Nije nimalo jednostavno razumeti koliko sve može u trenutku da se promeni dok se taj trenutak stvarno i ne desi. Svi trikovi života i njegova najveća iznenađenja, na koja niko nije imun ma koliko “imao sreće”i bio “rođen pod srećnom zvezdom” obično dolaze tako. U trenutku nepažnje, u sekundi kada malo zastaneš i okreneš glavu na drugu stranu, onda kada je “sve konačno okej”. I naravno da nije lako razumeti da nas u svakom momentu samo jedna vest deli od života koji ide potpuno drugačijim tokom od onog koji smo navikli. Samo jedan jedini dan može da bude to presudno skretanje šina, prespajanje na drugi kolosek i prebacivanje na trake na kojima nikada nismo ni pomislili da možemo da se nađemo. Bez posla se ostaje danas za sutra, partnerstva se završaju sa jednim “ja ne želim ovo više” i sve što poznajemo prestaje da postoji i pre prve jutarnje kafe.
Baš o tom trenutku govori nova HBO serija “Slom” (urađena prema knjizi „Trebalo je da znaš“ ) koju čekamo već mesecima unazad. Okej, istina čekamo je zato što su u glavnim ulogama Hugh Grant i Nicole Kidman, a to teško da može da omane, ali i zato što je u samom startu bilo jasno da je u pitanju zvezda ne ovomesečne nego ovogodišnje ponude. Kada smo odgledali nekoliko epizoda u dahu (da, jesmo i ne nije nam mnogo lakše jer još uvek nestrpljivo očekujemo kraj) zvanično možemo i da potvrdimo da ljubitelji dobre drame i trilera, moraju da je upišu na svoje liste za gledanje, a ruku na srce i ostali.
Hugh Grant, igra Jonathana Frasera, duhovitog, šarmantnog muža bogate Njujorčanke Grace (Kidman). Grace i Jonathan žive život više klase onako kako ga svi zamišljamo. Dobro izgledaju, dobro su obučeni, imaju savršen brak, žive urbanu idilu na Upper East Sideu u genijalnom stanu (a o stanu, pardon, zgradi Graceinog oca koga igra Donald Sutherland, nećemo ni da počinjemo), izuzetno su zauzeti svojim karijerama i u njima isto toliko uspešni. Johnatan je pedijatar onkolog, Grace psihijatar. Iako mnogo rade, ne čini se da to ikako utiče na njihov srećan porodičan život, na savršen odnos i lakoću kojom vaspitavaju sina Henryja. Društveno su aktivni, socijalno osvešćeni, idu na dobrotvorne večere, druže se. Rade sve što bi u idealnom svetu i bilo za očekivati, a Grace pritom sve uspeva da obavi uvek sređena, u komadima na kojima možemo samo da joj pozavidimo, i krećući se nonšalantno svuda u plišu, šifonu i satenu. Njihov život je jednom rečju savršen.
Ili je barem tako sve dok Elena Alves (Matilda De Angelis) svojom pojavom ne probuši bubble Fraserovih unoseći gotovo opipljivu tenziju svaki put kada je u prostoriji. Prvi put Elena uzdrma upper svet kada postane deo tima bogatih mama koje organizuju dobrotvornu akciju za privatnu školu u koju njihova deca idu. Elena je tu slučajno budući da je njen sin dobio stipendiju. Ona nema ni društveni i materijalni kapital da tu stvarno i pripada, daleko je mlađa od svih, daleko putenija, daleko slobodnija u svakom smislu te reči. Drugi put, savršeni svetovi popucaju po strukturama kada Elena bude pronađena ubijena. Odatle, priča počinje panično da se odmotava a postaje sumnjivo sve. Misteriozan nestanak, Johnatanov karakteristični manirizam inače šarmantan koji sada postaje sumnjiv, Elenin muž neobično ćutljiv i preplašen, Graceine čudne šetnje.
Ako su “Nevine laži” bile ozbiljan roler-koster drame na svim nivoima, i priče koja nepredvidivo zavija, uvija, okreće naopačke, pa potom ispravi, “Slom” je sve to zajedno i odjednom, i zapravo možda i mnogo više nalik na ceo zabavni park a ne samo jednu vožnju. Poređenje ova dva naslova nije olako ni slučajno već sasvim logično jer pored toga što dele Kidman kao glavnu junakinju, dele i scenaristu što je David E. Kelley. Ipak, dok “Nevine laži” tinjaju, malo po malo nas penju na najvišu tačku tobogna i približavaju velikom, eksplozivnom finalu, “Slom” počinje na vrhuncu odakle sledi legendaran spust tokom kojeg sve vreme držimo dah. Šokantna i brza od samog početka i ringišpil sa kog nema silaska. Em ne želite, em ne znate kako.
Za takvo majstorstvo se treba zahvaliti režiserki Susanne Bier, kraljici neizvesnosti koja ne samo što zna kako se vodi priča, nego nešto još važnije kako se pravi atmosfera i gradi tenzija. Kao što i sama kaže „neizvesnost je u detaljima“ i da, obraćajte pažnju upravo na njih. Sve je u atmosferi tog izgrađenog sveta, a u seriji kao što je „Slom“ u kojoj apsolutno nismo sigurni kome i zašto treba verovati i da li ikome uopšte, sve je u tim sitnim zapažanjima. Ko je kome pridržao vrata? Da li su se oni to pogledali? U koga gleda preko njegovog ramena?
Međutim, osim neizvesnosti i strepnje na vrhuncu i milion misli o samoj radnji koja se smenjuju, “Slom” govori još nešto. Pored toga što epizoda proleti i što na prvom mestu jeste krimi misterija, porodična drama, i triler u svom najboljem obliku u kom se ljubomora, prevara, opsesija i osveta mešaju na najneverovatniji način, ova serija je i mnogo više od toga. Ona je prilično snažan komentar na društvenu realnost, i to koga sistem pažljivo i brižno čuva, koga ne vidi, a za koga ne postoji i otvara neka prilično važna pitanja. Kakva su prava i pravila prvog sveta, a kakva za one koji tu ne pripadaju? Kako se uopšte bilo čemu pripada i šta znači biti „drugi“? U šta su uvijene predrasude? Šta sve novac može da kupi i šta neće moći nikada? Koga zaista i koliko poznajemo? Šta smo spremni da uradimo za ljude koje volimo? Kako se meri poverenje?
I tako u krug.