Umetnost spašena od propadanja: kako Festival nitratnog filma već 28 godina čuva svetsku istoriju

Da li ste se ikada zapitali kako se krhke, decenijama stare filmske trake, često oštećene, izbledele ili čak na ivici fizičkog raspadanja, ponovo pretvaraju u blistava remek-dela na velikom platnu?

Restauracija filmova je prava umetnička i tehnološka hirurgija. Proces počinje pažljivim čišćenjem i popravkom oštećenja na originalnoj, često izuzetno zapaljivoj nitratnoj traci. Zatim se materijal skenira u visokoj rezoluciji, kadar po kadar. U digitalnom okruženju, stručnjaci brišu ogrebotine, stabilizuju sliku i vraćaju originalni kontrast, strogo pazeći da ne unište prepoznatljivo zrno i dušu analognog filma.

Na ovaj način funkcioniše i rad Jugoslovenske kinoteke, a u toku je 28. Festival nitratnog filma (od 6. do 15. juna), koji okuplja blizu 60 pažljivo odabranih naslova iz 23 svetska arhiva. Ovogodišnje izdanje nosi poseban istorijski značaj, slavimo tačno 130 godina od kada su, 6. juna 1896. godine, u beogradskoj kafani „Zlatni krst“ zastupnici firme braće Limijer održali prvu filmsku projekciju u Srbiji i na Balkanu.

Dan Kinoteke: Dodeljen Zlatni pečat Bori Draškoviću i otvoren 28. Nitrat

Sama manifestacija počela je u subotu, obeležavajući ujedno i Dan Jugoslovenske kinoteke u prepunoj sali „Makavejev“. Ovoj svečanosti poseban emotivni pečat dalo je uručenje Zlatnog pečata za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti našem velikom reditelju, Bori Draškoviću.

Filmski program otvaranja bio je pravo otkrovenje. Publika je imala istorijsku priliku da vidi dvominutni francuski film „Ubistvo srpske kraljevske porodice“ (1903) u režiji Lisjena Nongijea, a u produkciji kuće braće Pate. Snimljeno samo dva dana nakon Majskog prevrata kao oblik rane „lažne aktuelnosti“, ovo delo je najstariji igrani film posvećen Srbiji.

Budući da je zbog smene dinastija u Kraljevini Srbiji bio zabranjen, decenijama izgubljeni snimak pronađen u Španskoj kinoteci tek je sada imao svoju srpsku premijeru

Otvaranje je maestralno zaokruženo dugometražnim dokumentarcem Tijerija Fremoa „Limijer! Avantura počinje“ (2016), sastavljenim od 108 restaurisanih i prokomentarisanih ranih radova očeva kinematografije.

U popodnevnim časovima prvog dana festivala, publika je već imala priliku da pogleda i bugarski nekonformistički film „Ponedeljak ujutru“ (1966), kao i danski etnografski prikaz „Palovo venčanje“ (1934).

Domaća istorija sačuvana od zaborava

U okviru tradicionalnog i izuzetno važnog programa „Drugi o nama – mi o sebi“, koji je održan juče (7. juna), svetlost projektora obasjala je jedinstvene arhivske snimke naših predela i gradova:

• Beograd 1941: Dragoceni amaterski snimak u boji Nemca Vernera Kronenberga koji prikazuje razrušenu prestonicu pod okupacijom.
• Kajakom i splavom niz Drinu: Jedan od prvih domaćih filmova u koloru, u produkciji Planinarskog društva „Fruška Gora“ i u sjajnom snimateljskom poduhvatu Vladete Limića.
• Arhivski žurnali: Prikazano je i deset predratnih filmova pionira niškog filma Đorđa Vasiljevića, kao i bogat izbor iz kolekcije Banjalučanina Gorana Baraća sa snimcima iz Bosne, Hercegovine i Crne Gore.

Iste večeri, program je bio obogaćen moćnim špansko-italijanskim noar filmom „Oči ostavljaju tragove“ (1952) sa Rafom Valoneom, nemačkom nemom satirom „Moral“ (1928) i avangardnim holandskim eksperimentom „Gangsterka“ (1966).

