Docent dr Mila Kovačević je jedna od retkih žena u našoj zemlji koje se bave interventnom kardiologijom, a od 2006. godine radi na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Danas je jedina žena koja u našoj zemlji izvodi transkatetersku implantaciju aortne valvule (TAVI) jednu od najsavremenih metoda lečenja aortne stenoze, koja se u Srbiji izvodi u samo tri medicinske ustanove.
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2005.godine, a 2009. se odlučila i usudila da kao prva žena na IKVBV zakorači u polje interventne kardiologije kojim tradicionalno dominiraju muškarci. Ni nakon više od jedne decenije, situacija se nije mnogo promenila, pa u svetu ima manje od 10% žena interventnih kardiologa (u SAD čak i manje od 5%). Dr Kovačević danas ima i jednu mlađu koleginicu koja je krenula njenim stopama, što je za nju posebna satisfakcija.
Kvalitet njenog rada prepoznat je na konkursu Evropskog udruženja za perkutane kardiovaskularne intervencije (EAPCI) pri Evropskom udruženju kardiologa, na kom je dr Kovačević u aprilu 2019. godine dobila prestižnu nagradu koja je podrazumevala i jednogodišnje usavršavanje iz oblasti interventne kardiologije u Univerzitetskoj bolnici „Fondazione Policlinico Universitario A. Gemelli IRCCS“ u Rimu, gde se u periodu 2019-2020. edukovala upravo u transkateterskoj implantaciji aortne valvule (TAVI).
Danas, nakon što se vratila, posebno zadovoljstvo oseća što je mogla da učestvuje u implementaciji navedene procedure u svojoj matičnoj kući, IKVBV.
Dr Kovačević je predana, hrabra, uporna ali i prirodna i nepretenciozna. Na pitanje zbog čega je odabrala oblast medicine kojom se bavi (i pomeranjem granica u istoj) njen odgovor je veoma jednostavan i iskren: “Sa jedne strane, žene se u daleko manjem procentu odlučuju za interventnu kardiologiju prvenstveno zato što važi mišljenje da je nekako „rezervisana“ za muškarce, da je fizički zahtevnija za žene zato što podrazumeva nošenje zaštitnih olovnih kecelja, da nosi rizik zbog izloženosti zračenju tokom intervencija, da može imati uticaj na potomstvo, da žena ne može da radi u kateterizacionoj sali tokom planiranja trudnoće, pogotovo u trudnoći i u periodu dojenja što, naravno, nije zasnovano na medicinskim dokazima. Sa druge strane, u nekim sredinama, postoji i jasan otpor za ulazak žena u polje interventne kardiologije.
U mom slučaju, teško je pričati sa distance od oko 13 godina. U tim ranim počecima, sa jedne strane, bilo je sumnje od strane nekih kolega, nepoverenja, pomalo i otpora, ali od nekih sam dobila i apsolutnu podršku. Ono što je bilo presudno i što uvek jeste presudno, jeste jaka želja. Kada je imate, kada se ta želja prepozna, postajete nezaustavljivi. Naravno, ovakav posao zahteva dosta odricanja, posvećenosti, žongliranja poslovnog i privatnog života, ali je sve uvek samo stvar izbora.”
Ono što me je privuklo jeste dinamika posla, konstantni izazovi, odluke koje moraju biti momentalne i minuciozne, jer će od nekih odluka zavisiti i ishod procedure, kao i da li će pacijent preživeti ili ne. Sa jedne strane stres, a sa druge strane nagrada kada vidite brzo poboljšanje pacijenta nakon procedure, pogotovo nakon srčanog udara. Ono što jeste činjenica, jeste da kada ste žena u „muškom svetu“ morate biti mnogo iznad proseka, da biste bili poštovani.”
Dr Kovačević danas iza sebe ima preko 5000 urađenih procedura, dominantno iz oblasti koronarne patologije, ali se bavi i strukturnim bolestima srca, rešavanjem urođenih srčanih mana kod odraslih.
Sigurni smo da je ovo samo početak.
