Povezano
Uprkos tome što se neo-noir vezuje za filmove s polovine prošlog veka, nedavno objavljenje serije takođe imaju takvu atmosferu, teme i motive.
Po definiciji, neo-noir predstavlja obnovu klasičnog stila film noir-a. Dok zadržava cinične stavove, moralnu ambivalentnost i mračne teme svog prethodnika, pokret ove elemente prilagođava savremenoj publici, koristeći moderne filmske tehnike i oslikavajući promenjene društvene vrednosti.
Termin film noir potiče od francuskih reči za „crni film“ (doslovno značenje) ili „mračni film“ (bliže značenje). Francuski kritičar Nino Frank skovao je ovaj izraz 1946. godine, ali ga je većina prihvatila tek kasnije. Ovaj termin se obično poistovećuje sa vizuelnim stilom koji naglašava prigušeno osvetljenje i nebalansiranu kompoziciju kadra.
Noar ostvarenja se obično bave temama poput jezivih ubistava, gangstera i tabu romansi. Veoma često su fokusirani na društvene probleme i mogu imati melodramatične primese. Upravo to povezuje tri aktuelne serije koje će vam sigurno doneti još malo uzbuđenjau letnje noći.
Evo koje serije su pitanju.
Serije u neo-noir duhu: Spider-Noir
Nikolasa Kejdža uvek rado gledamo u bilo čemu. U ovoj seriji inspirisanoj stripom, on uranja u senke kišom natopljenog Njujork, otelovljujući heroja obavijenog tajnama.
Spider-Noir je okačio svoju herojsku masku i osvetnički način života o klin, pa sada više voli da provodi dane istražujući sitne slučajeve bračnog neverstva u zamenu za skromnu zaradu. Zadovoljan je time sve dok ima dovoljno viskija da pregura dan.
Radeći uz svoju uvek vernu sekretaricu Dženet (Karen Rodriguez) i dugogodišnjeg prijatelja novinara Robija (Lamorne Moris), Ben mesečari kroz život, zauvek progonjen ključnim događajem zbog kojeg je zauvek napustio život superheroja: smrću svoje supruge Rubi (Amanda Šul).
Stupa u poluljubavni odnos sa femme fatale – klupskom pevačicom Ket Hardi (Li Jun Li), koja preko volje radi za neuračunljivog šefa irske mafije Silvermena (Brendan Glion). Preko nje, kao i kroz niz drugih neobjašnjivih situacija, zatiče se usred mutnih radnji i poslova ovog bosa organizovanog kriminala, u koje je uključena gomila gangstera sa supermoćima.
Kejdžova gluma opravdava svaki procenat ocene od 92 odsto na sajtu Rotten Tomatoes, a uz to je pripovedanje besprekorno, akcija oduzima dah a da pritom nije preterana, dok sama serija tačno zna kada treba da napravi zaokret od kemp estetike ka poluozbiljnom tonu.
Cape Fear
Veseli četvrtak je izdao „Rt Straha“ Džona D. Makdonalda, knjigu koja opseda Holivud i idealna je za plažu. Sada je aktuelna treća ekrancizacija čuvenog trilera – u vidu serije s Havijerom Bardemom i Ejmi Adams.
Serija platforme Apple TV koju je kreirao Nik Antoska verovatno je najuznemirujuća i najintenzivnija verzija ove priče do sada. Kao portret porodice koja se raspada i nepravedno optuženog čoveka odlučnog u nameri da se osveti, „Rt straha“ (Cape Fear) istražuje teme izdaje, odmazde i onoga što zaista znači tražiti „oko za oko“.
Pre sedamnaest godina, Ana, lik koji tumači Ejmi Adams, bila je advokatica odbrane koja je zastupala Maksa Kejdija (Bardem), ugostitelja iz Savane optuženog za ubistvo svoje trudne supruge. Tom, kojeg igra Patrik Vilson, bio je tužilac. Ubrzo nakon što se suđenje završilo tako što je Kejdi priznao krivicu i dobio doživotnu robiju, Ana i Tom su se venčali. To je pokrenulo brojne tračeve i nagađanja, s obzirom na to da je ona tokom celog sudskog procesa bila trudna sa detetom drugog čoveka.
Mediji slave Kejdija kao nepravedno optuženog, istetoviranog frajera. Jedino Ana i Tom – koji sa svojom ćerkom Natali i sinom Zekom žive u raskošnom i izolovanom komforu, nespojivim sa Aninim javnim imidžom velike humanitarke – sumnjaju da Maks ima skrivene namere i da ih krivi iz razloga koji se postepeno otkrivaju.
Nije potrebno biti politički ili društveni analitičar da bi se naslutilo zašto nas privlače serije o nezasluženom bogatstvu i zlu koje vreba pred našim očima. Ili podsetnik na sopstvenu nemoć pred nekim ko je po svaku cenu rešen da nam uništi reputaciju. Na dubljem nivou, ova priča je satira o tome koliko su krhki udobni životi zapadnog sveta.
Sugar
Prvu sezonu ove serije s Kolinom Farelom gledali smo 2024. godine, a sada je stigla druga, s odličnim kritikama. Farel je privatni detektiv iz Los Anđelesa, Džon Šuger. U prvoj sezoni, on je istraživao slučaj nestale mlade žene, otkrivajući veze između njenih voljenih i kriminalaca svih fela, i to uz primesu distancirane melanhonije koja je naglašena Farelovom naracijom, kao i omažima očiglednoj inspiraciji ove serije: film noir-u.
Pored snimanja iz niskog ili iskošenog ugla (tzv. dutch angle) i prikazivanja Los Anđelesa kao grada očajnih samotnjaka, Sugar prikazuje isečke iz klasičnih noir ostvarenja i drugih estetski sličnih crno-belih filmova, koji su se emitovali na televizoru glavnog lika ili su jednostavno bili direktno umontirani u samu radnju.
Negde na prve polovini sezone dolazi do žanrovskog preokreta koji unosi potpunu promenu i objašnjava zbog čega su u seriju umontirani i ubacivani isečci iz različitih holivudskih filmova, ali koji istovremeno otvara prostor i za njene druge inspiracije.
Iako deluje pomalo neočekivano, ovo je nesumnjivo jedan od najzanimljivijih televizijskih preokreta još od finalne sezone serije Succession, jer stavlja u potpuno novi kontekst sve što je gledalac do tada video, pozivajući na momentalno ponovno gledanje prethodnih epizoda kako bi se pronašli tragovi koji su pre toga promakli nepažljivom oku.
Naslovna fotografija: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia