Nakon dugog iščekivanja svih nas, i usputnih loših pokušaja adaptacija, zaluđenih fanova Neila Gaimana i svega što ovaj čarobnjak napiše i stvori, stigli su svi odgovori na pitanja vezana za čudesnog gospodara tame, Sandmana. Kako će izgledati, ko će ga glumiti, kako će sav taj beskrajno maštoviti svet izgledati na ekranu? Da li će nam se dopasti, da li će srušiti naše unutrašnje vizije koje smo gradili čitajući ovaj strip, ili će ovo biti jedna od uspešnih ekranizacija strip junaka zbog koje ćemo se još više zaljubiti u njega?
Mišljenja su podeljena, ali niko ne može da ospori da je ovo jedna dobra adaptacija, mnogima čak i spektakularna.Seriju su za televizuju prilagodili Allan Heinberg, David Goyer, kao i sam Gaiman, a u glavnoj ulozi se našao, do sada mahom nepoznati Tom Sturridge, koji je svojom fizionomijom, mimikom ali i glumom u potpunosti opravdao ovu ulogu.
Priča počinje bez razvlačenja i okološinja. Bogati okultista amater Roderick Burgess (Charles Dance) sastavlja poslednjih nekoliko predmeta sa lošim vibracijama koje su mu potrebne da bi obavio ritual za koji se nada da će mu dati besmrtnost. On se nada da će zatočiti personifikaciju Smrti i naterati je da izvršavava njegove naloge. Umesto toga, on hvata brata od Smrti, Dream-a, kralja snova poznatog po mnogim imenima — uključujući i „Sandman“ i zatvara ga, nadajući se da može da ga primora i natera da mu da ono što želi. Nakon skoro stotinu godina zatvora u podrumu, sa Burgessovim sinom koji je preuzeo mesto kada Roderik umre, Dream beži u trenutku male nepažnje, a Sandman dobija oblik. Prva polovina sezone prati Dream-a dok se on obnavlja, služeći mu kao uvod u svet.
Prilagođavanje tako vizuelno upečatljivog i inventivnog stripa kao što je Sandman predstavlja komplikovani težak zadatak, ali i veliki izazov. Spisak umetnika koji su radili na stripu je skup najuticajnijih i neponovljivih umetnika strip scene devedesetih – Dave McKean, Sam Keith, Colleen Doran, Chris Bachalo, Kelley Jones, Jill Thompson, Mark Buckingham, Bryan Talbot i mnogi drugi. Da bi pokušali da prevedu taj nivo talenta za pripovedanje u potpuno drugačiji medij, od kreatora se zahtevalo da poseduju duboko i kritičko razumevanje tog novog medija kao što su to uradili geniji koji su crtali strip.
Budžet koji je uložen u seriju, očigledno je dobro potrošen. Kadrovi prelepo prikazujuju logiku snova Morfeusovog carstva, sa sve Morfeusovom džinovskom rukom koja iz sna jedne osobe izvlači raskrsnicu sa pirinčem, do nerazumljivih slova na putokazima u drugoj. Adaptacija je ilustrativna, ali ne može da zameni ni dellić spoznaje svih likova i svetova koje nudi strip. Tako da ukoliko još niste pogledali seriju, a imate očekivanja treba imati u vidu da je ovo ipak komercijalna adaptacija. Uprkos tome što je najbolja moguća verzija do sad, to je i dalje Netflix adaptacija — projekat koji mora da se pridržava ograničenja i aspiracija platforme, kako bi stvorio iskustvo koje se može preterati sa potencijalom da postane planterani hit. Sandman, koliko god veran bio, i dalje je adaptacija sa izglađenim najgrubljim ivicama, mračna fantazija koja nikada nije tako mračna, bajka koja objašnjava samo malo, ali ne zadire u potpunu dubinu umetničke vizije koja se definitvino i dalje krije u stripu.
