Pred Crack and The City izložbu, sa umetnicom smo pričali o balkanskom glamuru
Gaslight, Gatekeep, GirlBoss
Povezano
Crack and the City, naš omiljeni virtuelni svet u kom Knele i Carrie Bradshaw žive strastvenu romansu, slavi peti rođendan! Tim povodom, Milana Trifunjagić, autorka ovog jedinstvenog projekta, prirediće izložbu Cracked but not broken u Bazi kulturnih zbivanja. Otvaranje izložbe je 29. maja od 19 časova.
Vibratne, radioaktivne boje u sudaru sa fragmetnima balkanske stvarnosti Krstane, Časlave, Svetlane i Miroslave, voljenih heroina CATC sveta, uvek donose povod da se gorko nasmejemo – i prigrlimo sve paradokse koji čine život u Srbiji.
Crack and the City obeležava pola decenije overthinkinga, oversharinga i preživljavanja istočnoevropske svakodnevice sa stilom, a Milana nam je u razgovoru otkrila kako će izgledati slavljenička izložba, kako ju je oblikovalo njeno umetničko putovanje tokom ovih godina, ali šta nas novo očekuje u budućosti.
CRACK AND THE CITY PRED IZLOŽBU – O BALKANSKOM GLAMURU
Šta nas očekuje na izložbi „Cracked but not broken“ u Bazi kulturnih zbivanja?
Milana: Izložba donosi selektovane printove u skladu sa konceptom „pukotina koje ne znače kraj“, mada svaka ilustracija uvek nosi svoju priču. Biće i malih prostornih intervencija, kao i projekcije kratkog filma od 20 časova, po prvi put prikazanog u Beogradu, pa će to biti neka vrsta domaće premijere. I meni najvažnije: radujem se što ova izložba predstavlja i povod za okupljanje i obeležavanje petog rođendana projekta.
Izložba obeležava pet godina Crack and the City postojanja. Kada pogledaš unazad, dokle je tvoja umetnost stigla za sve to vreme?
CATC je nastao iz potrebe da kroz humor prokomentarišem svet oko sebe, ali i sve one lične krize koje nas zatiču u terminu između čekanja reda u banci i odlaska kod frizerke koja već zna prevoše o nama. Pet godina kasnije, ostala sam verna toj osnovnoj ideji, a ono što je obogatilo celu priču su brojne zanimljive kolaboracije, učešća na različitim događajima, izložbe, kao i animirani short film kojim sam oživela svoje junakinje kroz pokret. Nadam se da je ovo samo početak ozbiljnije CATC ere i da će smeh ostati glavni alat.
Obožavamo CATC animacije – da li one možda vode ka dugometražnom animiranom filmu – i šta bi bila njegova radnja?
Hvala! To je zapravo bila prvobitna ideja kad sam krenula sa ilustracijama. Igor Petrovski mi je pomogao da animacije zažive, i taj kratki film koji sada prikazujemo je neka vrsta mini-uvoda u ono ka čemu idem. Nadam se da će se, kada se stvore uslovi, pretvoriti u dužu formu. To bi bio emotivno-intimni vodič kroz jedno unutrašnje (i spoljašnje) raspadanje, sa dozom humora, nostalgije i apsurda.
Koje bi numere, osim Cece i Južnog vetra koje smo već čuli, mogle da posluže kao soundtrack CATS sveta?
Imam prilično eklektičan muzički ukus, ali se trudim da ne udavim priču ličnim preferencama. Uvek gledam kako da što objektivnije obojim prostor tog mikro univerzuma i da zvuk prati emociju i atmosferu scene, a ne moj trenutni muzički trip. Dizajnu zvuka sam se ozbiljnije posvetila tokom rada na animiranom filmu, što je bio ogroman izazov, ali i jedno novo uzbudljivo poglavlje za mene. Tada sam shvatila koliko zvuk zapravo gradi svet, bukvalno ga drži na okupu i u ovoj priči je to je posebno važna stvar.
Kako izabereš koje motive iz naše balkansko-egzotične stvarnosti ćeš da pretvoriš u delić Crack and the City sveta?
Okruženje ih samo nameće. Uzimam motive iz stvarnog sveta, sa ulice, iz čekaonice, terapije, poruka bivših, i kroz ličnu filtraciju ih pretvaram u vizuelni humor. Sve je deo te stvarnosti u kojoj balansiramo između kiča i krize identiteta.
Znamo da je „balkanski luksuz“ kad biraš između ginekologa, frizera ili zubara. Šta bi još moglo da potpadne pod taj pojam?
Balkanski luksuz je i kad ti deca idu u privatnu školu, a ti primaš prosečnu platu. Neki to zovu planiranjem budžeta, ja bih pre rekla čarobnjaštvo.
Šta je tvoj recept za preživljavanje istočne Evrope sa stilom?
U mom slučaju je to humor. Mislim da nam je to kolektivni mehanizam preživljavanja, skoro kao nasledni refleks. A jedna stvar koju nikad ne zaboravim, a davno mi je rekla ortakinjina mama: kad si na dnu, skockaj se kao da ideš na crveni tepih. Taj momenat prkosa, da izgledaš kao milion evra kad nemaš ni za burek, to je balkanski glamur u svom punom sjaju.
Ne možemo da odolimo da ne pitamo nešto o seriji „Sex and the City“. Kako u 2025, iz ugla beskrajnih TikTok analiza serije, gledaš na popkulturni fenomen?
Mene je ta serija definitivno obeležila, iako danas gledamo mnogo kritičnije na stereotipe koje plasira, ona mi je ostala značajna pre svega zbog mode, dizajna i duha vremena.
ChatGPT nam je predložio da te pitamo: šta misliš o tome kako se žene prikazuju u umetnosti danas – i gde ti sebe vidiš u toj priči?
Mislim da su žene danas prisutnije i kompleksnije nego ikada ranije – prikazuju se kroz svoje konflikte, slabosti, snagu i humor, i to je važno. Umetnost više ne zahteva savršenost, već istinu. Ja sebe vidim kao autorku koja kombinuje estetiku sa introspekcijom, ironiju sa ranjivošću. U toj priči, pokušavam da otvorim prostor za sve naše unutrašnje haose, ali da ih ilustrujem sa stilom. (ChatGPT mi je pomogao da odgovorim).
Šta trenutno slušaš, čitaš i gledaš, pripremajući se za izložbu?
Iskreno, trenutno sam u režimu preživljavanja, pa sam konzumaciju svela na minimum. Pustila sam automatske plejliste da odlučuju umesto mene.
Fotografije: Crack and the City