Cigarete na platnu od 10 metara: Ena Jevtić o umetnosti i slobodi

Postoje umetnici koji svojim radovima pokušavaju da razumeju svet, pa tek onda sebe. Naša sagovornica Ena Jevtić im pripada. U njenom pristupu umetnost se ne odvaja od svakodnevnog života, ne odvaja se od tela, navike, života. Njene slike nastaju u posmatranju, osećanju, ponavljanju postaje meditativno.

Cigareta, kao glavni simbol njenog višegodišnjeg projekta, možda deluje banalno. Ali, u Eninom radu ona predstavlja čitav jedan ciklus. Ona postaje vreme koje curi, potreba koja se vraća, zavisnost koju ne umemo da imenujemo. U seriji slika koje čine Cigarette Project, cigareta gori postepeno, sagoreva do filtera i ponovo se vraća. To je telo koje pamti, srce koje možda ponavlja iste greške, glava koja ne zna kako da prestane.

Od 2018. do danas, Ena pažljivo gradi ovaj vizuelni dnevnik koji se površno može posmatrati kao komentar na pop kulturu, ali zapravo mnogo dublje zadire u ono što nas sve veže – potrebu za smislom. U njenim radovima zavisnost nije predstavljena kao loša navika, ona je pitanje gde prestaje navika, a počinje potreba? Kada je nešto štetno, a kada utešno?

U ovom intervjuu prošli smo teme koje se tiču stvaralačkog procesa, repeticije, tišine koja je potrebna za jedno stvaralaštvo. O filmu Mr. Nobody, ljubavi prema cigareti bez romantizacije o slobodi i formatu od 10 metara. A najviše o tome kako umetnost, kad je iskrena ne nastaje da bi se dopala.

INTERVJU_ ENA JEVTIĆ

BURO: Kada si se zainteresovala za slikarstvo?

Ena Jevtić: Najteže pitanje. Štafelaj i prve boje dobila sam na poklon još kao dete. Prve slike bile su more, brodovi, izmišljena bića i životinje. Slikarstvo mi i danas baš kao i tada omogućava da izmaštam svoj svet i da negujem ljubav koju osećam. Zbog toga me valjda i interesuje svaki dan.

BURO: Zašto baš cigareta?

Ena Jevtić: Teme kojima sam se bavila već tokom svog školovanja, a i sama estetika i afiniteti uvek su bili nešto što naginje Pop Artu tako da je moj cilj bio da nalazim što jednostavnje simbole za ono o čemu želim da govorim. U mojim radovima je i pre ove serije bilo dosta repeticije, istraživanja tokova, procesa, tema neponovljivog, zavisnosti, puno istraživanja pop kuture i njenog značaja i psihološkog uticaja na ljude. Vrlo brzo sam shvatila da predmet koji će da „nosi“ radove mora da bude u kontaktu sa ljudima, da bude “ljudski” i prepoznatljiv.

BURO: Projekat traje od 2018. sa suptilnim promenama. Šta te najviše inspiriše da ostaneš dosledna?

Ena Jevtić: Od nastanka prve slike do danas, promene se najviše vide u strpljenju koje one sada nose, koje uspevam konstatno da upijam iz samog rada. Za mene je bitno da kroz rad mogu da napredujem i kao čovek. Rekla bih na kraju dana da uživam i dalje u procesu nastanka ovih slika jer ostajem dosledna sebi i svom miru. Kao da uhvatim ritam kada uzmem četkicu i potpuno uživam.

BURO: Na svakoj tvojoj slici cigareta postepeno postaje kraća dok ne sagori u popunosti do filtera, da bi se ciklus ponovo ponovio. Koja je glavna poruka koju si želela da preneseš?

Ena Jevtić: Vrlo životno, zar ne? Mene podseća na vreme, prijateljstva, ljubav, zavisnost, stil, trend, na život. To je sve ono što je jedinstveno i prolazno u nama, sve šanse i odluke, sav kraj i početak. Kod ovog pitanja cigareta definitivno gubi svu svoju upotrebnu vrednost, ideja je da posmatrač vidi sve što je van platna kada gleda ove radove.

BURO: Da li kroz ovaj projekat istražuješ temu zavisnosti?

