Pretraga

Šta je istina, a šta ne u seriji \"The Crown\" i da li je to uopšte pravo pitanje?

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje?

God save the Queen, she ain't no human being

Tekst: Manda Javorina

Foto: Press

Svako ima mišljenje o “The Crown”.

Mnogo ljudi ga je imalo i do premijere 4. sezone ali od prošle nedelje, konverzacija je počela da dostiže masovnu histeriju koju serija, baš kao i prava kraljevska porodica, duguje princezi Diani. Ovaj interes većine je, da se ne lažemo, u velikoj meri tabloidan baš kao što je to bio dok se drama odvijala in real time. Pošto se približavamo događajima kojih se mnogi od nas makar kao deca sećaju, strasti su se posebno uzburkale jer - ponavljam - svi imaju mišljenje i još bitnije emocije koje projektuju na Lady Di. Tako se i stavovi o seriji uglavnom vrte oko princa i princeze i toga da li ona odgovara ličnom stavu onoga koji daje mišljenje, pored toga uglavnom svi hvale Gillian Aderson iako postoji i grupa starijih ljudi koji negoduju na način na koji je Čelična lejdi predstavljena ali to je uglavnom tema u apsolutnoj senci Gillianinog maestralnog manirizma, zatim stižemo i do očekivanog da je Olivia Colman jednostavno s.j.a.j.n.a. i tako dalje, i tako dalje. Zaista malo ko pominje epizode o Južnoj Africi, IRA bombama i čoveku po imenu Michael Fagan, što je opet ogledalo nas samih a ne onih koji su seriju pravili pošto su se oni ovim temama ipak pozabavili.

A sada bih svoje mišljenje da dam i ja, a sigurna sam da vas ne čudi što ga imam.

Serija je sjajno urađena. Ona je jedan od Netflixovih dragulja u prestižnoj kategoriji, onoj koja donosi nagrade, kategoriji koja je produkciju jednog streaming servisa postavila u trku za Oskare. Sigurna sam da će im zaraditi i pare ali to nije njen glavni zadatak, njen glavni zadatak jeste prestiž.

Spojiti kvalitet sa temom koja je, bar u četvrtoj sezoni, presečen skup sa tabloidima, nije nimalo lak zadatak, a “The Crown” ga je izveo mestralno.

Ne zaboravite da je ceo tim iza serije - iako se govori Netflix, Netflix - u stvari potpuno britanski. Netflix je britanskim filmadžijama, konkretno Peteru Morganu a zatim i njegovim saradnicima, dao odrešene ruke, a zatim stavio svoj znak. Dakle, serija o Velikoj Britaniji i jednom od njenih najprepoznatljivijih fenomena koju su napravili sami.

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje? (фото 1)

Puno je priče o tome kako je predstavljena kraljevska porodica i koliko se taj način menja kroz sezone. Nemojmo smetnuti sa uma da se i svet promenio čak i od trenutka kad je počelo emitovanje serije 2016, a kamoli od početka vremena o kom se u samoj seriji govori. Kada je ova najnovija sezona u pitanju, posebno kruže naslovi o tome koliko je kraljevska porodica njom nezadovoljna, koliko je sigurno traumatična za prinčeve Williama i Harryja ali i kako je Camilla (bivša) Parker-Bowles sigurno gleda sa uživanjem, a ljudi koji prave ovu poslednju pretpostavku su mi posebno odvratni. Rečju, gde god se okrenete, ljudi projekcijom svojih osećanja još jednom pokazuju koliko su investirani u ovu sapunsku operu koju prati ceo svet, a koja je mnogo više od priče o nekoj tamo kruni. Svi znamo da britanska kruna nije jedina ni u Evropi, a kamoli na svetu ali eto nekako samo o njoj nešto znamo. Ko ume da mi kaže kako se zovu članovi belgijske ili švedske kraljevske porodice? Španska varijacija na temu bajke o Pepeljugi u kojoj tv voditeljka postaje kraljica još i jeste koliko-toliko poznata ali ni po čemu ne može da se meri sa bajkama (ili horor pričama, zavisi kako gledate) koje dolaze sa Ostrva.

A serija je upravo to: bajka, u najbolju ruku interpretacija. Ona nije dokumentarac i ne treba je tako posmatrati iako se vrlo perfidno igra percepcijom svojih gledalaca.

