Pre nekoliko dana pročitali smo vest iz Holivuda koja je: 1) sjajna jer Tom Holland snima nešto novo, a volimo sve što taj dečko uradi, 2) jako zbunjujuća jer će kako je najvaljeno, lik njegove majke tumačiti Emmy Rossum. Ne morate da guglate, ne postoji nikakva druga Emmy, to je jedna jedina sa ovim imenom i prezimenom, ona koju znamo, Fiona iz serije Shameless. Tom ima 25 godina, a Emmy je svega deset godina starija od njega. Kako The Cut piše u svom postu, u kom se jednako iznenadio kao i mi, “to je priča stara koliko i sam Holivud, čim žena napuni četrdeset godina, odmah dobije ulogu majke odraslog muškarca”.
Reč je o seriji Crowded room iza koje stoji Oskarom nagrađivani Akiva Goldsman, a u kojoj će se pratiti intimne istinite priče ljudi i način na koji su naučili da žive sa mentalnom bolešću. Ulogu psihološkinje tumačiće Amanda Seyfried. Da, ovde smo malo odahnuli jer kada smo videli njeno ime pomislili smo da će igrati…hm.. Baku? Detalji ove serije i dalje su misterija i postoje nagađanja da će Emmy igrati majku samo u scenama flešbekova, no ipak i bez njih, ovo ne bi bila neuobičajena praksa.
Za uloge sredovečnih žena uglavnom se uzimaju mlađe žene koje su u top formi, bez vidljivih znakova starenja, zbog svoje atraktivnosti i pre svega seksizma, što osim što je van svake logike i ne dozvoljava identifikaciju gledateljki, može stvoriti i psihički pritisak i nerealna očekivanja kod žena. Takođe, mnoge mlade glumice nemaju dovoljno iskustva da iznesu kompleksnost takvih likova, pre svega jer su – mlade. Stravična posledica cele situacije je što postoji veliki broj glumica koji reši da se penzioniše ili napusti posao koji voli najviše na svetu samo zato što su napunile 40.
Setimo se samo slučaja od pre nekoliko godina kada je Maggie Gyllenhaal, koja je u tom trenutku imala 37 godina, izjavila da je bila odbijena za ulogu ljubavnice čoveka koji ima 55 godina, pod otvorenim izgovorom da je prestara za tu ulogu. Ili onog kada je poznata glumica iz serije „Orange is the new black“, Jamie Denbo, tvitovala da je odbijena za ulogu jer je sa 43 godine, prestara da igra suprugu koji ima 57. Na ovu temu, odavno se oglasila i Helen Mirren izjavivši da nije fer da se James Bond sve više bliži gerijatriji, dok su mu partnerke sve mlađe i mlađe. Čak je i Meryl Streep za koju smo sigurni da nikada neće imati problem sa pronalaženjem uloge, priznala da je u svojoj četrdesetoj godini pomislila da je njenoj karijeri došao kraj.
Jedno istraživanje, koje je analiziralo prikaze starijih osoba u filmovima sa najvećom zaradom tokom 2019. u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD – sa posebnim fokusom na žene od 50 i više godina, pokazalo je da nije bilo žena starijih od 50 godina u glavnim ulogama u najboljim filmovima te godine, dok su dva muškarca starija od 50 tumačila glavne uloge. Žena iznad pedeset godina bilo je samo u sporednim ulogama, i okviru njih su bile su stereotipno postavljene: kao džangrizave, senilne i nesposobne. Analiza je takođe otkrila da je mnogo verovatnije da će likove koji rade u visokokvalifikovanim zanimanjima, poput lekara, glumiti muškarci.
Zbog svega ovoga 2018. je pokrenuta kampanja pod nazivom Acting Your Age. Pokrenula je Nicky Clark, koja je ovim povodom kasnije osnovala i svoj podkast. U proglasu kampanje, ona je naznačila jedan vrlo ilustrativan patern angažovanja glumica koji je prepoznatljiv čitavoj industriji. Naime, Tom Cruise je glumac koji je bez obzira na svoje godine opstajao i iznosio glavnu ulogu u franšizi „Nemoguće misije“, dok su se njegove partnerke menjale u svakom filmu. One njega nisu pratile po godinama, već je vrlo moguće da je neka od njih bila čak i godište samog početka franšize – 1996. Kako je Nicky navela: „Nemoguća misija je bila da Tom Cruise igra pored žene koja je njegovih godina“.
Hollywood je očigledno oduvek pokušavao da uguši postojanje žena koje imaju više od 40 godina. U filmu “Judy”, biografskom ostvarenju o čuvenoj Judy Garland jasno je prikazana ta opsednutost mladošću u njenom najgorem obliku. Ovakve fiktivine predstave nisu realne. One ne predstavljaju život, već grade veštačku sliku koja ne postoji i može biti vrlo štetna, kako za starije, tako i za mlađe generacije. Film je možda i najdivnija i najdeskriptivnija grana umetnosti koja ima najveći potencijal da prikaže heterogenost života i različitost životnih iskustava, i u tome je lepota, prikazati ih baš onakve kakva jesu, jer su autentična, neponovaljiva i prava.
P.S. Gledajte „Grace and Frankie“, koliko god godina da imate, genijalne su!
