Šta je zelena transformacija umetnosti i zašto nam je neophodna?

04.03.2022.
RECOMMENDED

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/greenartcover.jpg

Nedavno sam imala prilike da u sred Studentskog parka prisustvujem predstavi “Drveće pleše”, inicijalno inspirisanu knjigom Petera Volebana -“Tajni život drveća” koju obožavam. Predstava je za cilj imala da senzibilisuje publiku i podstakne inicijative u odbrani od prekomerne seče drveća i bila je fenomenalna. Kao istoričarka umetnosti, upućena sam u eko-potencijal koji danas imaju mnogi performansi, umetničke instalacije po galerijama i velika sam obožavateljka umetnika Ai Weiweia koji je pre svega zagovarač teorije da umetnik mora biti i aktivista. Međutim, nisam znala da su slične inicijative i prakse zaživele kod nas, i da se svest o tome da svako od nas treba da uzme učešće u borbi koja se tiče naše planete, polako budi. Jako sam se obradovala kada sam čula za incijativu Green Art Incubator koju čine niz eksperata i profesionalaca iz različitih naučnih, istraživačkih i praktičnih polja, a koja u centar promišljanja smešta uspostavljanje odnosa umetnosti prema aktuelnoj klimatskoj krizi, sa ciljem podrške i osnaživanja savremenih sistema domaće umetničke produkcije u pravcu zelene transformacije.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/1646399968258857.png

Inicijalni osnivači Green Art Incubator-a su klimatolog, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević i dr Jovana Karaulić, filmska i pozorišna producentkinja i docentkinja na Katedri za menadžment i produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, a procesu razvoja ideje i oblikovanja inicijative ubrzo se pridružila i dr Ksenija Marković Božović takđe sa FDU, čija je ekspertiza usmerena na upravljanje organizacijama u polju kulture. Tim se veom brzo širio priključili su se dr Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita na FDU, dr Aleksandar Brkić sa londonskog univerziteta Goldsmiths, Neven Marinović, direktor Smart kolektiva, Sara Aresnović, novinarka Radio Beograda 2, Tijana Mićanović, alumni FDU-a i Andreja Lepir, grafički dizajner. Od jedne sasvim neformalne ideje zasnovane na entuzijazmu i međusobnom razumevanju grupe zainteresovanih prijatelja, projekat se oblikovao u kompleksnu celinu i dobio višeslojan karakter usmeren na profesionalce u polju, stručnu javnost, ali i širu publiku.

Razgovarala sam sa njima o zelenom potencijalu umetnosti i daljim planovima.

Kako je nastao Green art incubator i ko ga sve čini?

Promišljanjem uloge kulture i umetnosti u složenom društvenom trenutku, obeleženom različitim turbulentnim okolnostima, a sa čvrstim uverenjem da kultura i umetnost nisu samo alat u promovisanju teme koja u tom trenutku pritiska društvo u celini, već ravnopravni učesnici u dijalogu o mogućim procesima transformacije i konačno sagovornici u društvenom dogovoru kakvu budućnost želimo, nastala je ideja o kreiranju inicijative koja će pokušati da pruži solucije za prevazilaženje prepreka o dijalogu u kontesktu klimatske krize.

Postoje li neki primeri „zelene“ umetnosti iz sveta koji vas inspirišu?

Globalnih ili evropskih primera ima dosta, od umetnika ili inicijativa koje se na narativnom nivou bave ekološkim temama i pozivaju na promišljanje odnosa čoveka prema prirodi i okruženju, do sve većeg broja institucija i organizacija koje transformišu svoje filozofije i produkcione pristupe i okreću se ekološki održivim radnim procedurama. Međutim ono što nas posebno inspiriše jesu lokalne incijative u ovom pravcu. U tom kontekstu smatramo da je važno osvrnuti se na dva relativno skorašnja događaja koja su snažno uticala na percepciju kulturne i šire javnosti o ovom pitanju u našoj sredini, a to su poslednje (prošlogodišnje) izdanje Bitef festivala i izložba „Efekat pregleda” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Pored ova dva značajna događaja u proteklom periodu u našoj sredini javili su se i drugi projekti i inicijative usmerene u ovom pravcu, od kojih je važno izdvojiti kompleksan projekat Dah teatra Drveće pleše, koji preispituje odnos i potencijale umetnika u iznalaženju kreativnih odgovora na krizu opstanka i zaštite životne sredine.

“Sve više umetničkih inicijativa i organizacija okreće se ekološkim temama, što nas naravno posebno raduje”.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/1646399967292747.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/1646399967248925.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/1646399967339745.jpghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/03/1646399967363699.jpg

Šta možemo da očekujemo sledeće od GAI?

Dosta važnih aktivnosti je već pokrenutno, među kojima se izdvajaju istraživanja trenutne situacije-praksi i potencijala u kontekstu zelene transformacije u polju pozorišne, filmske i vizuelne umetnosti, kao i realizacija radionica u kontesktu ove teme sa profesionalcima iz polja. U proteklom periodu takođe smo konrinuirano radili na portalu greenartincubator.org, koji je svojim news sadržajem iz interdisciplinarnog polja umetnosti i eko tema okupio zainteresovanu grupu ljudi koja nam daje signale da je to što radimo značajno i ohrabrujuće, kako za discipline iz kojih dolazimo tako i širu zajednicu.

Ono na čemu trenutno radimo jeste realizacija seta priručnika na temu ekološke transformacije i edukativnih treninga za predstavike organizacija u sve tri oblasti ka kojima je orijentisan projekat- pozorišta, produkcijske kuće, muzejski i galerijski sistemi, a koji će okupiti veliki broj stručnjaka na međunarodnom nivou, koji će uzeti učešće kao predavači. Radujemo se da ćemo uskoro moći da ugostimo producenta Đovanija Pomplija, eskperta za green film, dobitnika Zlatnog medeveda na poslednjem festivalu u Berlinu koji će raditi sa domaćim produkcijama u okviru treninga koji realizujemo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Takođe za jun je planirana velika medjunarodna konferencija koja će okupiti stručnjake iz ove oblasti iz celog sveta.

Posebno nas raduje i rad na novouspostavljenom programu Climate Late Night u okviru koga ćemo voditi razgovore sa inostranim umetnicima koji aktivno deluju u oblasti zaštite životne sredine i istaknutim ekološkim aktivistima.

Saznaj više:
Povezani članci: