Istoričarka umetnosti i kustoskinja Marija Jovičić, na društvenim mrežama poznatija kao Umetnost kaže, pisala je za prvo BURO. štapano izdanje.
Često razmišljam o tome da li godišnje doba u kom smo rođeni zaista određuje našu ličnost – ako smo rođeni leti, da li ćemo baš tooooliko voleti leto, ili je to tek jedan od pokušaja ubacivanja obrazaca u život na koji (kao i na horoskopski znak) ama baš nikako nismo mogli da utičemo?
Evo, na primer, da pođem od sebe; najletnje sam (da li je ovo uopšte reč?) od sve letnje dece i volim kad je vreme fino i toplo, ali mi je već početkom avgusta postalo muka od silne vrućinštine i ograničenja koja ona sa sobom donosi. Ili ljudi za nekog kažu – „Ma, ona je zimsko dete“; ta rečenica kao da sa sobom nosi neku patinu mudrosti koja subjektu daje magičnu moć da nađe lepotu i draž u ustajanju po mrklom mraku za posao, i da se isto tako sa posla vrati po pomračini, da mu je sasvim komforno sa sto slojeva garderobe i sinuzitis mu ne može ama baš ništa.
I onda se (jer mi mozak usled profesionalne deformacije čudnim asocijacijama nameće sasvim logične zaključke) setim Claudea Moneta. Pa, ljudi moji! Čovek je rođen 14. novembra, a nema tog umetnika koji je više voleo proleće i leto od njega! Toliko je voleo lepo vreme da ga je ovekovečio na stotininama slika, usuđujem se da sasvim odokativno dam ovu brojku, jer mislim da je prilično realna.
Kada bih sistemom nasumičnog pogađanja imala izbor da na osnovu njegovog opusa kažem kada je rođen, rekla bih: maj. Bez da razmislim dvaput – maj, sigurno je rođen u maju. Tog dana nije bilo ni pretoplo, a nije bilo ni hladno. Sunce je bilo milo prema koži, trava se lenjo ljuljuškala na povetarcu, i sve je vrvelo od života. Kad ono, ne. Na sve to, rodio se u novembru u Parizu, a znamo da je Pariz u kasnu jesen samo elegantnija verzija Londona. Kiša i sumorno nebo, ali sa kroasanima (malo li je).
Monet sigurno nije jedini umetnik koji je odlučio da godišnje doba u kom je rođen neće biti njegov usud, ali je svakako najupečatljiviji primer toga kako je od tipičnog „zimskog deteta“ nastao umetnik koji je u svoje ruke uzeo ulogu portparola za sinesteziju sunca & prirode. Odlazak u London gde će se sresti sa pejzažima romantičara Viljema Tarnera i načinom na koji se igra svetlošću, biće njegov okret ka nefiguralnoj umetnosti. Od prikazivanja ljudi i situacija okrenuće se ka senzacijama koje se dešavaju u prirodi, a da bi u tome bio što bolji, čak će oko 1871. kupiti stari brodić na Seni koji će mu služiti kao improvizovani studio koji će mu u tome pomoći. Već 1872. nastaje the slika – „Impresija rađanja sunca“ od koje istorija umetnosti počinje drugačije da se piše.
Čovek je rođen 14. novembra, a nema tog umetnika koji je više voleo proleće i leto od njega!
Monet je bio fasciniran efemernim svetlosnim spektaklima koji su se mogli videti u različita doba dana, a priroda je najbolje umela da ih prihvati i iznese, posebno naravno po lepom vremenu. Želeo je da što bolje uhvati ono kako se isti prizor menja pod uticajem svetlosti i godišnjeg doba, i da ono što vidimo sada, nećemo isto videti za sat ili dva, o mesecima da ne govorimo. Paul Cézanne je nekom prilikom rekao: „Monet je samo oko, ali, Bože, kakvo oko!“ i bio je u pravu – ono što je Monet prikazivao je realan prizor, najlepše od najlepšeg, prozor u one divne kratke trenutke kad sediš u parku, na keju, u dvorištu i samo posmatraš svet koji se oko tebe dešava. Kad osetiš kako te trava koja se povija na vetru golica po nogama, čuješ muvu kako ti zuji oko glave, osetiš miris. Bez mnogo pompe, bez velike poente, samo prizori koji žive i menjaju se zajedno sa nama, a mi imamo tako malo vremena da obratimo pažnju na njihove lepote. Pa hej, da bi zabeležio igru svetlosti koje se u rano proleće dešavaju na razuđenoj fasadi gotičke katedrale u Ruanu, Monet će dve godine zaredom ići u Ruan, iznajmljivati stan sa pogledom na katedralu i slikati je iznova i iznova, da bi čitav ciklus na kraju imao čak 30 slika! Jedna od slika iz ciklusa, „Ružičasta katedrala“ nalazi se kod nas, u Narodnom muzeju Srbije.
Nije Moneta, niti impresioniste uopšteno impresionirala samo fina prolećna i letnja priroda, voleli su oni sva godišnja doba, impresionirali su ih i javni prostori, kabarei, pozorišta, more i plaže, železničke stanice, sva ona mesta na kojima su mogli da zasednu, razapnu štafelaj i krenu da slikaju. Impresionirala ih je i industrijska revolucija i njeni produkti, a kako i ne bi, jer da nije izmišljena boja u tubi koja je omogućila veću mobilnosti, ništa ne bi imalo smisla pošto impresionizam i jeste to – napuštanje komfor zone ateljea i slikanje direktno onoga što se vidi baš sada, kako bi se što bolje uhvatilo jer se više neće ponoviti.
Monet je samo oko, ali, Bože, kakvo oko!
Svoj svet inspiracije u poznijim godinama Monet će svesti uglavnom na vrt u Živerniju, u kući koju će prvo iznajmiti za sebe i porodicu kako bi se sklonio od gradske vreve, a koja će postepeno postati njegova glavna baza i mesto koje mu je dovoljno. Inspirisan japanskom kulturom koja u drugoj polovini 19. veka biva importovana u Evropu oduševljavajući svojom misterioznom zavodljivošću, Monet će svoj vrt sam, malo po malo preurediti po uzoru na one Japanske. Čak će napraviti i malo jezerce prepuno lokvanja koji će biti predmet mnogo njegovih slika, japanski mostić, mnoštvo najrazličitijeg cveća i rastinja koje je cvetalo, bujalo, vrvelo od života i inspirisalo ga na tako mnogo načina. Čak i u poznim godinama, kada ga je vid već ozbiljno izdao, naći će način da slika i izrazi se živo, dinamično uz pregršt boja. To je, dragi moji, životni stav i optimizam kome težim.
***
Često se, kad me to početno oduševljenje zbog kraja letnje žege popusti, i pomalo počnu da mi smetaju hladna jutra i kiša (narodna pripovetka lepo kaže: svijetu se ne može ugoditi a ja sam tu kao živi primer), setno setim i topline, i vrućine, i komaraca, i vreline gradskog prevoza i nekako mi sve to nedostaje, pa se onda setim i da nisam umela da uživam u trenucima dok su trajali, jer je uvek nešto drugo bilo važnije i preče. E, zato Monet nije dangubio – toliko da možemo da steknemo utisak da je ceo svoj život, svako putovanje, važan momenat i kadar koji je video ispred sebe nekako ovekovečio i ostavio nam ga ih decenijama i vekovima kasnije gledamo, i da nam bude sve tu nešto toplo oko srca jer je svet viđen njegovim očima uvek lepo, toplo mesto na kome potok žubori, cveće miriše, i sve uvek ima smisla.
Ilustracija: Umetnost kaže
BURO. magazin je potpuno besplatan i svoj primerak možete preuzeti na nekoj od sledećih lokacija u Beogradu: Poslastičarnica Fini, Svetozara Miletića 7, Dorćol, Mutapova 21, Vračar; Smokvica Kralja Petra 73, Gospodar Jovanova 45; Valentina i Karanfil, Gospodar Jevremova 6; Bistro Grad Hometown food, Uzun Mirkova 5; Zaokret, Cetinjska 15; Kafeterija d59b, Kralja Petra 70; Jasmin a Maslina, Narodnog fronta 21b, Novi Sad; Saša bar, Gospodar Jevremova 40; Iva New Balkan Cuisine, Kneginje Ljubice 11; Tisa New Balkan Cuisine, Bulevar kralja Aleksandra 129; Pietra Pizzeria & Cocktail Bar, Kumanovska 6; Pietra Pizza & Cucina West 65, Omladinskih brigada 86e; La Boulangerie, Kneza Miloša 50; Mehurić champagne & bar, Palilulska pijaca, Ilije Garasanina 5a; June cafe, Gospodar Jevremova 25; Sloj bistro & bakery, Gospodar Jevremova 9; Vinoteka Decanter, Hercegovačka 17; Puter bistro, Njegoševa 82; JAVA Coffe, Andre Nikolića 7; Distante, Uzun Mirkova 8, Distante Galerija shopping centar; Monologue concept, Venizelosova 33e; Koncept45, Kralja Petra 45; Fratelli e Amici, Uzun Mirkova 4; Ušće shopping centar; NICOLAS Concept Store, Uzun Mirkova 8, Galerija shopping Centar; Maja Stanišić Hairstyle Expert, Kralja Petra 61; Haos Community Space Artklasa, Dunavski kej 48; Square Nine Hotel, Studentski trg 9; Mandala Wellbeing Collective, Skenderbegova 14; Pastis, Strahinjića Bana 52b; Ars medica, Trg Nikole Pašića 8.