Mrzim sebe. Ne želim više ovu oronulu, raspadnutu, naboranu, bivšu mene – vrištala je Demi Moore sa bioskopskog platna u Kanu, gde je premijerno prikazan The Substance, drugi (tek drugi!) igrani film francuske rediteljke Coralie Fergeat, poznatoj po ostvarenju Revenge. Publika je s velikom pažnjom pratila novo rediteljkino ostvarenje, iako joj se vreme prevrao stomak, zbog ovog, reći ćemo, netipičnog žanra za Kanski filmski festival – body horror.
Kada su je u Kanu pitali zašto body horror, žanr u kojem tako vešto pliva izražavajući kritiku društva u kojem je i dalje na snazi dominacija partijarhata i njegovih vrednosti, Coralie Fergeat otkrila je da je taj žanr bio zabranjem u njenoj kući tokom odrastanja, te da je počela da mu se divi tek kasnije, kad se susrela sa filmovima Davida Cronenberga. Od divljenja kralju body horora, do nadmetanja sa njim u glavnom takmičarskom programu na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu, Coralie je prošla dugačak put. Dug put je bio i stvaranje filma o teroru kulta mladosti kojem su danas izloženi svi, a posebno oni koji više nisu mladi.
Da li je publika spremna za film Coralie Fargeat?
Publika u Kanu je 13-ominutnim ovacijama nagradila ovo ostvarenje, a o izvedbi Demi Moore pričalo se danima, a da li je za njega spremna domaća publika, videćemo na premijeri koja je zakazana za 19. septembar, kad će se naći u svim regionalnim bioskopima.
Nekoliko pitanja za Coralie, ali i za celo društvo
Film u kojem glavne uloge tumače Demi Moore, Margaret Qualley i Dennis Quaid, Coralie je stvarala dugo, a Buro. je imao priliku da, u ekskluzivnom razgovoru sa rediteljkom, sazna sve o snimanju ostvarenja o Elizabeth Sparkle, nekadašnjoj glumici, a danas zvezdi aerobik emisije, koja se suočava sa činjenicom da u današnjem društvu za žene posle pedesete godine nema mesta.
Stara, uvela i bleda, želeći da vrati nekadašnju verziju sebe – mladu, sjajnu i voljenu, Elizbateh nailazi na Substancu – organizaciju koja obećava da će vam vratiti telo koje ste imali sa 20 godina. Ipak, to divno ostvarenje sna dolazi pod određenim uslovima – svake druge nedelje, vi ste vaša mlađa verzija sebe, dok se u drugoj polovini vremena vraćate u svoje izvorno telo – dovoljno da brzo počnete da mrzite ono što zaista jeste, uhvaćeni u zavisnost prema kultu mladosti. Takođe, dovoljno da vas film francuske rediteljke odvede u sferu horora, krvi i morbidnosti.
Coralie, kada, kako i zašto se rodila ideja za film The Substance?
Pre mnogo, mnogo vremena. Mislim da je to nešto na šta sam snažno reagovala tokom celog života, način na koji sam se osećala, način na koji sam gledala na stvari i razmišljala da li sam prihvaćena ili ne. Ideje validacije i prihvatanja su nešto što zapravo konstantno obrađujem – videćete ih u mojim kratkim filmovima, u filmu Revenge, koji je samo drugačiji prikaz toga. Kada sam počela da razvijam svoj drugi dugometražni film, znala sam da želim da podignem stvari na viši nivo, da zaista budem u mogućnosti da na veoma frontalnom nivou prikažem osećanja koja je tokom celog mog života izazivala činjenica da to da li se osećate prihvaćeno ili ne, zavisi od toga da li se uklapate u okvire koje je nametnulo društvo.
Zašto body horror žanr?
Body horor je način na koji se najbolje izražavam na filmu i koji mi dopušta da stvorim svet po svojim pravilima. Tu je ceo proces pisanja i pronalaženja načina na koji želite da ispričate svoju priču, i to je teži deo. Od početne ideje, pa nadalje, postoji 100 filmova koje možete da napravite, a sve je zapravo u tome da pronađete način na koji želite da izrazite svoju ideju, sebe, da dozvolite sebi da se izrazite na način koji je vi, vi kao filmski stvaralac.
Kako je teklo pisanje scenarija?
Nakon što budem sigurna u ideju i žanr, kreće pisanje, koje počinje istraživanjem slika i zvukova. Dok pišem, pišem kao da režiram – razmišljam o tome šta će publika videti na ekranu, šta će da čuje, jer u mojim ostvarenjima postoji mnogo malo dijaloga i baš zato mnogo vremena posvetim istraživanju celog tog jednog univerzuma iza slike. Ne mogu baš da objasnim kako izgleda to paralelno istraživanje slike i zvuka, ali je to mesto gde priča počinje da dobija oblik, a vi znate da ste tek na pola celog procesa. Pravo pisanje scenarija počinje tek onda kad krenete da se oslobađate suvišnih detalja, da odbacujete ono što vam kasnije neće trebati na filmu – jer u početku imate toliko ideja. Odbacivanjem dolazite do srži svoje priče, polirate dijamant dok ne dođete do njegove suštine.
Kada ste shvatili da želite da u filmu igra Demi Moore?
I proces traženja glumice bio je veoma dugačak jer sam znala da je podela uloga ključna za temu kojom se The Substance bavi. Nadala sam se da ću naći glumicu koja ima ikoničnu pojavu, kakvu imaju samo velike zvezde, ženu koja se suočavala sa problematikom kojom se film bavi, koja razume kako je to kada ti je veoma stalo do toga kako te drugi vide, koja traži ljubav u očima drugih. Znala sam da će biti teško naći glumicu koja neće imati problem da se suoči sa svim tim pitanjima i kada je scenario krenuo da cirkuliše, bila sam veoma iznenađena činjenicom da je Demi Moore zapravo zainteresovana za ulogu. Da budem totalno iskrena, verovala sam da ona nikad neće pristati da snima toliko zastrašujuć, razotkrivajući film, koji te toliko izlaže gledaocima. S druge strane, pomislila sam – ne možemo ništa da izgubimo ako joj pošaljemo scenario.
Kako je izgledala saradnja sa Demi?
Pre snimanja smo imali mnogo sastanaka na kojima smo razgovarale o filmu, jer trebalo je shvatiti šta The Substance znači za obe od nas – predstojalo nam je dugo i izazovno snimanje, na kojem je trebalo suočiti se sa mnogo stvari. Ti, vrlo smisleni, razgovori mnogo su nam značili, pre svega da shvatimo da želimo da snimimo isti film. Mnogo smo diskutovale, kroz šta je ona upoznala moju viziju pravljenja filmova, a ja sam upoznala nju i shvatila kroz šta je prolazila u životu. Morala sam da budem sigurna da je spremna da se suoči sa svim temama kojima se The Substance bavi i shvatila da je ona došla do tačke u svom životu, gde je sakupila mnogo snage, da se suoči sa celom tom problematikom. Razumela sam da je spremna da preuzme rizik da snimi ovaj film, što je i uradila, a što ćete videti kad ga pogledate.
Fotografije: Festival de Cannes, MCF Mgacom Film, Instagram @coralie_fargeat, Promo
