Filmova o umetnicima ima tušta i tma, ali dobrih filmova o umetnicima, koji ne preteruju sa nadograđenim narativom o nesrećnom osobenjaku, koga niko nije razumeo, a on je živeo da bi stvarao i stvarao da bi živeo, i nema baš neki zavidan broj. Međutim, postoje i oni koji mogu biti manje ili više dobri, ali na neki način sama radnja, i sam umetnik nam možda ni nisu toliko zanimljvi koliko lokacija na kojoj su snimani, koja gotovo da preuzima ulogu protagoniste. Znamo da biografski filmovi nisu dokumentarci i da ne moraju biti stoprocentno tačni da bi bili efektni i upamćeni, ali su sasvim sigurno najbolji oni koji se a) trude da ostanu što verniji stvarnom životu autora ili autorke i b) koriste realne filmske lokacije na kojima je umetnik stvarao i živeo, za uspostavljanje što vernije i autentičnije veze sa njim/njom. Predstavljamo vam nekoliko ostvaranja koja su snimana na originalnim lokacijama, od kojih neke mogu i da se posete.
„Georgia O’Keeffe“ (2009)
Priču manje više već znamo. Georgia O’Keeffe je mlada slikarka koja počekom XX veka upoznaje Alfreda Stieglitza, njujorškog fotografa, koji otkriva njen rad i posle kratkog vremena ga i izlaže bez njenog znanja. O’Keeffe to otkriva i suprotstavlja mu se ali umesto rasprave to jest uz raspravu ali i nastavak, njih dvoje otpočinju svoju 20ogodišnju vezu, a film prati celokupnu sagu od turbulentnog početka, braka, njenog uspona na umetničkoj sceni, osipanja njihove veze, do njenog odlaska na Ghost Ranch. Film je u potpunosti snimljen na Santa Fe, Novi Meksiko, a producenti su blisko radili sa Georgia O’Keeffe muzejem ne bi li doneli što tačniji sadržaj. U filmu je predstavljeno preko 70 njenih radova pa je u izvesnom smislu i atipična izložba, a filmska ekipa je ujedno i prva kojoj je dozvoljeno da snima u njenoj kući na Ghost ranču.
„At Eternity’s Gate“ (2018)
Poslednji period Van Goghovog komplikovanog života sjajno je dočarao Willem Dafoe u najnovijem ostvarenju Juliana Schnabela. Iako u Parizu postoji još uvek stan i atelje u kom je Van Gogh živeo kod svog brata Tea, koji jeste pretvoren u svojevrsan muzej, ovaj fim nije sniman na toj lokaciji budući da je u svojoj kasnijoj fazi Vincent van Gogh veći deo vremena provodio na jugu Francuske pa je film i sniman na različitim lokacijama skoro mesec ipo dana. Auvers-sur-Oise i Arl su lokacije broj jedan, kao i azil u Sen Remiju gde je Van Gogh i uradio neke od svojih najpoznatijih radova.
„Renoir“ (2013.)
Originalna vila u kojoj je živeo poznati francuski impresionista je tokom 60-ih pretvorena u muzej pa snimanje tu nije bilo moguće, ali je zato režiser Gilles Bourdos u potpunosti rekonstruisao Renoarovu kuću, i napravljena je nova na Azurnoj obali,identična, sa sve drvoredom i vrtom koji su važili za najveće Renoarove inspiracije.
„Frida“ (2002.)
Nezaustavljiva sila ovog projekta je bila Salma Hayek, i to je poznato kako iz njenih svedočenja u vezi sa Weinstein aferom, koji je procenivši u kojoj meri joj je bitan ovaj film video to kao mogućnost uslovljavanja i ucenjivanja, tako i iz njene aktivne potrage za Dolores Olmedu. Dolores Olmedo, je nasledila mnogo Fridinih radova, i kuću nakon Diegove smrti 1957.godine, i finalno uz njenu dozvolu i podršku, tim je snimao u originalnoj Fridinoj kući i studiju San Angelo, koji je danas Museo Casa Estudio Diego Rivera y Frida Kahlo gde su živeli i radili.
„Exit Through the Giftshop“ (2010.)
U svojoj suštini dokumentarac, ali ne baš klasičan. Thierry Guetta je Francuz koji živi krajnje jednostavnim životom prodavca odeće u Los Angelesu, sa neobičnim „hobijem“ a to je da snima svaki trenutak svog života, arhivira kasete i nikada ih posle ne gleda. Tako jednom prilikom upada u svet uličnih umetnika i beleži nastanak nekih od njihovih najboljih dela. Banksy, Shepard Fairey, Invader, André…sva velika imena na broju, i ulica kao studio.
„Pollock“ (2000.)
Film o legendardnom slikaru apstraktnog ekspresionizma, koga je neverovatno verno dočarao Ed Harris gotovo je u potpunosti sniman u njegovom ateljeu i kući u kojoj je živeo sa umetnicom Lee Krasner, koja je sada poznata kao Pollock-Krasner House and Study Center. Jednostavna baraka sa bojom isprskanim podom, danas je jedan od posećenijih muzeja i redovno organizuje izložbe, ne samo Pollockovih radova, već i nekih savremenih autora.
