U Beogradu je u toku deseti, jubilarni Čumić book fest, organizovan u Čumićevom sokačetu, na prostoru ispred Makart Store.
Dvadeset prvi vek, vek digitalizacije, sa sobom je doneo brojne novine. Organizacija tradicionalnih sajmova knjiga i pored toga, nije otišla u zaborav, niti u istoriju. Naprotiv, ljudi koji vole knjige i dalje uživaju na sajamskim manifestacijama na kojima mogu da se druže, polemišu, razmenjuju ne samo misli, već i knjige. Mesto okupljanja na kojem se ne predstavljaju nove knjige, važno je kao središte razmene kreativnosti i umrežavanja.
Sajmovi knjiga, veliki i mali, postoje širom sveta i okupljaju veliki broj ljudi, što predstavlja svojevrstan fenomen. Sajmovi su platforma za nove književne stvaraoce koji svoje radove na neposredan način mogu da predstave publici i profesionalcima iz izdavačke industrije. Oni su i platforma za kulturno obogaćivanje, jer književnost, baš kao i muzika, ne poznaje granice i uvek pronađe put novih perspektiva.
Svi ljubitelji književnosti, na ovom mini sajmu na otvorenom, imaju priliku da pronađu veliki broj knjiga različitog žanra na popustu. Sajamska fešta okupila je veliki broj izdavača, koji su izložili sva svoja izdanja, a organizator se pobrinuo i za lepe akcije.
O književnosti se razgovaralo sa brojnim autorima na tribinama, koje su svakog dana od 17 časova otvarale zanimljive knjuiževne teme.
Prvog dana Čumić book festa, Ivan Stanković, marketinški stručnjak, voditelj, pisac, autor knjige Himalaji ili kako sam zavoleo more, predstavio je putopis, koji nas je vrlo namerno suočio sa nekom suštinskim životnim pitanjima.
Foto: privatna arhiva
Zoran Kostić Cane, rok muzičar, najpoznatiji kao pevač i frontmen grupe Partibrejkers, predstavio je zbirku pesama Ukrštene reči.
Bogat program nastavljen je predstavljanjem knjiga Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu. Majić je autor romana Deca zla, Ostrvo pelikana i Rudnik, kao i zbirku priča U ime naroda.
Iz programa izdvajam(o)
Iz programa izdvajam i druženje koje je sinoć upriličeno sa Petrom Janjatovićem. Janjatović je prve kontakte sa novinarstvom imao je u gimnaziji kao saradnik emisije „Veče uz radio“ Prvog programa Radio Beograda. Od 1976. godine radio je u brojnim novinama i časopisima poput: Zdravo Džuboks, Ukus nestašnih, Start, Politikin zabavnik, NIN, Vreme, a takođe je vodio i pripremao muzičke radio i TV emisije. Autor je kultne YU ROCK ENCIKLOPEDIJE, čije je peto izdanje upravo objavljeno.
Posle ovog predstavljanja, Vladimir Kolarić Kole, osnivač i frontmen grupe Veliki prezir, održao je solo akustični koncert. U subotu od 20 sati, Sofja Sibinović, Harp Lady, harfistkinja i pevačica, koja živi i radi u Beogradu imaće svoj koncert. Ona školovanjem pripada branši klasičnih muzičara, ali rado istražuje sve zvukove koja je harfa spremna da nam pruži, a glas podrži.
Foto: privatna arhiva
Novi roman Dejana Kataline “Venera iz pakla” biće predstavlje, takođe u subotu, 15, juna u 12 časova. Pisac koji godinama rečima oslikava urbani pejzaž Beograda, ali i svih onih mesta na kojima jeste ili nije, bio, svoj novi roman predstaviće u svojevrsnom dijalogu o perspektivi srpske urbane književnosti sa kolegom Aleksandrom Sašom Ignjatovićem, novinarem, piscem i urednikom Headlinera. Dejan Katalina je objavio deset knjiga proze, među kojima su najzapaženije zbirke priča „Varikina“ i „Kako izbeći ljubav na svakom ćošku“, kao i romani „Teranje“, „Pesak u klompama“, „Košmarenje“ i „Precrtani“.
Ovo mini okupljanje izdavača pod okriljem Čumić book festa, predstavlja sidrišta književne kulture. Osim razigrane atmosfere, ovakvi događaji podsećaju nas na osećaj zajedništva.
Foto: privatna arhiva
Bez obzira na digitalizaciju, sajmovi predstavljaju zonu bez predrasuda, mesto koje svima nama služi kao poziv da uživamo u kulturi stvaralaštva. I zaista nije važno kog ste pola, seksualne opredeljenosti, religije, književni festivali pružaju srećne trenutke življenja koje publika i dalje voli.