„Sad girl“ spremna za Njujork: Ko je Arya, devojka čija muzika ne prestaje da nas oduševljava

Kantautorka Arya već godinama pažljivo gradi svoj muzički svet, balansirajući između discipline klasičnog obrazovanja i slobode muzičkog izraza. Put koji je započela za klavirom u Beogradu, preko studentskih dana u Teksasu i iskustva u industriji u Ostinu, danas je dovodi do važnog životnog i umetničkog trenutka – odlaska u Njujork. U njenom glasu se oseća uzbuđenje, ali i mirno prihvatanje izazova koje takav grad nosi. Sa „sad girl“ zvuka prelazi u vedrije tonove, eksperimentiše, širi horizonte i otvara novo poglavlje koje obećava jednako iskrene i snažne pesme. U razgovoru za BURO. otkriva sve o svom muzičkom razvoju, inspiracijama, domaćim i svetskim uticajima, kao i to kako se snalazi u mašineriji velike industrije, ne odričući se intime stvaranja.

BURO. Kako je tekao tvoj muzički razvoj do ovog trenutka kada planiraš odlazak u Njujork? 

Arya: Moj put je počeo još u detinjstvu za klavirom u Beogradu, kroz takmičenja i kasnije studije u Teksasu. Kantautorski razvoj kreće 2019. godine, kada muzici prilazim ozbiljnije, ‘postajem’ Arya i počinjem da gradim svoj ‘sad girl’ zvuk. Danas, šest godina kasnije, spremna sam da to putovanje nastavim u gradu o kom oduvek maštam.

BURO. Zašto baš u Njujorku? Kako očekuješ da će izgledati nastavak tvoje karijere u tom najuzbudljivijem gradu na svetu? 

Arya: Ne znam da li postoji nešto što se o Njujorku već nije reklo, a da ne bude (još jedan) kliše… Oduvek privlači i imam neki osećaj pripadnosti u njemu u odnosu na ostatak Amerike. Nastavak karijere će u mnogo čemu izgledati slično, jer sam i dalje indie umetnica i sve zavisi od mene, ali verujem da će se promeniti način na koji živim i stvaram. Grad je dinamičniji, svakodnevnica teža, ali mislim da će popuniti deo mene koji je do sada bujao prazan i da će mi baš zato biti i lakše. Iako je prerano planirati sve detalje selidbe i stvaranja, verujem da će Njujork biti onako kako ga sama oblikujem….dok god sam u miru sa sobom, sve ostalo će biti dobro.

BURO. Trenutno si u Ostinu, Teksas, i radiš u muzičkoj produkcijskoj kući koja stoji iza Lollapalooze – kako je raditi u takvom okruženju?

Arya: Ostin je super grad i mnogo ga volim. Otvorio mi je svet o kom nisam ni sanjala kada sam planirala život u Americi. Na poslu radim marketing za razne koncerte i povremeno pomažem na festivalima po Americi, i to mi je pomoglo izgradim dobru sliku o tome kako funkcioniše muzička industrija u jednoj velikoj mašini. Mislim da mi je više nego ikada jasno mi je da je na kraju dana to biznis… Ponekad neki razgovori umeju da mi buše uši kada čujem kako agenti pričaju o umetnicima samo u brojkama, ali istovremeno mi je to i dobar podsetnik da stvaranje mora da postoji iskreno i najpre zbog sebe. 

BURO. Kada pogledaš unazad –  šta bi bio najvažniji trenutak na tvom dosadašnjem muzičkom putu?

Arya: Svaki put kada sam imala neki onaj aha momenat – kada pomislim ‘BAŠ ovo želim da radim, i vredno je svog cimanja, para, sna, energije, znoja i suza’ – to su trenuci kada sam U nekom projektu. To je uglavnom rad u studiju, snimanje spota, probe sa plesačicama, nastupi na koncertima i festivalima. Svaki put kad se nađem u sred nekog procesa, uspem da barem na trenutak stanem, pogledam šta se dešava, klimnem glavom sama sebi kao ‘to je to’ i sa namerom nastavim dalje. 

BURO. Šta te trenutno najviše inspiriše u stvaranju – grad, ljudi, osećaji – osećanja, konkretni zvukovi?

Arya: Trenutno sam u fazi eksperimentisanja, igram se i isprobavam stvari koje se do sada nisam usuđivala. Zabavno mi je i raduje me ceo proces pisanja, učim produkciju i više sam uključena u donošenje odluka. Tempo raste, akordi su vedriji, prelazim iz ‘sad girl’ moda u neki novi za koji mi je još prerano da opisujem, tako da ćete samo morati da ga čujete kad mu dođe vreme.

Prerasla sam razmišljanje da dobri umetnici ne mogu biti dobri u biznisu ili onaj ‘tortured starving artist’ vajb

BURO. Kako ti trenutno izgleda svetska muzička scena? Čega ima previše, šta joj nedostaje? 

Arya: Mislim da trenutno ima previše soundbajtova i jurenja viralnih 15 sekundi i pet minuta slave, podržanih i podstaknutih od strane labela koji finansiraju umetnike. Previše je fejk TikTok influencer-gurua. Nedostaje nam malo tišine, pauze od doom scrolla i poređenja sa ostatkom sveta. 

BURO. Kako balansiraš između uloge umetnice i uloge profesionalca u velikoj muzičkoj industriji?

Arya: Oduvek se osećam komforno u obe uloge i dok god imam priliku da ispoljim oba aspekta sebe, osećam se izbalansirano. Prerasla sam razmišljanje da dobri umetnici ne mogu biti dobri u biznisu ili onaj ‘tortured starving artist’ vajb. Nekad je teško boriti se sa osećajem da si premali u odnosu na ceo svet, ali sam svesna i prednosti koje imam zahvaljujući svom znanju koje sam pokupila na poslu.

BURO. Kada pomisliš na domaću scenu – s kim bi volela da sarađuješ?

Arya: Bilo bi mi baš kul da budem na istom lajnapu ili u studiju sa devojkama poput Tam, Ive Lorens, Senidom i Bojanom Vunturiševićem. 

BURO. Osećaš li neke domaće muzičke uticaje?

Arya: Da, ali rekla bih da je muzika uz koju sam odrasla, kao što su Balašević i ex-YU rock i pop, više uticala na formiranje mene kao ličnosti nego što bi neko direktno mogao da je prepozna u mojoj muzici.

BURO. Da li ti je važno da u tvojim pesmama ostane nešto „naše“, bez obzira na to gde živiš i stvaraš?

Arya: To ‘naše’ je uvek prisutno u meni, zbog toga ko sam i odakle dolazim, iako se možda ne čuje u dosadašnjoj muzici. Do sada nisam imala potrebu da ubacujem nešto samo radi ubacivanja, jer to ne bi bilo iskreno. Ali kako se sve više igram u studiju ovih dana, sebi dopuštam eksperimentisanje i mešanje svetova, tako da se nemojte iznenaditi ako neki naredni projekat malo zazvuči na Balkan.

BURO. Kako zamišljaš idealan trenutak: gde si, šta sviraš i kome?

Arya: Rasprodat Madison Square Garden u Njujorku, roditelji u VIP loži.

BURO. Šta je sledeće, šta su ti planovi za sam kraj 2025? I kada možemo da očekujemo album?

Arya: Trenutni planovi su da završim sve što imam do kraja 2025. i ‘očistim račune’, kako u figurativnom, tako i u bukvalnom smislu. Što se tiče albuma, još nisam sigurna – mislim da ću se i dalje držati EP-ejeva, a tome se nadam u prvom delu sledeće godine.

Fotografije: ISO DUO