Nešto je skinuto jedan na jedan iz intervjua do kojih na samo klik možete doći na Youtube-u, poput one poprilično nesrećne Charlesove izjave o ljubavi, a povodom veridbe. Nemojte zaboraviti da je sve ostalo puko nagađanje ili prepakivanje poput Dianinih haljina. Naime, kopije nekih od haljina u kojima je fotografisana u stvarnom životu i koje ćete lako naći na Googlu iskorištene su kao kostimi u seriji ali često u drugim situacijama - pametna igra, kažem vam. Peter Morgan je sve samo ne naivan. To što vam se čini da ste muva na zidu, to je najveća obmana od svih i dokaz njegovom umeću.

Nama, kao gledaocima, ostaje da biramo u šta ćemo od tih nagađanja emotivno poverovati. Ja sam sklona da do kraja poverujem samo u jedno, a to je da su svi u tom sistemu nesrećni i na svoj način osakaćeni - što nije opravdanje ali jeste objašnjenje mnogih stvari.

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje? (фото 2)

Način na koji je prikazana Diana mi sasvim odgovara. Emma Corrin joj je, iako ne liče, odlično skinula manire i glas što u velikoj meri pomaže priču ali dopada mi se još nekoliko stvari, od kojih se oko prve neki sa mnom ne slažu. Naime, neko koga puno volim, a ko je za lik Dianae silno emotivno vezan, rekao mi je da je razočaran zato što mu se čini da je prikazana kao manipulatorka. Moj osećaj je upravo suprotan. Ne bih da zvučim prepotentno ali… Nađite mi devojku od 19 koja nije vrebala nekog ko joj se sviđa? Njeno “slučajno” susretanje sa Charlesom kada je imala 16, a zatim i 18 je sve samo ne zli masterplan već jednostavno nešto što devojke rade - a vi se setite koliko puta ste otišli na neko mesto zato što znate da je neko ko vam se sviđa bio tamo i objasnite mi kako se to razlikuje? Činjenica da je Diana plemstvo pa je bila u mogućnosti da vreba princa ne menja suštinu. Način na koji se ponaša sa njegovom porodicom? Isto to. Svi se mi trudimo da se prikažemo u najboljem svetlu; često od prevelike želje nesvesno lažemo i sebe i one koji nam se sviđaju da volimo nešto o čemu nemamo pojma i iskreno nam je lepo samo zato što smo sa tim nekim pa ni ne primećujemo da nam je to što konkretno radimo mrsko… Nek baci prvi kamen onaj koji ovo nikad nije uradio. Njeno, kako bi neko rekao “spletkarenje” pri tom realno nema nikakvu težinu niti uticaj na razvoj događaja spram činjenice da je porodica odlučila da je ona, oprostite mi na grubim rečima, pogodna izložbena i rasplodna kobila za budućeg kralja Engleske i mislim da je to jasno pokazano.

Serija pokazuje da se Diana sa svojom mladošću i zaljubljenošću, jednostavno našla na određenom mestu u određeno vreme koje su svi smatrali pravim, a posle shvatili da je bilo više nego pogrešno.

Činjenica da je Charles od početka braka i sa Camillom takođe mi se čini jasnom, a to je sasvim dovoljno da mladu devojku koja nema ni iskustva ni samopuzdanja otera u ludilo sve i da nisu sve oči sveta uprte u nju. Ja nikad nisam bila posebno vezana za Lady Di dok sam bila mala (moje projekcije išle su na druge tragične priče) ali oduvek sam imala utisak kao da je od trenutka kad sam saznala ko je, do trenutka kad je poginula imala isto godina - oko 40-ak. Moram sebi da ponavljam da je u ceo cirkus zakoračila sa 19 i to, dozvolićete, sve stavlja u potpuno drugačiju perspektivu.

Činjenica jeste i da je njena borba sa bulimijom - mada u seriji ne izgleda kao borba već full on bolest u jeku protiv koje Diana još uvek ne može ništa - predstavljena od samog trenutka veridbe, koji je i sama Diana kasnije izjavila da je bio njen početak.

