Alesandro Eger: O radu sa Teom Džejmsom, trci za Oskara i ulozi koja menja sve

Godinu za nama Alesandro Eger (Alessandro Egger) može da nazove uspešnom, ali činjenica je da je ona za njega bila prelomna. Film italijanske rediteljke Đulije Grandineti (Giulije Grandinetti), u kojem Eger tumači Gorana, Srbina rastrzanog između identiteta, jezika i ljubavi, u razmatranju je za kategoriju Live Action Short Film na Dodeli Oskara (Academy Awards). U trenutku dok pišemo o ovome, Majonezë se bori za ulazak u uži izbor, a 16. decembra biće poznato da li film ulazi u zvaničnu trku za najprestižniju filmsku nagradu. Za glumca koji je karijeru gradio između Italije i međunarodnih setova, ovaj trenutak nosi težinu sna koji se godinama oblikovao, a njegov put – od modnih pista, preko televizije i ostvarenja kao što su House of Gucci i serije Unwanted, do nagrađivanog kratkog filma koji mu je doneo priznanje Paola Sorrentina – deluje kao precizno vođena evolucija, nikako kao slučajnost.

Majonezë je tokom protekle godine obišao festivale širom sveta, osvojio brojne nagrade i oduševio publiku od Rima do Beograda, grada u kojem je Eger proveo prve godine života i u kojem se, simbolično, krug zatvorio projekcijom filma u bioskopu koji pamti iz detinjstva. Uloga Gorana postala je više od glumačkog angažmana: bila je to tačka ličnog i profesionalnog prepoznavanja, susret sa sopstvenim poreklom i dokaz glumačke zrelosti koja je prepoznata i van granica kratke forme.

Danas, dok paralelno razvija nove filmske projekte – od saradnje sa Bobijem Moreskom (filmski producent, reditelj i glumac Robert Moresco) na filmu Maserati, preko italijanskih ostvarenja, do pojavljivanja u Netflix produkcijama – Eger se čvrsto pozicionira kao glumac čija se karijera pomera ka sve većim pričama i sve zahtevnijim ulogama i autorima. O filmu Majonezë, putu ka Oskaru, susretima koji su ga obeležili i odluci da glumu svesno stavi ispred svega ostalog, razgovaramo sa Alesandrom u trenutku kada je ostvarenje njegovih snova više nego izvesno.

Total Look: Collini

ALESANDRO EGER INTERVJU:

BURO. Kako se osećaš kad vidiš da film Majonezë i Oskar stoje u istoj rečenici?

Alesandro: Trenutno je naš kratki film u razmatranju za Live Action Short Film kategoriju na Academy Awards, a 16. decembra ćemo saznati da li ulazimo u uži izbor ili ne. Ako uđemo, bićemo zvanično u selekciji za Oskara – sve do finalnog kruga koji vodi do nominacija. Činjenica da su Majonezë i Oskar u istoj rečenici ispunjava me ogromnim entuzijazmom. To je moj san još od detinjstva i pomisao da mu se zaista približavam, da je tu nadomak ruke, čini da se svi moji napori, sve teške staze kojima sam prošao, sve neprospavane noći i trenuci koje sam žrtvovao – zaista isplate.

Osećam da su i moj rad i moji snovi konačno prepoznati. Kako se približavamo datumu objave, jedva se suzdržavam od uzbuđenja. Iskreno se nadam se da će ovaj san da se nastavi – i za mene i za sve koji su radili na ovom neverovatnom filmu: od rediteljke Đulije Grandineti, celokupne glumačke ekipe, produkcije i svih koji su verovali u njegovo ostvarenje.

BURO. Film je prikazan širom sveta. Koje projekcije su te najviše dirnule, dotakle?

Alesandro: Da, film je prikazivan na festivalima od Južne i Severne Amerike do Evrope. Putovao je kroz toliko zemalja i spada među najnagrađivanije italijanske kratke filmove godine, nalazi se među prvih pet. Festival koji mi je najviše ostao u srcu je onaj u Rimu, gde nas je nagradio veliki Paolo Sorentino za najbolji film. Tu je i festival u mojoj zemlji, u Beogradu. Povratak ovde, podsetio me je na to odakle sam krenuo, gde je moj san počeo da se oblikuje. Ući u isti onaj bioskop (nekad Dom sindikata, danas MTS Dvorana) u koji sam išao da kao dete gledam filmove i videti da se upravo tamo prikazuje Majonezë, dok sam okružen porodicom i prijateljima, to je osećaj koji rečima ne može da se opiše.

BURO. Šta ti je uloga Gorana donela, u profesionalnom smislu i na ličnom planu?

Alesandro: Neverovatan napredak, kako na ličnom, tako i na glumačkom nivou. Dala mi je novu sigurnost i istinski doprinela ličnom rastu. Rad sa izuzetnim profesionalcem kao što je Đulija, ta privilegija da me ona režira, pomogli su mi da još dublje upoznam sebe kao glumca, samu glumu, i da ovaj lik iznesem na najbolji mogući način. Ono što mi je film dao – ostaje zauvek, jer film traje zauvek. To što sam bio deo tako lepog projekta me je obogatilo ne samo kao glumca, nego mi je omogućilo da putujem, da otkrivam nove svetove i nove perspektive.

Bilo je divno učestvovati na svim tim festivalima, razgovarati sa rediteljima, kasting direktorima, glumcima i biti prepoznat od ljudi kao što su Vilem Defo – koga sam sreo na crvenom tepihu u Veneciji — i Meta Dilona, obojica su naš film zdušno podržali. Saznanje da takvi umetnici podržavaju projekat ispunjava me ogromnom zahvalnošću.

BURO. Na šta si fokusirao glumačku karijeru u godini koja je za nama?

Alesandro: Tokom ove godine potpuno sam se posvetio glumi. Ne samo što snimao, već sam intenzivno usavršavao sebe kroz masterklasove, kako bih poboljšao i izoštrio tehniku glume. Moda je ostala tu, prisutna, naravno, ali sam je malo ostavio po strani, jer mi je glavni fokus bio film. Osećam da u glumi mogu da dam još mnogo toga i ulažem sve svoje resurse u to da kao glumac nastavim da rastem.

BURO. Na IMDB-u piše da igraš u filmu „Maserati“, pored velikih filmskih imena. Reci nam nešto više o tome.

Alesandro: Da, učestvovaću u filmu ‘Maserati’ koji režira Bobi Moresko (Bobby Moresco), a priča koja se krije iza toga je pomalo neverovatna. Jednog dana sam odlučio da promenim neke stvari, da ne kažem baš celi život, spakovao sam ranac i otputovao u Njujork kako bih se tamo usavršavao kao glumac. Upisivao sam razne škole i bivao u raznim okruženjima, a na jednom od prvih časova primetio me je reditelj koji me je angažovao za kratki film ‘It Happened’, gde igram ulogu Kirka.

Kasnije odlazim na „Actors Gym“ događaj koji vodi Bobi Moresko i koji me prepoznaje – video me je na nekom masterklasu u Rimu. Nekoliko dana kasnije, prijavljujem se za audiciju koju organizuje „Actors Studio“, a Bobi me je primetio i pre nego što sam otišao na audiciju. Prepoznao je moj talent, volju da slušam i sledim njegove smernice. Nekoliko meseci kasnije, dok sam bio u Italiji, Bobi mi je poslao mejl – sećam se da je bilo 2-3 ujutru, pitao je gde sam i rekao da ima odličnu ulogu za mene.

Sako i pantalone: Sandro, Košulja i suknja: Takasurna, Cipele: Santoni

Odmah sam mu poslao svoj showreel i nakon 20 minuta se javio i rekao da je sve perfektno. Spojio je moju agentkinju sa svojim producentima, gde su mi na kraju javili da sam izabran. Radio sam sa Bobijem preko Zooma, tako smo vežbali, i kada sam došao na set bio sam apsolutno fokusiran. Trebalo je da izgovorim monolog ispred Al Paćina, Mikelea Moronea, Salvatorea Espozita i 200 statista. Na kraju su mi aplaudirali i rekli da sam bio neverovatan. Iskreno, bilo je vrlo tenzično, ali sam veoma srećan i zadovoljan zbog toga kako je sve prošlo.

BURO. Otkrij nam nešto i o drugim nadolazećim projektima.

Alesandro: U 2026. bi trebalo da izađe nekoliko sjajnih stvari. Prva je film „Prendiamoci una pausa“ Kristijana Marazzitija sa Klaudijom Džerini, gde imam jednu fantastičnu, strastvenu scenu – igram senzualni tango. Tu je i film Antonija Albanese, naslova „Qua non succede nulla“. I serija za Netflix „The Gentlemen“ sa Teom Džejmsom, gde imam malu ulogu, ali sam veoma uzbuđen što sam deo toga.

Godina pred nama još uvek nije počela, videćemo još šta će sve doneti.

BURO: A kako je bilo slikati ovaj editorijal za BURO?

Alesandro: Fantastično i baš sam se zabavio jer sam radio sa fotografom kog obožavam, Glauberom Bervasijem i stilistkinjom sa kojom sam već sarađivao, Kamilom Lagalom. Tu su bili i Milenina, producentkinja, Alesio Moro koji je radio backstage video i Gabriel Miceli koji je uneo odličnu energiju na set. Radili smo klasični shooting, ali smo imali i neke kreativne momente i iskakanja od uobičajenog. I plesali smo, smejali se i zabavljali sve vreme u želji da prikažemo sve ove fenomenalne outfite i ispričamo ono što želimo da radimo – da stvaramo umetnost i beležimo divne uspomene iz ovog za mene vrlo važnog perioda u životu.

Credits:

Model: Alessandro Egger

Fotograf: Glauber Bervassi

Asistent na setu: Gabriele Miceli

Stilistkinja: Camila Lagal

Producentkinja: Milenina Vitoria

Backstage Video: Alessio Moro

Hair and Makeup: @make_up_fine_art i @juyspicxmuah