Kada kažemo umetnost u Parizu, prve asocijacije su (obično): Luvr, Orsej, Oranžeri, Centar Pompidou. Šta onda kada se jedan od njih zatvori? Upravo to će se desiti poslednjem u nizu – Centar Pompidou prestaće to da bude, na pet godina. Čuvena galerija moderne i savremene umetnosti biće zatvorena od septembra naredne pa sve do 2030. godine, kada je planirano da renoviran prostor ponovo biti otvoren za posetioce. Zbog toga, ali u skladu sa uobičajnom politikom, Centar Pompidou pripremio je nekoliko izvanrednih izložbi koje treba posetiti pre nego kolekcija na pet godina ostane iza zaključanih vrata.
Avangardni muzej i kulturni centar projektovan je 1971. godine, a otvoren januara 1977. Kada je tim arhitekti predvođen Renzom Pianom i Richardom Rogersom preuzeo zadatak na sebe, nisu očekivali da će njihov dragi projekat vrlo brzo dobiti nadimak „Notre-Dame des Tuyaux“ – Naša dama od cevi, po analogiji sa čuvenom katedralom Notre-Dame de Paris. Bio pohvaljen ili podsmevan, Centru Pompidou se ne može sporiti da je postao hram moderne i savremene umetnosti, jedinstven ne samo u bogatoj kulturnoj panorami Pariza, već čitave Evrope, pa i sveta. Međutim, umesto da proslavi jubilej od pola veka otvaranjem velike izložbe, rukovodioci muzeja odlučili su se na sasvim suprotan potez – i Centre Pompidou će na svoj 50. rođendan biti zatvoren.
S obzirom na to da je izgrađen u vreme koje nije znalo za globalno zagrevanje i sa manje strogim sigurnosnim standardima nego danas, ova građevina površine 100.000 metara kvadratnih biće renovirana u skladu sa normama 21. veka. Istovremeno, cilj je da galerija bude preuređena kako bi se „reinventovala utopija“, prema rečima direktora Laurenta Le Bona, koje stoje u zvaničnom saopštenju.
Centre Pompidou ili, (prvi) ekološki umetnički centar
Nova vremena zahtevaju nova pravila. Tehnički deo renoviranja ima za cilj da smanji potrošnju energije za 40 odsto, zamenom staklene fasade i sistema za grejanje i hlađenje. Biće instalirane ekonomičnije tehnike, a vazduh na svakom spratu će se tretirati u skladu sa njegovom funkcijom.
Šta to znači? Pored Nacionalnog muzeja moderne umetnosti (MNAM), Pompidou na osam nivoa sadrži dve biblioteke, prodavnicu, restoran, kafić i bioskop. Svaka od ovih prostorija zahteva specifične atmosferske uslove. Kako bi se izbegli skupi budući remonti, novi sistem će biti prilagodljiv, što znači da ako se funkcija sprata promeni, on se lako može povezati sa odgovarajućim jedinicama za grejanje i hlađenje.
Nova mapa muzeja
Ako ste već posetili Centre Pompidou i zapamtili raspored njegovih prostorija, od 2030. će vam ponovo biti potrebna mapa kako biste navigirali kroz muzej. Biblioteka Kandinski, specijalizovana istraživačka biblioteka, biće preseljena sa trećeg nivoa u Paviljon Brankuzi, zasebnu zgradu u podnožju Centra Pompidou, koju je Piano završio 1997. godine kako bi u njoj bila smeštena sadržina ateljea vajara Konstantina Brankuzija.
S obzirom na slabu posećenost, Brankuzijeva zaostavština biće premeštena u glavnu zgradu, kako bi privukao posetioce stalne postavke MNAM-a, koja će ostati na četvrtom i petom spratu. Bibliothèque Publique d’Information (BPI), ogromna i vrlo popularna javna biblioteka sa slobodnim pristupom, ostaje na drugom i trećem spratu.
Centar Pompidou, iznenađujuće, nije zaštićen kao kulturno dobro. Međutim, francuski zakoni o autorskim pravima dozvoljavaju da se originalni arhitekti suprostave promenama, a Piani je dobio ovlašćenje da nadzire kompletne radove. Ovo se može pokazati presudnim, s obzirom na to da tehnički aspekti obnove mogli bi promeniti izgled zgrade, jer su njeni oblik i forma u velikoj meri vezani za mehaniku korišćenu prilikom njene izgradnje. Iako izgleda futuristički, Centar Pompidou zapravo je – upravo prema tadašnjoj viziji Piana – izgrađen od „konzervativnijih“ materijala.
Od sada pa do zatvaranja – šta se zbiva
Zatvaranje je zakazano za septembar 2025. godine, a do tada Centar Pompidou pripremio je uobičajno raskošan program. Trenutno je postavljena izložba kojom se obeležava stogodišnjica nadrealizma, otvorena do 13. januara 2025. godine. Izložene slike, crteži, filmovi i fotografije izraz su ideja koje je prvi u svom manifestu izneo Andre Breton. Originalni spis, kanon nadrealističkog pokreta, izložen je zahvaljujući pozajmici Nacionalne biblioteke Francuske.
Izložba je koncipirana kao lavirint prošaran nekim od najčuvenijih dela nastalih tokom vladavine nadrealizma. Osim na vizuelne umetnike, podseća i na književne ličnosti koje su bile ključne za rađanje pokreta, poput Luisa Kerola, Markiza de Sada, Loteramona, te otkriva vanevropske uticaje, od Sjedinjenih Američkih Država do Meksika i Japana.
Foto: Pinterest, Centre Pompidou