Aktuelni program: Šta nas očekuje na bioskopskom platnu

28. Nitrat doneo je žanrovski raskošan program u kojem je neverovatnih 90% filmova potpuno novo za našu publiku. Evo precizne liste naslova koji nas očekuju danas, sutra i do kraja festivala:

Danas, 8. juna, na programu su:

• Sestre iz Giona (1936): Profeminističko remek-delo Kendžija Mizogučija o dvema gejšama, koje surovo demistifikuje romantične ideale njihovog života.
• Divne laži Nine Petrovne (1929): Nemačka nema drama reditelja Hansa Švarca, sa neverovatnom Brigit Helm u tragičnoj ljubavnoj priči nastaloj u studiju „Ufa“.
• Sinovi Norveške kupuju auto (1962): Duhovita satira Ojvinda Veneroda koja britko kritikuje norveško potrošačko društvo.

Sutra, 9. juna, čeka nas magija zvučnih inovacija i oskarovskih početaka:

• Sedmo nebo (1927): Legendarna američka romansa Frenka Borzejdžija sa magičnim parom Dženet Gejnor i Čarlsom Farelom.
• Mala Liza (1930): Prvi zvučni film Žana Gremijona, avangardna priča o sumornom pariskom podzemlju ispunjena eksperimentalnim korišćenjem zvuka.
• Ljudi jedni među drugima (1926): Socijalna kritika Gerharda Lamprehta o mikrokosmosu jedne siromašne berlinske zgrade u doba inflacije.
• Kratkometražni biseri: Austrijska komedija „Tutankamon“ (1923) Rejmona Dandija, američka priča „Most“ (1929) Čarlsa Vidora i francuska „Okrutna priča“ (1930) Gastona Modoa.

Filmski dragulji koje ne smete propustiti do kraja festivala (do 15. juna):

• Spašeni rariteti: Bunjuelov „Reka i smrt“ (1954), revolucionarna drama najvećeg reditelja carske kinematografije Evgenija Bauera „Uzbuna“ (1917), decenijama smatran izgubljenim sovjetski „Moj sin“ (1928) Evgenija Červjakova, i do sada neprikazana Roselinijeva istorijska studija „Uspon Luja XIV“ (1966).

• Za ljubitelje specifične estetike tu su: Omiljeni noar Martina Skorsezea iz Argentine „Nikad ne otvaraj ta vrata“ (1952), belgijski filmofilski biser „Čovek sa kratko podšišanom kosom“ (1965), nedavno pronađena švedska „Cena izdaje“ (1915), dirljiva italijanska drama „Neshvaćen“ (1966), halucinantna turska „Nada“ (1970) Jilmaza Gineja, maestralni italijanski horor „Demonova maska“ (1960) Marija Bave, holivudska komedija „To“ (1927) sa Klarom Bou i francuski klasik iz perioda okupacije „Đavolova ruka“ (1943).

Ceo program i repertoar Jugoslovenske kinoteke možete pogledati ovde

Oživljavanje starih filmskih traka kao kulturna dužnost

Očuvanje ovih vizuelnih dokumenata nije obična tehnička reprodukcija prošlosti, to je borba za odbranu našeg kolektivnog sećanja. Festival nitratnog filma zasigurno zaslužuje više pažnje. Nitrat ne nudi samo bioskopske projekcije, on je i ključna platforma na kojoj će više od trideset pet profesionalaca, istoričara i arhivista iz dvadesetak zemalja sveta raspravljati o gorućim izazovima zaštite celuloidne baštine.

Razmenom iskustava i posvećenošću restauraciji, ovi nevidljivi čuvari umetnosti osiguravaju da rani koraci filma ne potonu u tišinu. Gledajući ova brižljivo obnovljena ostvarenja do 15. juna u Kinoteci, mi koračamo kroz istoriju i slavimo umetnost koja, u inat vremenu, nastavlja da živi, uči nas i podseća da je kinematografija oduvek bila najlepši prozor u identitet sveta.

foto: kinoteka.org.rs