Smatram da to zaslužuje posebnu pohvalu. Scene u kojima jede, a zatim povraća, čak i način na koji Emma Corrin krupnim gutljajima pije vodu između zalogaja da bi hranu posle lakše povratila ali i što pre isprovocirala osećaj muke, sam prvi put videla na ekranu u nekom mejnstrim projektu. Dianina najveća vrednost kao javne osobe - govorim o realnoj vrednosti, ne o tome šta su ljudi svojevoljno na nju projektovali - jeste upravo činjenica da je skretala pažnju javnosti na stvari o kojima se nije pričalo. Bulimija, SIDA, nagazne mine, bolesni i bez krova nad glavom, ako hoćete i siromašni crnci u Njujorku. Diana je oči sveta okrenula ka njima makar na trenutak.

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje? (фото 3)

Ali da se vratimo na seriju.

Cela glumačka postava je u najmanju ruku odlična. O Oliviai Colman ne znam šta da dodam, a da ne ponovim tuđe hvalospeve.

Josh O'Connor je emotivno i fizički pogrbio Charlesa - iako je ovaj u stvarnom životu bio u najmanju ruku plejboj i redovno po terenu šetao bez majice pokazujući trbušnjake.

Camilla je u izvedbi Emerald Fennell na prvi pogled lepša nego ona stvarna sve dok ne vidite njene fotke iz mladosti na kojima zaista ne liči na sebe iz starijih dana. Dinamika njih dvoje je savršena iako ni u kom smislu nije zavidna. Neverovatna gomila komentara prepunih mržnje upućenih na Camillin račun ispod gotovo svakog posta ili članka objavljenog o seriji kao da dolaze od religioznih fanatika, a ne “običnog” sveta što mi svakako ne uliva ionako poljuljanu veru o budućnosti čovečanstva. Ovoj ženi dodeljena je uloga veštice u bajci i potpuno se ignoriše činjenica da je i ona samo deo sistema. I tu se ponovo vraćamo na tabloidan karakter većine kritika, u koju je, priznajem skliznuo i ovaj moj tekst.

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje? (фото 4)

Ipak, serija “The Crown” je više od toga. Ona je više od priče o Lady Di. Ona je priča o sistemu čiji je ona bila deo. O Velikoj Britaniji. O njenoj krvavoj prošlosti, nepokolebljivom kolonijalizmu i surovosti.

Priča o stavu (i ceni tog stava) koji su Britanci gajili vekovima, a to je da su bolji i iznad ostalog sveta, sublimirana je ponašanjem kraljevske porodice u seriji.

Ona je pretpostavka o tome kakvi ljudi se nalaze na vrhu te povlašćene piramide, o tome kakvi ljudi veličaju i smatraju pravednim i časnim pokolj i genocid koji su vekovima sprovodili nad trećinom zemaljske kugle. Kakvi ljudi taj isti genocid smatraju privilegijom onih koje su porobili? Guglajte reči Rule Britannia, pesme iliti nezvanične himne vojske i mornarice koju Lord Mountbatten peva kad ga primoraju da se povuče sa mesta glavnog zapovednika britanske vojske u 3. sezoni i razmislite o ironiji stihova "Rule, Britannia! rule the waves / Britons never will be slaves." 

“Detached”. Mislim da je to glavna reč kojom bih ih opisala sve glavne likove, a serija nivo njihove odvojenosti od stvarnosti većine i, grubo rečeno, ljudskosti prikazuje vrlo dobro.

Ona je sistemska, gotovo genetska i od nje nema bega. Osim ako nemate petlju da date otkaz i sreće da isti preživite. 

Šta je istina, a šta ne u seriji "The Crown" i da li je to uopšte pravo pitanje? (фото 5)

Ipak, mi - javnost - mi smo opsednuti tom istom pričom, kao da je zaista bajka. Proždiremo je i gutamo, često ne osećajući da se iza njenih lica kriju stvarni ljudi, a ne imaginarni likovi. “The Crown” nam ovde podilazi i savršeno nas iskorištava: pruža nam priču baš onako kako je želimo tako što briše osećaj o razlici stvarnosti i mašte. To je deo njene čari ali i njena zamka u koju smo kolektivno upali. 

I ne, uopšte me ne grize savest što jedva čekam petu sezonu, sve uz "God save the Queen". Na kraju krajeva, sve je to ista stvar, zar ne? Osim... što su Pistolsi realno pouzdaniji izvor za shvatanje istorije. 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor