Ovaj mart, tačnije 11. mart će svet umetnosti pamtiti kao izuzetno važan datum, i nekada 2105. godine kada se u istoriji umetnosti bude učilo o ovim čudnim danima, sigurno da će ovaj biti zabeležen crvenim slovom kao neka prekretnica. To je dan kada je Beeple, iliti Mike Winkelmann tvitnuo “Holy f*ck” što je verovatno jedino što i možeš da izustiš kada ti Christie’s proda rad za gotovo 70 miliona dolara. U pitanju je digitalni kolaž “Everydays: The First 5000 Days” koji objedinjuje radove koji su nastajali svakog dana u poslednjih 13 godina umetnikovog života. Istina prilično impresivno i obimno delo, ali je još impresivnija cena koju je postigao, pogotovo uzevši u obzir da je u pitanju rad koji ne postoji u fizičkom svetu. Ovo je ujedno i rekord za digitalnu umetnost, a ovakva zarada je stavila Winklemanna na treće mesto najskupljih savremenih živih autora. Pre njega su Jeff Koons sa skulpturom “Rabbit” i David Hockney i slika “Portrait of an Artist (Pool with Two Figures).”
Međutim, Beeple iako ekstremni, definitivno nije usamljeni slučaj umetnika koji zarađuje od NFT radova, i samo dve nedelje ranije, Grimes je pustila u prodaju 10 NFT umetničkih radova na online platfromi Nifty Gateway, koja je trenutno najveće tržište ovakvih umetničkih radova. Serija pod nazivom WarNymph Collection Vol 1 By Grimes x Mac je rasprodata za manje od 20 minuta, i donela je zaradu od 5.8 miliona dolara čiji je dobar deo odvojen kao donacija za ekološku inicijativu Carbon 180. Da se vratimo još malo unazad. Nedelju dana pre toga je RTFKT Studios, izbacio drop virtuelnih patika u saradnji sa Fewocious, i uspeli su da zarade 3.1 milion dolara za samo pet minuta. NFT ne zaobilazi i ostale i industrije i nedavno je objavljeno da će Kings of Leon biti prvi bend koji će svoj novi album objaviti kao NFT, a tako će organizovati i koncerte i prodavati ulaznice. Čak je i Anna Sorokin (aka Anna Delvey), odmah po izlasku iz zatvora objavila da radi na novom NFT projektu. S toga, sasvim je na mestu postaviti pitanje koje svi postavljamo a to je “o čemu se ovde uopšte radi?” i kuda svet umetnosti ide?
Za početak, treba razumeti na šta uopšte mislimo kada kažemo NFT. NFT iliti Non – Fungible – Token je u svojoj suštini kriptovaluta pa se tako i ponaša, s tim što je za razliku od nekih prethodnih (Bitcoina recimo) nedeljiva i nezamenljiva. Plus je vizuelno dovoljno upečatljiv da je možda bolje nazvati ga NFT stvaralaštvom ili jednostavnije NFT digitalnom imovinom. NFT može biti i video, slika, montaža, meme, sličica, kartica, predmet za igrice, i služi za stvaranje unikatne digitalne imovine, što je veoma slično kao posedovanje nekog fizičkog umetničkog dela. NFT imovina se ne može okačiti na zid, jer je digitalnog karaktera, ali ona ima svoju vrednost. Može se naći u mnogim industrijama ali zbog svoje prirode NFT tržište cveta u domenu umetnosti i kolekcionarstva. Očigledno.
Da bi stvari postale opipljivije neophodno je napraviti neku paralelu sa stvarnim, realnim svetom. Možda je dobra paralela za ono kako elementi inače postoje u digitalnom svetu, igrica “World of Warcraft” gde svaki igrač “ima” mnogo predmeta koje kupuje, oružja, odeće, sve što mu je potrebno, međutim ukoliko bismo deinstalirali sve, sve što imamo bismo i izgubili. Ukoliko to probamo da prebacimo u realan svet, stvari bi stajale ovako. Zamislite da recimo sva odeća nekog brenda koju volite, nestane iz vaših ormana samo zato što se ta prodavnica ugasila. Upravo tako obično funkcioniše naš posed u digitalnom svetu, što je kada ga prebacimo u realni prilično bezveze, i tu na scenu stupa NFT gde se recimo na Nifty platformi kupuju digitalni radovi, koje iako su digitalni možemo zaista da posedujemo. Čudno zvuči ali takav rad je gotovo jednak Picassovoj slici u smislu da bi originalno platno bi bio NFT- jedinstven je, prvi svoje vrste, nedeljiv. I naravno da je moguće napraviti kopije originala i prodati ih u radnjama širom sveta, ali to nije original i nema istu vrednost. Kao što ni cirkon nije dijamant. E pa, NFT je digitalna verzija upravo ove dinamike. Dokazuje poreklo i ima vrednost jer je naplativo kroz nedostatak istog.
Nakon opšte NFT pometnje i neverovatnog uspeha koji je Christie’s ostvario prodajući digitalni kolaž investitoru i kolekcionaru, naravno da je rivalska aukcijska kuća Sotheby’s objavila da razmatraju opciju da dozvole ponuđačima da koriste digitalne valute ne samo za digitalne radove nego čak i za kupovinu fizičkih radova, od printova do Picassa. “Trenutno, postoji potražnja da se dozvoli korišćenje kriptovaluta za sve radove, i zašto ne bismo to dozvolili ljudima? Možda ćemo primati kripto za slike, a consignore, savetnike i prodavce plaćati u kešu, možda će i oni koji prodaju želeti kriptovalute takođe. To nas sve čeka”.
A sa ovakvim aukcijskim kućama ukrcanim na kripto voz, sa imenima kao što je Damien Hirst koji pravi svoj NFT i svoju kriptovalutu i kaže da je to “najuzbudljiviji projekat na kom je radio do sada” prilično je izvesno da koračamo ka novom svetu. NFT manija će možda da potraje, možda da popusti, ali je sasvim izvesno da će transformisati način na koji konzumiramo umetnost, kolekcioniramo, posedujemo, izlažemo i stvaramo je.
