalce u polju, stručnu javnost, ali i širu publiku.

Razgovarala sam sa njima o zelenom potencijalu umetnosti i daljim planovima.

Kako je nastao Green art incubator i ko ga sve čini?

Promišljanjem uloge kulture i umetnosti u složenom društvenom trenutku, obeleženom različitim turbulentnim okolnostima, a sa čvrstim uverenjem da kultura i umetnost nisu samo alat u promovisanju teme koja u tom trenutku pritiska društvo u celini, već ravnopravni učesnici u dijalogu o mogućim procesima transformacije i konačno sagovornici u društvenom dogovoru kakvu budućnost želimo, nastala je ideja o kreiranju inicijative koja će pokušati da pruži solucije za prevazilaženje prepreka o dijalogu u kontesktu klimatske krize.

Postoje li neki primeri "zelene" umetnosti iz sveta koji vas inspirišu?

Globalnih ili evropskih primera ima dosta, od umetnika ili inicijativa koje se na narativnom nivou bave ekološkim temama i pozivaju na promišljanje odnosa čoveka prema prirodi i okruženju, do sve većeg broja institucija i organizacija koje transformišu svoje filozofije i produkcione pristupe i okreću se ekološki održivim radnim procedurama. Međutim ono što nas posebno inspiriše jesu lokalne incijative u ovom pravcu. U tom kontekstu smatramo da je važno osvrnuti se na dva relativno skorašnja događaja koja su snažno uticala na percepciju kulturne i šire javnosti o ovom pitanju u našoj sredini, a to su poslednje (prošlogodišnje) izdanje Bitef festivala i izložba „Efekat pregleda” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Pored ova dva značajna događaja u proteklom periodu u našoj sredini javili su se i drugi projekti i inicijative usmerene u ovom pravcu, od kojih je važno izdvojiti kompleksan projekat Dah teatra Drveće pleše, koji preispituje odnos i potencijale umetnika u iznalaženju kreativnih odgovora na krizu opstanka i zaštite životne sredine.

“Sve više umetničkih inicijativa i organizacija okreće se ekološkim temama, što nas naravno posebno raduje”.

Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna? (фото 2)
Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna? (фото 3)

O ekološkom potencijalu umetnosti tek počinje da se govori na našim prostorima, a koliki on može da bude i zašto je važno da umetnost bude ekološki osvešćena?

Globalno aktuelna, i intenzivno promovisana, ideja je da umetnost i kultura mogu dati značajan doprinos u uvećanju vidljivosti i sveukupnom boljem društvenom razumevanju aktuelne ekološke krize. Redefinisanje savremene paradigme kulture kao „moćnog mesta za promišljanje klimatske krize” zahteva strateški rad na sprovođenju eko-zaokreta institucija i organizacija u polju, međutim, i dalje je na globalnom planu prisutna nedovoljna primena zelenih programskih i produkcionih pristupa.

Ovo je naročito izraženo u slučaju domaće umetničke produkcije, koja beleži vrlo skromna ili nedovoljno vidljiva iskustva u ovom kontekstu, što nedvosmisleno ukazuje na potrebu za osnaživanjem kulturnih aktera u ovom pravcu. I pored činjenica koje se iznose u brojnim dokumentima javnih politika širom sveta o neupitnom uticaju aktivnosti društva na izazivanje promena u klimatskom sistemu planete, utisak je da izostaje adekvatan kolektivni društveni odgovor, što je moguće posledica toga što do skoro nismo znali „kako da mislimo i osećamo tu temu”, gde se umetnost smešta u centar dijaloga.

Jedan od osnovnih razloga za iniciranje Inkubatora odnosio se upravo na nedovoljno postojanje platformi koje bi omogućile alate i veštine koje su neophodne za promišljanje ove teme.

Nedavno smo u okviru Dah teatra imali priliku da gledamo predstavu "Drveće pleše" na otvorenom. Upoznati smo sa tim koliko umetnici mogu u svojim instalacijama da budu ekološki angažovani, ali koliki je zeleni potencijal može da ima pozorište? Ili film?

Od svog nastanka, pozorište je bilo središte promišljanja važnih tema koje se tiču zajednice i društva u celini. Kroz pozorište su se afirmisale, pregovarale ili subvertirale određene društvene vrednosti, te je njegov potencijal za pokretanje dijaloga o važnim pitanjima neupitan, naročito u kriznim vremenima i nepredvidivim okolnostima. Pored ovog narativno-ideološkog plana, podjednako je važan i unutrušnji pristup, organizaciona kultura koja se neguje u jednoj ustanovi i produkcioni modeli, te je u ovom smislu imperativ usvajanje ekološki održivih rešenja i preduzimanje konkretnih akcija u pravcu smanjenja sveukupnih štetnih efekata kulturne i umetničke produkcije na životnu sredinu.

Pokrenuli ste serijal razgovora "Climate Late Night", U prvoj epizodi gostovao je Josh Fox koji je pričao o krizi poverenja u nauku kao i motivaciji ljudi da ih problemi životne sredine dotiču. Šta mislite zašto toliki broj ljudi ne mari za planetu na kojoj živi i otkud ovakve krize?

U prvoj epizodi razgovora sa filmskim i pozorišnim rediteljem i aktivistom Joshom Foxom dotakli smo se brojnih tema koje usmerenih na odnos globalne zajednice prema aktuelnoj klimatskoj krizi, ali i širem dalekosežnom problemu- krizi poverenja u nauku. Kako je Josh Fox istakao ovom prilikom uspostavljanje svesti o postojanju problema je prisutno, pa i kroz sve brojnije filmske i druge umetničke projekte, ali konkretne akcije i promene ponašanja su ono što izostaje. Međutim, u našem lokalnom kontekstu, u kome su teme zaštite životne sredine, te urgentnosti prilagođavanja svih društvenih aktera na očekivane posledice klimatske krize, tek odnedavno deo javnog diskursa smatramo da je i dalje neophodno raditi na edukaciji o ovim problemima. Promena percepcije i širenje svesti su neophodni prvi koraci, ali uz njih istovremeno treba ponuditi konkretna rešenja, akcije i smernice.

Zašto je važan aktivistički pristup umetnosti? Zašto svako od nas ima odgovornost da bude aktivista?

Čvrsto verujemo da su umetnici i kulturni delatnici važni akteri društvenog dijaloga, te da umetnost poseduje potencijal da iznađe kreativne odgovore na različite probleme zajednice. Umetnost nam takođe pomaže i omogućava da zamislimo kakva je to budućnost kakvu želimo. U tom smislu, kako bi ispunila ulogu društvenog agenta, smatramo da umetnost mora da komunicira aktuelna pitanja i probleme koji se tiču zajednice.

Konkretno ako se zadržimo u polju ekološke krize, kao problema koji zahteva hitan odgovor i prilagođavanje svih društvenih aktera, svako od nas poseduje ulogu, te je svaki doprinos važan. Bilo da se ta uloga ogleda u iniciranju dijaloga, konkretnim individualnim akcijama ili promišljanju i pozivu na dugoročna sistemska rešenja, svaka od ovih linija je važna i može pokrenuti širi lanac promene koja je nužna.

Kroz brojne intervjue koje smo do sada vodili sa autorima koji pripadaju različitim stvaralačkim oblastima shvatili smo da su umetnici i kulturni radnici svesni i savesni, te da često, kroz umetnost, ali i kroz medijski prostor koji im je dat, progovaraju o najvažnijim problemima, samim tim i ekološkim, sa kojima se društvo suočava. Da parafraziramo reči Josha Foxa:

“Svaka velika umetnost uključuje aktuelna politička promišljanja svog doba”.

Hamlet je direktno referisao na aktuelni politički trenutak u kom je Šekspir živeo. Možemo se setiti i brojnih drugih primera. Ako isključimo političnost - to delo više nije toliko revolucionarno, nije više toliko značajno i onda ne možemo govoriti o velikoj umetnosti.

Domaći autori i autorke su ovog promišljanja, u velikoj meri, svesni i to je važno naglasiti.

Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna? (фото 4)
Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna? (фото 5)

Šta možemo da očekujemo sledeće od GAI?

Dosta važnih aktivnosti je već pokrenutno, među kojima se izdvajaju istraživanja trenutne situacije-praksi i potencijala u kontekstu zelene transformacije u polju pozorišne, filmske i vizuelne umetnosti, kao i realizacija radionica u kontesktu ove teme sa profesionalcima iz polja. U proteklom periodu takođe smo konrinuirano radili na portalu greenartincubator.org, koji je svojim news sadržajem iz interdisciplinarnog polja umetnosti i eko tema okupio zainteresovanu grupu ljudi koja nam daje signale da je to što radimo značajno i ohrabrujuće, kako za discipline iz kojih dolazimo tako i širu zajednicu.

Ono na čemu trenutno radimo jeste realizacija seta priručnika na temu ekološke transformacije i edukativnih treninga za predstavike organizacija u sve tri oblasti ka kojima je orijentisan projekat- pozorišta, produkcijske kuće, muzejski i galerijski sistemi, a koji će okupiti veliki broj stručnjaka na međunarodnom nivou, koji će uzeti učešće kao predavači. Radujemo se da ćemo uskoro moći da ugostimo producenta Đovanija Pomplija, eskperta za green film, dobitnika Zlatnog medeveda na poslednjem festivalu u Berlinu koji će raditi sa domaćim produkcijama u okviru treninga koji realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Takođe za jun je planirana velika medjunarodna konferencija koja će okupiti stručnjake iz ove oblasti iz celog sveta.

Posebno nas raduje i rad na novouspostavljenom programu Climate Late Night u okviru koga ćemo voditi razgovore sa inostranim umetnicima koji aktivno deluju u oblasti zaštite životne sredine i istaknutim ekološkim aktivistima.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor