Glavni akter nove BURO. X LICEULICE priče je Darko, dobri duh Njegoševe, jedan od omiljenih prodavaca LUL magazina. Anja Mihić i Dejan Kožul proveli su jedan dan sa njim i evo kako izgleda njegova (avan)tura.
Darka Čkonjevića mnogi čitaoci i čitateljke magazina Liceulice znaju kao jednog od prodavaca sa najdužim stažom, a znaju ga još više oni koji žive u Njegoševoj ulici u centru Beograda, ili kroz nju prolaze, jer on je postao njen nezaobilazni simbol.
Pošto je Darko i jedan od najuspešnijih prodavaca, proveli smo jedan dan sa njim, prateći ga na njegovoj svakodnevnoj ruti, a usput smo stigli i da popričamo o planovima koje malo po malo uspeva da ostvari radeći ovaj posao, kao i da upoznamo neke od Darkovih redovnih kupaca i saznamo šta njima ovaj magazin znači.
Darko Čkonjević, Liceulice; foto: Anja Mihić
U danu kad smo se družili sa Darkom, uzeo je iz prostorija Udruženja svoje vikend sledovanje magazina, što nije baš ni lako za nošenje jer je tu bilo stotinak primeraka. Darko, koji je u više navrata proglašavan za najboljeg prodavca, sebi zacrta da ima prodatih dvadeset pet primeraka dnevno, nakon čega ide kući. Ako ne uspe, unervozi se, kaže.
Prva stanica mu je podrum pića kod prijatelja na početku Njegoševe, gde ostavi višak magazina, a uzme sebi i flašicu plavkastog soka za usput. Put mu kreće od lokalnih kafića, kojih je Njegoševa ulica prepuna. Kupuju uglavnom žene. Navikao je s godinama da ne prima previše k srcu odbijanja, kao ni poneku neprijatnu situaciju, kojih, priznaje nam, i nema puno.
Među brojnim ulicama koje se ulivaju u Njegoševu jeste i Ulica Koče Kapetana, a u njoj i kafeterija gde pravi prvu pauzu. Za šankom ga već čeka limunada koju ekspresno ispija, obilazi goste lokala, nudi magazin, poneki proda i nastavlja dalje.
Žali se da je ostao bez sata nakon što je ušao u vodu s njim, ali skovao je plan kako doći do novog. Planirao je nakon petnaest prodatih primeraka da svrati do prodavnice u blizini Kalenić pijace i da kupi sebi novi. Tek nakon toga moći će izdvojiti novac, koji ujedno skuplja i za odlazak na more sa drugarom. U Sutomore će, ponosno kaže Darko. I to lepo, vozom. Kupili su karte za kola sa ležajima.
Nekih pola sata trajala je šetnja s njim i obilazak vračarskih lokala, do još jedne limunada pauze. U Nevesinjskoj ulici sa zida gledaju Milena Dravić i Dragan Nikolić. U blizini im je bio i stan u kom su živeli. Kao da nadgledaju njegov trud i upornost iščekujući da obiđe sve, nudi magazin, nakon čega će ga pozvati kod njih na okrepljenje.
Darko Čkonjević, Liceulice; foto: Anja Mihić
Nakon kafa-limunada pauze, Gagi i Milena mu mahnu i požele sreću. Darko obiđe rutu još barem jednom jer se menjaju gosti u lokalima. Tu prvu fazu zaključuje uglavnom ispred zgrade Opštine Vračar, gde se malo i odmori čekajući da kupci sada dođu njemu. U blizini mu je i omiljeni restorančić gde se redovno hrani. Nije skup, a mora se pojesti nešto kuvano. Na Kalenić pijacu ne zalazi jer je tu imao neprijatnih situacija. S vremenom je naučio da na provokacije ne reaguje.
Lilja i Darko
Komunikacija sa kupcima je kratka i, što je najvažnije, srdačna. Jedan trenutak se ipak izdvojio. Za njega je zaslužna Ljilja, koja redovno od Darka kupuje magazin i malo porazgovara s njim, a za ovu priliku je bila spremna i da pozira i porazgovara i s nama. Ljilja ima osamdeset dve godine, a kao tajnu, ne samo dugovečnosti već i vitalnosti, odaje nam osmeh i radoznalost, koje u njoj budi Liceulice.
Ljilja i Darko; foto: Anja Mihić
Darko je već prodao petnaest primeraka i razmišlja o novom satu. Razmišlja i o ručku jer prošlo je podne. Valja malo odmoriti leđa, popiti još jedan sok, ručati, pa krenuti ispočetka. Anja i ja ga pozdravljamo uz dogovor da ću mu se pridružiti pred kraj dana da vidim kako ga završava u apoteci, tik do onog podruma pića. Tu ukrupnjava novac i uzima prepisane lekove. Kaže da to biva uglavnom oko četiri popodne. Rekoh, taman dok ja obavim ostale obaveze i dolazim.
Zovem Darka oko tri da vidim kako ide i gde se nalazi. Krenuo kući, veli. Prodao svoju turu. Sat je kupio. Ostalo je još more. Korak po korak, baš kao što korača kroz Njegoševu.
Tekst: Dejan Kožul
Fotografije: Anja Mihić
Izvor: Liceulice, br. 104
OSTALE PRIČE IZ NAŠE SEKCIJE LICEULICE PRONAĐITE OVDE.