Ena Jevtić: Da, zavisnost je jedna od bitnijih tema ovih radova, ali i uopšte. I kada kažem zavisnost mislim na sve očigledno negativne vidove zavisnosti ali i na one koji nemaju vidno loš ticaj na nas. Tu se postavljaju pitanja kada je nešto ritual, repeticija ili pak to što ti kažeš loša zavisnost. Želim da ljudi razmisle da li samo odvojeni od naših zavisosti imamo pravu slobodu? Smatram da je o tome potrebno razgovarati.

BURO: Slika Cigarette Project 10x2m je jedan od tvojih radova najvećih dimenzija. Otkud ideja za ovako veliko platno i koji su bili izazovi?

Ena Jevtić: Pomenula sam slobodu malopre, za mene ova dimenzija platna predstavljala oslobadjanje od svega što nam je logično u stvaralaštvu. Njena nesagledivost i gotovo šablonski pristup su mi omogućili da meditiram kroz njeno nastajanje. Odličan je osećaj, a sve teme same serije radova kao da su dobile nekakvu potvrdu i u praksi. Pored toga, bilo potrebo mnogo više sna i treninga da se podnese takav rad, izazovno je u toj meri biti posvećen sebi i svojim mislima. Nauči se puno usput. Želela sam sebe da upoznam i na taj način.

BURO: Kako biraš boje?

Ena Jevtić: Dok sam prikupljala materijal za slike, puno sam čitala o istoriji cigareta. Da bih mogla lakše da ih stavim u kontekst i da mi bude jasnije zašto ih biram za sve što je potrebno da govore. Kada je došao trenutak da odaberem paletu bilo mi je logično da ih jasno odredim. Crvena bi značila potunu zabranu, roze boja bi često bila usmerena za marketing “ženskih” cigareta i slično. Kasnije, birala sam boje tako što sam istraživala uticaje boja na čoveka, njenu psihologiju i na taj način želela da izazovem određene emocije kod posmatrača. Plava na 10x2m slici, predstavlja za mene dubinu, kao da sam zaronila u platno, da nešto pustim i da nešto nađem.

BURO: Koje su reakcije ljudi?

Ena Jevtić: Nekada odbojnost prema cigaretama odvrati ljude od daljeg doživaljavanja slike. Interesantno je da ove slike više privlače nepušače. Činjenica da čujem i dobre i loše kritike znači da sam uspela u svojoj ideji da izazovem razmišljanje, a ne nužno dopadanje.

BURO: Jednom prilikom si rekla da repeticija budi različite emocije kod ljudi – od smirenosti do histerije. Koje ti emocije doživljavaš dok slikaš?

Ena Jevtić: Tako je i kod mene, zavisi od dana. Više se ne teram na rad, tako da ako ustanem nervozna neću ići u atelje. Ne želim da prenesem negativnu emociju na platno – sve se oseti. Bito je da repeticiju shvatimo kao ritam i tok ili mogućnost, iako je dosta nametljiva nekad.

BURO: Način na koji je cigareta predstavljena u umetnosti je često romantizovana u kom svetlu je ti posmatraš?

Ena Jevtić: Toliko sam romantična da, da je dozvoljeno pušiti u avionu – ja bih zapalila.

BURO: Često pominješ film Mr. Nobody kada govoriš o ovom projektu, zašto?

Ena Jevtić: Da, često se koristim referencama iz filmova. Film je generalno za mene velika inspiracija i ljubav. U jednoj sceni Nemo Nobody govori upravo o tome kako cigareta gori jednom, nepovratno, kao i odluke koje donosimo. Takođe, dok opisuje sva ljudska uživanja iz prošlosti, nabraja i cigarete kao nešto u čemu uživamo iako nije dobro po nas.

BURO: Za kraj, da li ovaj projekat ima kraj?

Ena Jevtić: Mislim da je organizacija izložbe sa slikom dimenzija 10 metara naredni izazov i korak. Možda će ona zaokružiti moju priču. Ili ću prvo morati da nađem novi početak.

Foto: Peno Media Dron fotogrfije: Milan Jakić
Make-up: Marija Stošić
Frizura: Anja Demić, Studio Linea
Styling: Marko Ćerketa