Trgovina ljudima verovatno da nije tema o kojoj svi razmišljamo preterano često. Stresemo se kada čujemo podatke i statistiku koji kažu da je oko 40.3 miliona žrtava zarobljeno u nekoj vrsti savremenog ropstva bilo prinudnog rada, seksualne eksploatacije, ili neke druge vrste eksploatacije. Zgrozimo se kada naletimo na primer u javnosti pogotovo bližoj okolini, jer nam uvek deluje da se to događa nekom drugom i negde daleko. Potresemo kada neke veće afere počnu da se otpliću a grozni podaci izlaze na videlo, ali generalno posmatrano, imamo tendenciju da ignorišemo teške i komplikovane teme i da reagujemo tek kada smo direktno suočeni podacima i kada nas realnost lupi po sred lica kao otrežnjujući šamar da za mnoge svet nije baš preterano lepo mesto.
Srećom, dok mnogi okreću glavu i prave se da mračna strana i teške teme ne postoje, ima onih koji se konstantno bore i koji su tu da svojim predanim radom, hrabrošću i posvećenošću naprave svet boljim mestom za život za sve. Koji se bore umesto onih koji ne mogu, i koji konstantno drmusaju za ramena i puckaju prstima ispred očiju ostalima koji mogu da pomognu da se trgnu i osveste. Baš takva jedna, važna, otrežnjujuća i neophodna konferencija se organizovala ovog vikenda (od 23. do 25. aprila). Nacionalni kongres o trgovini ljudima „Ne u mojoj smeni“ organizovan je sa ciljem da se razgovara o fenomenu i oblicima trgovine ljudima, šta je to, ko su žrtve, a ko trafikeri, kako borba protiv trgovine ljudima izgleda u praksi, ulozi nevladinih organizacija u borbi protiv trafikinga, i da se upoznaju akteri i akterke državnog sistema odgovorni za suzbijanje trgovine ljudima.
Jedna od glavnih akterki na ovom frontu i polju borbe protiv trgovine ljudima je Marija Anđelković, jedna od osnivačica i direktorka organizacije ASTRA. Po obrazovanju pravnica sa položenim pravosudnim ispitom, i master prava iz oblasti prava deteta na temu trgovina decom, Marija se već 20 godina od osnivanja ASTRE kao prve organizacije koja je ukazivala na ovaj problem, bavi potragom za nestalim licima. Njen posao je potraga za žrtvama trgovine ljudima, komunikacija sa državnim institucijama i relevantnim međunarodnim organizacijama, ali i žrtvama, kojima je neophodna pomoć.
Tokom pandemije broj poziva na ASTRA SOS telefon za direktnu pomoć žrtvama je duplo porastao, što samo svedoči o tome koliko je važno da o ovoj temi govorimo glasnije, transparentnije, i reagujemo solidarnije i brže. Zato je, kao primer tog delovanja, i u ime svega što već godinama radi Marija Anđelković BURO. žena nedelje. Pitali smo je da nam kaže više o samoj organizaciji, ali i zašto su edukacija i prevencija nezamenljive u borbi protiv trgovine ljudima.
„ASTRA radi na suzbijanju trgovine ljudima više od 20 godina. Mnogo toga je urađeno. Zakoni su prilično dobri, postoji nacionalni mehanizam za upućivanje žrtava i vrlo aktivan civilni sektor. Ono što treba da se unapredi je primena zakonskih odredbi, identifikacija i direktna podrška žrtvama. U Srbiji je još uvek velika tamna brojka kada govorimo o identifikaciji, odnosno veliki broj žrtava ostaje neotkriven. Važno je primeniti proaktivan pristup kako u otkrivanju žrtava, tako i u istragama ovog krivičnog dela. Na žalost, u Srbiji sklonište za žrtve trgovine ljudima nije u upotrebi i nedostaju specijalizovani programi podrške za decu i muškarce žrtve radne eksploatacije kojih je sve više.
ASTRIN cilj je da svaka osoba koja je preživela iskustvo trgovine ljudima dobije maksimalnu podršku i pomoć do potpunog opravka, samostalnosti i nezavisnosti. Važno je da se država aktivnije uključi i u taj segment i razvije reintegracione programe, jer je uspešna reintegracija najbolja prevencija.
Preventivni rad je jako važan. ASTRA vodi licencirani SOS telefon za podršku žrtvama trgovine i njihovim porodicama, putem koga se mogu dobiti i preventivne informacije o tome kako se zaštiti, kako proveriti poslovne ponude, kakvi su radni propisi u zemlji destinacije. Jedno od naših istraživanja ukazuje da čak 76% studenata treće i četvrte godine fakulteta želi da potraži posao u inostranstvu, ali više od polovine ne zna kome bi se obratilo za pomoć ukoliko bi se našlo u situaciji trgovine ljudima u drugoj državi. Zato je važno da se već u osnovnoj školi mladi informišu o samoj pojavi, uzrocima i poslednicima. ASTRINI vršnjački timovi rade sa učenicima osnovnih i srednjih škola radionice koje su prilagođene uzrastu dece. Kako bi se prevenciji pristupilo sistemski, važno je da se ova tema uvrsti i u školski program kao obavezna“.
