Strah je me da govorim o Sarajevu, jer će ljudi pomisliti da sam patetičan – počinje razgovor za BURO. Goran Navojec, najtraženiji hrvatski glumac, koji igra jednu od glavnih uloga u filmu Nakon ljeta, kojim je otvoren ovogodišnji Sarajevo Film Festival.
Zapravo, malo je reći „igra“, jer njegove replike, dijalozi, humor i celokupna pojava nose ostvarenje Danisa Tanovića: gradonačelnik je udaljenog hrvatskog ostrva, pomalo odsečenog od ostatka sveta i sa svojim pravilima i životom, ali u koje bi se svako, umoran od kapitalizma, odmah preselio.
Goran Navojec; Foto: BURO.
Zašto kažete da vas je strah da ćete biti patetični ako započnete priču o Sarajevu?
– Zato što teško da o Sarajevu možeš pričati nego u superlativima. Grad uz prirodne lepote i neprirodne javašluke koje smo mu mi svojom arhitekturom naneli, nepromišljenim nasiljem, čine divni ljudi, neverovatni. Bio sam u Sarajevu na maturskoj ekskurziji, davne 85 – 86. godine, i sećam se prijema – isto je bilo prijatno kao i danas, ništa se nije promenilo. Moja ljubav prema Sarajevu traje veoma dugo.
Po čemu se Sarajevo Film Festival razlikuje od ostalih festivala koje ste posećivali?
– Bio sam na raznim svetskim festivalima, recimo, Berlinale je fin i simpatičan, ali nema tog dodira sa stafom, sa ljudima iz organizacije, sve se podiglo na neki viši nivo, sve je online – komunicira se uglavnom mejlom, a to nikad nisam voleo. Što se mejla tiče, na nivou sam kromanjonca, bolje rečeno krapinskog pračoveka – jer to nam je bliže, pa ga otvaram samo u samoodbrani. Sećam se da je moj brat, kad sam kupio kompjuter, a on je između ostalog i duhovit čovek, rekao – šta se bojiš tog kompjuetera, nije to macbauk nego macbook.
Film je mnogo više od američkih akcionih filmova i horora. Iznenadi se čovek koliko ima lepih stvari
Šta radite Nakon ljeta?
– Imam neke projekte. Treba da krene druga sezona serije Dnevnik velikog Perice, baš na SFF-u za nju dobili nagradu, upravo smo završili snimanje i to izlazi na jesen. Imam film, idem i na mnogo audicija, jer imam i agenticu u Sarajevu, Anilu Gajević, i upravo sad nabadam taj svoj belovarski engleski za neku seriju…
Morate li da savladavate akcenat?
– Ne, ne, ne, nemam ja sa tim problema – oni kad zovu nas iz ovih krajeva već imaju spremne određene uloge – ne mogu ja da igram Engleza, mogu biti ruski mafijaš, Čečen, Hrvat, Srbin, Makedonac, Bosanac, a da govori engleski. Tako sam glumio na italijanskom, nemačkom, nisam još na francuskom… Ali evo, ako ovo čitaju kolege iz Francuske, neka zovu.
Bio sam u Sarajevu na maturskoj ekskurziji, davne 85., 86. godine, toga sam se sada setio. I sećam se prijema, isto je prijatno kao i danas, ništa se nije promenilo
Šta radite tokom leta, pravite li neku dužu pauzu?
– Pauza je kad je pauza – kao kad imate malu bebu – majka spava, kad beba spava, tako i kod nas glumaca – odmore i slobodno vreme, koje ćete provesti sa prijateljima i porodicom, planirate u skladu sa snimanjima. Po tome smo slični i sa pomorcima, samo što oni odu na osam meseci, ali recimo, ako nisam u Zagrebu već snimam u Sarajevu, Beogradu ili negde vani – dođu i ti neki periodi kad imam vremena da vodim dete u školu, na treninge, da mu se posvetim. Ali dođu i periodi kad mogu da napravim dužu pauzu, jer znate ja sam slobodni umetnik, slobodnjak, za razliku od većine kolega koji su zaposleni za stalno u nekom pozorištu. No, iako sam privatni izvoditelj scenskih radova uskoro ću moći da uhvatim vreme i pobegnem na jedan otok, baš kao junak u filmu.
Je l’ bežite često na to ostrvo?
– Pa najbolje bi bilo živeti na ostrvu, pa odatle bežati sa njega. Bilo bi to dobro i za mene i za moju okolinu, čini mi se da su ovi moji, što sam ja izoliraniji, sretniji.
Poznato je da mnogo radite, no, trudite li se da radite manje, s godinama?
– Jednostavno, moram mnogo da radim jer mnogo i trošim. Živimo, kao što znate, u kapitalizmu – a tako smo se svi radovali da više ne budemo socijalisti, nego kapitalisti, i evo, i ja sad plivam u njemu, tačnije, to more kapitalizma poigrava se mnom kao bura sa malim brodom, što bi rekao Turgenjev. I ima ljudi koji me zovu, valjda im se dopada kako to radim.
