Fenomen Mona Lisa: Zašto i dalje fascinira svet?

Samo jedan pogled na Mona Lisu može nam delovati kao da je tajanstvena lepotica kojoj je u životu sve po volji – bar je to neko moje lično viđenje. Ali, neosporiva je činjenica da ovo delo već vekovima dominira umetničkim svetom – čak i u eri kada nam galerije i muzeji nude bezbroj drugih fascinantnih dela. Upravo ta činjenica nas navodi na analizu fenomena kako i zašto smo toliko zaokupljeni ovim umetničkim delom. Sve do danas, Mona Lisa je postala neki vid kulturne ikone, magnet za medije i skoro nezaobilazan simbol poimanja umetnosti pa čak i moderne umetnosti.

MISTERIJA

Mona Lisa je delo Leonarda Da Vincia koje je nastalo oko 1503. godine, ukoliko pogledamo sva njegova ranija dela, ovo predstavlja jedan jednostavan portret. Ali upravo u tom „jednostavnom“ izrazu, (možda) leži njena privlačnost.

Mnogi su mišljenja da Mona Lisa deluje kao da nas posmatra, njen pogled kao da prati posmatrača kroz prostor, a osmeh deluje kao osmeh koji nagoveštava nešto više čime uvek ostavlja prostora za različita tumačenja kroz godine. I uvek je nekako tema, taj čuveni, misteriozni osmeh.

Možemo slobodno reći da je Mona Lisa uspela ono što ni jedno drugo delo nije: da se do te mere istakne, pozicionira i održi kroz vekove. Upravo mesto gde se ova slika nalazi u Luvru, mesto je ispred kojeg je uvek okupljen najveći broj posetilaca. I, pored toliko drugih renesansnih dela, izgleda da su upravo ta jedna žena i njen portret nadmašili vreme i sve druge umetničke pravce.

Mona Lisa je bila predmet krađa, napada, polivanja farbom, kamenjem i kiselinom – i eno je, preživela je sve to sa istim osmehom.

U savremenom društvu Mona Lisa postala je nezaobilazan simbol pop kulturs i društvenih medija. Pop kultura koristi njenu slavu da bi stvorila nova dela, najpre digitalna, koja kombinuju umetnost i komercijalni svet, transformišući Mona Lisu u univerzalni brend.

Na društvenim mrežama, danas, ona je predmet memova i digitalnih parodija koje delo prilagođavaju modernim temama, dajući joj novi život.

Na ovaj način, Mona Lisa postaje deo svakodnevice i prilagođava se društvenim vrednostima moderne kulture, što doprinosi njenoj neprolaznoj popularnosti i čini je bliskom i razumljivom čak i generacijama koje možda nikada neće zakoračiti u muzej.

PUT DO SLAVE

Začudo, Mona Lisa nije odmah bila prepoznatljiva, niti poznata široj javnosti. Delo je naime prvo bilo deo francuske kraljevske zbirke sve do Francuske revolucije, a potom je našlo svoje mesto u Luvru gde se nalazi i danas.

Zanimljivo je da je njen put ka statusu započeo tek početkom 20. veka kada je, 1911. godine, Mona Lisa ukradena. Italijanski radnik u muzeju, verujući da sliku treba vratiti Italiji odakle je Leonardo poreklom, ukrao ju je i držao u svojoj sobi pune dve godine.

Ova krađa pokrenula je svetski skandal – a vest o misterioznom nestanku Mona Lise osvanula je na naslovnicama širom sveta.

Ironično, upravo taj događaj doveo je do toga da slika postane globalno prepoznatljiva – čak i onima koji nisu znali ništa o umetnosti.

Po krađi, ljudi su masovno počeli da dolaze u Luvr samo kako bi videli prazno mesto na zidu gde je Mona Lisa stajala (ironično zar ne)? Kada je slika konačno vraćena, nakon toliko vremena, postala je kultni umetnički komad.

Epizoda krađe otvorila je vrata globalne pažnje, i a Mona Lisa je postala više od umetnosti – istoričari su masovno počeli da je tumače, društvo je samo po sebi počelo da se bavi svim kontraverzama vezanim za njen nastanak.

SAVREMENO OBOŽAVANJE

Fenomen Mona Lise takođe otvara vrata za kritiku savremenog društva i načina na koji pristupamo umetnosti. Danas, Mona Lisa je više objekat i dokaz posete Luvru nego delo koje posmatramo s pažnom.

Posetioci provode više vremena podešavajući kadar za fotografiju nego što se zadržavaju ispred slike, uživajući u složenosti. Time, na žalost, danas Mona Lisa postaje simbol konzumerističkog pristupa umetnosti, gde vrednost često proizlazi iz njene prepoznatljivosti i prestiža. Ovaj fenomen oslikava i pravac u kom se kreće naše društvo.

Ova situacija podseća nas na društvenu potrebu da posedujemo kulturni kapital – da kažemo da smo „videli“ Mona Lisu čime dokazujemo svoju povezanost sa svetom. U društvu u kojem je prepoznatljivost merilo kvaliteta, Mona Lisa reflektuje površnost našeg doba. Po meni lično, ona je danas simbol da je umetnost izgubila svu svoju vrednost. Komercijalizacija i sveprožimajuća potreba za priznanjem i potvrdom učinili su to da danas skoro pa ništa nema dublje značenje.

Na taj način, fenomen Mona Lise postaje pre kritika društva, ogledalo u kojem posmatramo sopstvene vrednosti i način na koji konzumiramo umetnost – površno, brzo i sa fokusom na spoljni izgled.

TAJNA

Mona Lisa je kroz vekove nadrasla granice renesansnog portreta; ona je postala simbol misterije, luksuza i same umetnosti. S obzirom na to da živimo u svetu preplavljenom različitim umetničkim pravcima, od modernih do digitalnih instalacija, ironično je što nas jedno delo iz 16. veka još uvek tako očarava.

Postavlja se još pitanje – da li je moguće da Mona Lisa danas simbolizuje i našu potragu za „savršenstvom“? U smislu, ako je Mona Lisa kulturni arhetip, večna muza i simbol svevremenske umetničke estetike.

I dok stoji u Luvru, iza staklenog zida, ona i dalje simbolizuje večnu tajnu, pozivajući nas da se još jednom zagledamo u nju i možda – ako imamo sreće – pronađemo (neke) odgovore. Ono što može biti uteha za sve nas jeste to da, tačnih odgovora verovatno da nema.

Foto: Instagram