Navikli smo da komedije i seks idu zajedno jedino u narativima maturantskih proslava, momačkih večeri, i nekakvih banalnih sadržaja ispod kojih se uglavnom ne krije ništa. Ovakve komedije imaju moć da izazovu par iskrenih osmeha zbog dobrih jeftinih fora i na tome se mahom sve završi. Međutim, seks je kompleksna tema koja se često jednodimenzionalno predstavlja ne samo u komedijama, već čitavoj pop kulturi. O orgazmu da ne pričamo (naročito ženskom). Zbog svega ovoga tapšemo svakom izlazasku iz ustaljenog i pogrešnog paterna serviranja seksualnih odnosa na filmu. Ovoga puta to je nova komedija „Good Luck to You, Leo Grande“ sa fenomenalnom Emmom Thompson u glavnoj ulozi.
Film je priča o „starijoj“ ženi koja unajmljuje prostitku, nezadovoljna svojim dosadašnjim seksualnim životom. Nakratko film zaliči kao da će otići u smeru jeftinih ljubavnih romana, ali „Leo Grande“ se pokazao kao ljuta i nežna istraga i analiza seksa i intimnosti, dinamike moći i ljudske povezanosti.
Glumci Emma Thompson i Daryl McCormack pronalaze, a zatim stalno nadograđuju privlačnu i složenu hemiju likova koje tumače dok se njihov odnos odvija u otmenoj, svedenoj i pomalo hladnoj hotelskoj sobi, zbog čega film često odiše i atmosferom predstave. Film počinje kadrovima prezgodnog Lea koji šeta ulicom sa lakoćom dočekivanja dana; on je profesionalac koji je potpuno uronio u svoj karakter. Kuca na vrata hotelske sobe u kojoj ga čeka Nancy, žena koja je platila njegove usluge, ali je još uvek nervozna zbog te odluke. Po njegovom dolasku, ona počne da se žali na svoju životnu priču. Ona je penzionisana učiteljica i udovica; i nikada nije uradila ništa slično, a što je važnije, nikada svoje zadovoljstvo nije shvatila ozbiljno, sve do sada. Osim fenomenalne glume od strane oboje, glavnu ulogu u ovom filmu igra priča o pristanku, poštovanju granica i sagledavanju situacije van ugla sopstvenog iskustva.
Možemo slobodno reći da je rediteljka Sophie Hyde pažljivo stvorila jedan potpuno seks-pozitivan film koji je sam po sebi nepredvidljiv u svojim suptilnostima i moći u istraživanju saosećanja, slike i odnosa prema telu, zrelosti i starenja i zastarelih društvenih ideja o zadovoljstvu. Glavno načelo kojim se vodi ovo ostvarenje je obostrano zadovoljstvo kao jedan od najvažnijih elemenata seksa, što je potpuno istisnut narativ iz mejnstrim kinematografije. Predstavljeno je koliko je važno da se potrebe svake osobe čuju, razumeju, poštuju i istraže. Nensi nikada nije doživela orgazam. Nijedan. To je nešto čemu ona nikada nije dala prioritet, kao ni njen pokojni muž. To je takođe nešto što ona zapravo ne misli da je moguće, što nije iznenađujuće, jer njen jedini seksualni partner izgleda nije imao interesa da pita Nensi u čemu uživa. Nensine fantazije i želje, koje se retko protežu dalje od „završavanja“, ograničene su kao i njeno sopstveno seksualno obrazovanje. Štaviše, njeno osećanje stida zbog traženja šta želi očigledno je tokom celog filma.
U isto vreme scenario je izuzetno smešan, što dodatno skida zavesu stigme sa teme seksa i konačno se na pravi način bavi tom temom i radi ono najvažnije – pokazuje seks kao izvor zadovoljstva, a ne pozicija moći.