Foto: BURO.
Imali ste bend u Sarajevu?
– Imam ga još uvek, tačnije, oni još uvek sviraju, samo što su mene isterali jer nisam dolazio na probe. To je Karne, nije sad zgodno da vam kažem prevod te reči, al’ znaće oni u Sarajevu. Takvo ime benda može da smisli samo scenarista Feđa Isović.
Da li je to bend filmskih radnika?
– Filmskih i medicinskih. Bila je to sprega između filma i medicine, to je još uvek tako, ali trenutno imamo samo dva doktora u bendu – u jednom trenutku smo ih imali 4 – hirurga, anesteziologa, radiologa koji je pobegao u Nemačku, kao i ginekolog, i imali smo pevača koji je proteran u Ameriku, i sad peva Kugla naš čuveni, a saksofonistu trenutno nemamo.
Pa najbolje bi bilo živeti na ostvru, pa odatle bežati sa njega, i za mene i za moju okolinu, čini mi se da što sam izoliraniji, to su oni sretniji
Svirate li saksofon samo za svoju dušu?
– Privatno retko sviram saksofon, povremeno ga izvadim za svoju dušu, no dovoljno sam se nasvirao – završio sam srednju muzičku školu i puho sam u taj sofisticirani instrument od malih nogu. Sad ga sviram samo u samoodbrani, kad je goli život u pitanju, i na radost publike.
Kako je došlo do toga da odaberete glumu, a ne muziku kao primarnu profesiju?
– Kad dođete na zagrebački kolodvor iz Belovara, malo vam je bliža dramska akademija nego muzička. Zapravo, stanici je najbliži Pravni fakultet, koji sam upisao zbog roditelja. U moje vreme je prijemni na akademiji trajao 5 dana, ako uđete u uži izbor, pa sam lagao roditelje da sam ostao duže u Zagrebu jer se pripremam za prava – morao sam i to da upišem, da bi mi dozvolili da studiram ovo drugo.
Na kojim ste filmovima odrastali?
– Najdraži mi je Kum. Jedan i dva, treći nije ostavio neki trag, ali to je po meni najkompletnije filmsko ostvarenje, koje zadovoljava ukuse filmske publike, ali i kritike. Pogledam ga jednom godišnje sigurno i uvek na mene ostavi trag i uvek vidim nešto što već nisam.
Foto: BURO.
Ko vam je bolji – Marlon Brando ili Al Paćino?
– Ne bih ja nikog tu čačkao, svako je na svoj način fenomenalan. Bili su tu i drugi glumci zbog kojih smo upisivali akademije, i Tom Cruise je jedan od njih, ali već tada smo znali da će oni poput njega biti nešto drugo, a da će ovi stariji, koje smo pomenuli, ostati evergreen odnosno zauvek sveži.
Filmovi kojima se radujete na Sarajevo Film Festivalu?
– Ne stižem mnogo toga da vidim, rano ujutro napuštam olimpijski grad. Program festivala je fantastičan i dobro je to što na SFF-u ima ostvarenja iz raznih delova planete i nekih kinematografija na koje nismo navikli – čovek može sam sebi treba da da priliku da vidi nešto novo i drugačije. Toplo preporučujem svima da prihvate taj izazov, tu bačenu rukavicu, i vide nešto novo, što dosad nisu gledali. Film je mnogo više od američkih akcionih filmova i horora. Iznenadi se čovek koliko ima lepih stvari.
Dovoljno sam se nasvirao saksofona – završio sam srednju muzičku školu i puho sam u taj sofisticirani instrument od malih nogu. Sad ga sviram samo u samoodbrani, kad je goli život u pitanju, na radost publike
Goran Navojec kao TV manijak
Gledate li serije?
– Obožavam serije! Kad je neka dobra ne prestajem da je gledam i onda mi supruga samo dobaci hranu, da ne bih skapao od gladi. Mislim da je lepo to što sam i dalje kao dete kad su serije u pitanju – glumac sam i znam kako izgledaju snimanja, kako izgleda kad se nešto pravi, znam tehnologiju i da je film jedna velika laž kroz koju progovara istina – samo glumci moraju biti istiniti na filmu, sve drugo je laž, ali ako je ono što gledam dovoljno dobro, postajem taj klinac od ranije i uplašim se kad rikne lav.
Izdvojte neku seriju koja vam se baš dopala.
– Mladi Papa. I dalje držim da je to najkompletnija serija snimljena u poslednje vreme. Bile su mi sjajne i Game of Trones i Breaking Bad, labilnog sam karaktera i dam se nagovoriti na svašta, ali Mladi Papa je prava poslastica za mene, u svakom smislu.
Volite li i Sorentinove filmove?
– Obožavam i voleo bih da igram u nekom njegovom filmu. Nadam se da se nećemo mimoići kad dođe u naše krajeve.
Foto: BURO.
Buro. Srbija ove godine donosi ekskluzivne priče sa 30. Sarajevo Film Festivala, uz podršku partnera L’Oreal Paris i Grand kafa.
