Milica Glogovac je prirodna žena. Kada kažemo prirodna ne mislimo na ispunjenje pritisaka da budemo lepe bez šminke i idealne, već prirodna u pravom smislu te reči: ona živi u skladu sa prirodom i bori se za njen opstanak na više frontova.
Diplomirala je novinarstvo i komunikologiju, a i masterantkinja je na studijama Ekološke politike, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ona piše za nekoliko portala, osvešćuje ljude, bavi se jogom, a kako kaže svoja šarolika iskustva (novinarstvo, video produkcija, odnosi sa javnošću..) odlučila je ipak da u potpunosti usmeri na polje zaštite životne sredine. Fascinira je odrast i trudi da živi sa manje otpada, o čemu je i pisala. Kako Milica objašnjava u jednom tekstu odrast je radikalna savremena misao pod nazivom odrast (engl. degrowth), najbrže rastući globalni društveni pokret, predlaže usporavanje – ne delanja, već dinamike savremenog života. Odrast nudi potpunu sistemsku transformaciju ka društvu koje društvenu i ekološku dobrobit stavlja ispred profita korporacija, hiper-proizvodnje i neumerene potrošnje. Pobornici odrasta polaze od uzroka koji su doveli do stanja u kom se planeta danas nalazi, tvrdeći da je višedecenijsko insistiranje na ekonomskom rastu po svaku cenu ta destruktivna sila: nemoguć je neograničeni rast na ograničenoj planeti. Da granice rasta postoje ustanovljeno je još sedamdesetih godina prošlog veka u obimnom istraživanju koje je rezultiralo istoimenim delom (D. Medous, Granice rasta, 1972.) i koje do sada nije demantovano.
Milica takođe ističe odgovornost svakog od nas kao pojedinca kada je pitanje zaštite životne sredine u pitanju.
“Aktivizmom treba podizati svest ljudi i tako bi se kvalitet života svih nas poboljšao. Aktivizam je sada važniji nego ikad, I to će biti i moj put. Da li uzimamo više nego što nam je potrebno? Danas više nije pitanje nemanja hrane, već prejedanje. Na neki način sami sebe uništavamo preterivanjem. Zemljotresi, klimatske promene, vode su postale problematičnog kvaliteta, okeani se zagrevaju zbog klimatskih promena, veliki broj životinja izumire. Toliko prskamo tu hranu i toliko je zatrovana, da je pitanje šta jedemo. Gledam svoje dete kako jede tu jabuku iz vrtića i više ne znam šta ona jede. Uvek ohrabrujem ljude da obrađuju svoju hranu. Nije nemoguće. Lako je izvodljivo”, rekla je ona u jednom intervjuu.
Rekla je i da se trudi da ni kola ne vozi kad ne mora, nego ide gradskim prevozom. Njen izbor je da pravi manje otpada, da ne koristi hemiju u domaćinstvu, da se snabdeva lokalnom sezonskom hranom, da ne koristi jednokratnu plastiku, više pešači i vozi bicikl, i da te bolje navike prenosi i detetu.
Bilo bi divno da od Milice prepišemo bar jednu naviku.
