Kako nam popularne serije i filmovi prikazuju rad u magazinu, a kako je zapravo raditi u jednoj redakciji (iz prve ruke!)

Ukoliko ste odrastali devedesetih i dvehiljaditih i grešno uživali u chick-lit romanima i romantičnim komedijama između dva zalogaja čokoladne krofne i šejka od jagode (tada još nismo znali za avokado tost i matcha čaj) mogli ste da primetite da skoro svaka junakinja radi u nekoj vrsti magazina. Bilo da je ambiciozna novinarka, otkačena urednica, ili kasnije PR – radnja se dešavala u medijima, u prozračnim kancelarijama sa velikim prozorima, čupavim tepisima, policama ispunjenim knjigama i obaveznom sobom za fashion i beauty uzorke. Da li me je to inspirisalo da baš krenem u tom profesionalnom smeru – ne mogu da kažem sa sigurnošću. Ali činjenica jeste da sam već sa trinaest godina svima saopštila da se pripreme jer uskoro kreće moja uspešna karijera u nekom glossy magazinu. Fun fact: tada nije postojao nijedan licencirani modni časopis u Srbiji, ali je moja volja itekako postojala. Fast forward, iza mene je 15 godina rada u print i online redakcijama i agencijama. Vera u život i srećan kraj mi je daleko manja, cinizam je izbrušen do perfekcije, snalaženje u haosu rokova za juče je na maksimumu, ali povremeno u slavu te neke slađe i naivnije Jelene pustim neki stari film da me želja mine. Osim što ih sada gledam kao bajku znajući da ako je prošla ponoć a nemam jednu cipelu – nešto je ozbiljno pošlo po zlu.

danas 13 sutra 30

Ovo je bio moj film kad god bih se prehladila ili pala u težak bedak (sećate se tih tinejdžerskih epizoda oh-srušio-mi-se-ceo-svet), DVD je išao u plejer sve dok se nije izlizao. Zaplet? Trinaestogodišnja Jenna u napadu očajanja poželi da ima trideset godina i da postane „thirty and flirty and thriving“. Bibbidi-bobbidi-boo i ona odjednom živi u stanu na Petoj Aveniji, radi kao jedna od urednica u magazinu Pose, ima crnu limuzinu na raspolaganju i druži se sa Madonnom. I ona sama, a i sve njene koleginice iz časopisa su zapravo zle zmijurine koje se pretvaraju da su prijateljice. Istina? Naravno da postoji po koja loša jabuka u svakoj profesiji, i iako sam dobila svoju porciju slamanja svega i svačega preko mojih leđa, ovo moram da odbacim kao totalnu neistinu. Ljudi u medijma su svakakvi, ali urođena zloba nije osobina koja prednjači. I kako je raditi u tom Pose magazinu? Deluje vrlo zabavno i zapravo da postaneš zvezda kompanije dovoljno je da napraviš super moodboard i euforično ga predstaviš na sastanku. Iako je vizuelizacija super bitna u našem poslu i projekti često kreću kao ideje podržane jednostavnim kolažima, u real life-u će vas urednik sačekati iza ćoška da traži i projekciju troškova i da vas usput pita odakle vam budžet i dozvola da za moodboard platite fotografa, modele, šminkera i frizera, lokacije, opremu, ketering. I ako možete da vratite kompanijsku karticu, hvala.

kako izgubiti dečka za 10 dana

Ovu seriju sam odgledala u svojim „odraslim godinama“ sa bar deceniju iskustva rada u struci i moram priznati da sam se pošteno zabavila, između silnog prevrtanja očima. Kat Edison menadžerka za društvene mreže, Jane Sloan novinarka i Sutton Brady modna urednica zajedno kroče svoj put kroz zamršeni (i izmišljeni) medijski svet. I šta tu ne štima? Budžeti, oh-moj-bože budžeti. Svaki put kad bi se pojavio novi saradnik, velika produkcija, ili bitan editorijal nonšalantnost kojom Scarlet magazin pokrio sve troškove me je terala na kombinaciju smeha i suza. Zapravo svi smo se u medijima zaposlili da radimo velike sanjarske stvari (hello Diana Vreeland), a u prvih šest meseci završili smo sa 17 kesa stvari koje bi trebalo da čuvamo kao oči u glavi, na ulici, dok pada kiša i dok smo kompletno švorc. Ne, rad u modnom magazinu nije nimalo glamurozan, ali je beskrajno zabavan – što je činjenica koju su malo koji film ili serija prikazali. Zapravo ja sam i Kat i Jane i Sutton u magazinu za koji radim i to je okej, samo imam manje luksuza da kao Kat skoro nikada ne uđem u kancelariju. Rad u medijima zaista podrazumeva klizno radno vreme, izlazak na promocije parfema usred dana i čašu proseka u podne. Ali nijedan scenarista nije našao za shodno da dopiše scene kada posle celog dana jurnjave, oblačim pidžamu sedam na kauč sa laptopom i uz čaj radim do duboko u noć. Što bi Kat rekla hashtag dosadno. Ali, hej, skroz istinito.