Slavoj Žižek, najvoljenija i najomraženija ličnost svetskih akademskih krugova. Ni jedno ni drugo ga ne pogađa previše. Sebe smatra komunistom, govori o propasti demokratije, kritikuje i leve i desne. Istovremeno, ostaje jedan od najpopularnijih filozofa saveremenog vremena. Njegova popularnost je pored filozofskih tekstova i knjiga, porasla i zbog tekstova o popularnoj kulturi. U njegovim govorima, i tekstovima često referiše na citate, scene i komentare iz filmova i zajedno sa Sophie Fiennes uradio je i dva dokumentarca “Perverznjakov vodič kroz film” i “Perverznjakov vodič kroz ideologiju” i u oba daje komentare na značenja i ideje u popularnim filmovima. Zato, nije previše iznenađujuće što ga je možemo reći institucija, kao što je Criterion Collection kontaktirala. Oni su kompanija zadužena za distribuciju i licenciranje “važnih klasika i savremenih filmova” i pre nekoliko godina pozvali su Žižeka u svoje prostorije prepune legendarnih naslova, da napravi kratku listu svojih omiljenih filmova. Tako da, ako ste pomalo zaglavili sa idejom šta i zašto gledati, možda Žižekova lista može da pomogne i otkrije nešto sasvim novo, ili vas podseti na neke davo zaboravljene naslove.
„Problemi u raju“
Režija: Ernst Lubich
1
“Za mene je ovo apsolutno remekdelo Ernsta Lubicha, čak i pre nego “To be or not to be” i drugi. Ovaj film je najbolja kritika kapitalizma, i predivna obrnuta logika transgresije- prelaženja neprelaznih granica. Ideje je da je život protagonite, koji je lopov, kriminalac, sasvim normalan život a transgresija je u ovom slučaju ideja o braku i sjajan je prikaz korupcije u Americi”.
„Piknik na Henging Roku“
Režija: Peter Weir
2
Ovaj film važi za najbolji australijski film sedamdesetih godina i donosi istinitu priču o grupi studentkinja iz ekskluzivne ženske škole koje nestaju na misteriozan način tokom školskog izleta na Dan zaljubljenih 1900. godine. “Ja jednostavno volim rane radove Petera Weira. Posebno one koji su rađeni oko ideje o misteriji, zagonetci. Ovo je kao njegova verzija filma “Stalker” Andreia Tarkovskog. Postoji taj neki prostor, neka “zona” i nikada zapravo ne znaš šta se tu događa.”
„Šum na srcu“
Režija: Louis Malle
3
14-godišnji dječak iz situirane porodice u provincijskom gradiću 1954. godine koji je rastrgnut između ljubavi prema džezu, mahom neuspšnih nastojanja da stekne prva seksualna iskustva i ozbiljnih zdravstvenih problema. Film je snimljen 1971. godine, u jeku seksualne revolucije kada su se obrađivale teme koje su smatrane kontroverznim. Kao što Žižek kaže: “Ovo je jedan od onih finih, nežnih, suptilnih francuskih filmova gde je zapravo tema incest, koji je prikazan kao tajna i specijalni odnos između majke i sina. Volim ovaj film”. Wes Anderson je često ovaj film navodio kao veliki uzor za svoje filmove.
„Šala“
Režija: Jaromil Jireš
4
“Mislim da volim ovaj film zato što je to jedan od prvih romana Milana Kundere. A ujedno mislim i da je to njegov jedini dobar roman. Posle toga sve ide na dole.” Knjiga i film o Ludviku čiji je celi život jedna velika ironična šala. Robijao je uzalud, voleo je uzalud.
„Ledena oluja“
Režija: Ang Lee
5
“Imam posebnu i veoma ličnu vezanost za ovaj film. Kada je James Schamus pisao scenario za ovaj film, rekao mi je da je čitao moje knjige i da su mu moje teorije poslužile kao inspiracija. Tako da iz veoma ličnih razloga veoma volim ovaj film.” Film nas odvodi u gradić u državi Konektikat gde su predstavljene dve porodice, Hood i Carver, koje se sa turbulentim političkim i socijalnim promenama 70-ih godina nose begom od stvarnosti, koji pronalaze u alkoholu, seksualnom eksperimentisanju i prevarama.
„Velika očekivanja“
Režija: David Lean
6
“Veliki sam fan Dickensovih romana, tako da volim i sve klasične filmove rađene po njima.” Ovaj film ima nekoliko adaptacija, od kojih je jedna od poznatijih osavremenjena Cuaronova iz 1998., ali Žižek ipak govori o onoj verziji iz 1946. koja definitivno spada u filmske klasike.
„Doba Cosima de Medicija“
Režija: Roberto Rossellini
7
“Volim istorije Rossellinijeve filmove. One duge, dosadne, istorijske filmove. Mislim da oni najpopularniji Rossellinijevi filmovi, kao recimo “Nemačka, godina nulta” više prosto ne funkcionišu. Filmovi kao ovaj o Medičiju su oni koje treba rehabilitovati”.
„Svetla velegrada“
Režija: Charlie Chaplin
8
Chaplin kao skitnica koja se bori da pomogne slepoj devojci koja prodaje cveće i u koju se zaljubio. Bezvremenski humor, čudne kategorije mira i napretka, društvena margina, lepo upakova društvena kritika. “Šta ovde mogu da kažem? Jedan od najboljih filmova svih vremena. Jedan od najlepših krajeva filma ikada. Čak je i Charlie Chaplin plakao na premijeri u Njujorku”. Omiljeni film samog Chaplina. Omiljeni film Orsona Wellesa. Omiljeni film Andreia Tarkovskog.
„Boxing set“
Režija: Carl Theodor Dreyer
9
“Ovaj film je ovde zbog moje velike ljubavi prema Danskoj. Lepo je znati da su već u 20-im, 30-im godinama XX veka bili kinematografska svetska supersila. Nakon tog je to opalo. Ali ja svejedno jednostavno volim Dreyera.”
„I ja tebi kevu / Y tu mama también“
Režija: Alfonso Cuarón
10
“Moj omiljeni Cuarónov film je zapravo “Dete čovekovo” (“The Child of Man”), ali ovaj veoma lično volim.” Dva tinejdžera, tinejdžera kreću na put da bi se zabavili tokom raspusta, a Luisa, desetak godina starija od njih, pridružuje im se nakon što sazna da je muž vara. Vrlo jednostavan plot, i mnogo kompleksnosti ljudske seksualnosti i emocija.
„Antihrist“
Režija: Lars von Trier
11
“Ja zapravo uopšte ne volim ovaj film ali obožavam von Triera, tako da je ovaj fim dužnost. “ Jedan od težih filmova Trierove nezvanične trilogije, i onaj koji verovatno nije baš za svakoga, ali slažemo se sa Žižekom da uprkos svemu jeste nezaobilazan.
