„Sloboda bez pravde ne postoji”: Bend Dolores o ženama u muzici i stalnom buntu

U srcu beogradske alternativne scene leži ženski autorski pop duo Dolores koji čine Ana Srećković i Marija Vukčević – filološkinje. Muzikom se bave još od srednje škole, a njihova prava umetnička priča počinje tek tokom pandemije 2020. godine. Tada su se, tokom izolacije za vreme pandemije i nedostatka buke svakodnevice pojavile prve autorske pesme, a kreirane su i melodije koje će kasnije postati temelj njihovog zvuka.

Inspirisane su direktno egzistencijalnim i introspektivnim motivima: slobodom, ljubavlju, pravdom, a njihov zvuk je spoj retro synth popa, novog talasa i savremene alternative. Početkom 2024. objavile su svoj prvi album Šta te radi, koji je jedinstven po mnogome čemu. Naime, on je spoj jakih aranžmana, snažnih vokala i tekstova o svakodnevnim emocijama sa kojima gotovo svi mogu da se poistovete.

Ovaj intervju može vam (možda) dati uvid u unutrašnji svet benda Dolores: kako su spojile akademsku i muzičku strast, zašto im je sloboda temelj pravde, kako su rešile društvene izazove, od nepravde u društvu do nedostatka ženskog samopouzdanja na sceni i ono što sve prave fanove zanima – koji su planovi za budućnost.

Ana (Endži) i Marija (Mara) govore o kolektivnoj ženskoj snazi, ranjivosti kao izvoru borbe, te o tome kako svaka njihova pesma deluje kao tetovaža.

BURO. INTERVJU: DOLORES

BURO: Otkud vas dve u muzici – u jednom intervjuu pročitala sam da obe svirate još od srednje škole, a da ste na faksu počele da stvarate zajedno. Kada i kako se rodila ljubav prema muzici i kada ste (definitivno) znale da je to nešto čime želite da se bavite u životu? Da li je muzika nešto čime želite da se bavite u životu?

– Muzika je definitivno sastavni deo naših života još od malena. Na faksu smo se zapravo upoznale i počele da povremeno sviramo zajedno, ali se autorska muzika rodila dosta kasnije, tačnije tokom pandemije 2020.  Sve se desilo spontano i prirodno, što nam je i generalno načelo u stvaranju. Od tada za sobom imamo jedan album, 6 singlova i na desetine svirki, a volele bismo, naravno, da ovim tempom nastavimo i da nam muzika zauzima glavno mesto u budućnosti.

ENDŽI: Ja sam tada otkrila da me zapravo dosta zanima muzička produkcija, kao i songwriting. Za mene je lično Dolores dosta značajan projekat, jer je prvi na kojem sam krenula da oblikujem sebe kao producentkinju, i dao mi je vetar u leđa da nastavim da učim i počnem da sarađujem i sa drugim artistima u producentskoj ili koautorskoj ulozi, što je nešto čemu težim. 

MARA: Moja želja da sviram se rodila kada sam sa šest godina videla Anu Stanić u spotu pesme Grad kako svira gitaru u napuštenoj zgradi. Ono što je u mojim tinejdžerskim danima počelo kao samostalno učenje sviranja gitare, pevanje i što je bilo moj ulazak na male lokalne scene sa akustičnim svirkama, se tokom izolacije transformisalo u prve autorske gitarske deonice i susret sa sličnim instrumentom, ali potpuno različitim izražajem na električnoj gitari. 

BURO: Stih jedne od vaših pesama kaže „samo radi šta te radi“, pored muzike, šta vas najviše „radi“?

ENDŽI: Verovatno nas najviše nas radi sloboda – i u životu a i u umetnosti. Uživamo u bilo kom vidu ispoljavanja kreative. Volimo da provodimo vreme sa kreativnim i zanimljivim ljudima iz čijih priča dosta učimo i koje nas svaka na svoj način inspirišu. 

MARA: S druge strane, sloboda bez pravde ne postoji, a do pravde ne možemo doći bez bunta, što je stav koji je zastupala i jedna od žena po kojoj smo i dale ime našem duu. Stoga, radi nas bunt i neposlušnost kao nerazdvojivi činilac slobode.

BURO: Dolores nosi ime dve snažne žene – Dolores Ibaruri i Dolores O’Riordan, irske muzičarke. Kako ste došle do tog imena?

Imale smo brainstorming sa ekipom drugara, a htele smo da naš duo nosi ime neke jake žene iz prošlosti sa kojom delimo mišljenje i stavove. Jedna prijateljica je tada čitala: Tebi moja Dolores, zato je predložila Dolores i obema se ta ideja baš svidela jer nas je automatski asocirala na ove dve snažne i inspirativne žene kojima se divimo.

BURO: Teme koje obrađujete kroz svoje pesme mogu se okarakterisati i kao feminističke, ali pevate i o godinama, ljubavnim odnosima, transformacijama ličnosti koje donosi život sam po sebi… Postoji li tema koju još uvek niste „obradile“, a smatrate da je važna?

ENDŽI: Tekstove pišem uglavnom inspirisana nekim događajem, pričom ili slikom koja mi se mota po glavi u datom trenutku. Svi tekstovi su realne priče sa izmaštanim likovima, ali su teme one koje su važne jer se dosta nas može sa njima poistovetiti. Teme se same nekako nametnu, a mislim da su sve koje su do sada obrađene u našim pesmama podjednako važne. Na primer, sledeća pesma koja izlazi obrađuje temu slobode, koju do sada možda nismo dovoljno stavljale u fokus, a verovatno je jedna od najvažnijih. 

BURO: Ako biste morale da izdvojite jedan dominantan problem današnjeg društva, šta bi to bilo?

MARA: Pravda. Tj. manjak pravde. Do nedavno smo mislili da je naše društvo apatično i pasivno, što se mesecima demantuje na ulicama. Uspeli smo da shvatimo da nas kao društvo krasi i istrajnost, još nešto što smo kolektivno precrtali sa liste naših kvaliteta. Tako da nam jedino ostaje da dočekamo i izvojujemo pravdu, čemu se rado pridružujemo i u šta čvrsto verujemo.

BURO: Šta mislite zašto na našoj sceni ne postoji više ženskih bendova?

MARA: Definišimo ženske bendove? Jer, mnogo je bendova gde imate jednu ili dve članice, devojke, a taj  bend ne predstavljamo kao bend mešovitog sastava, nego samo kao ono što jeste – bend. I kad su u bendu svi momci, niko ih ne predstavlja kao “all-boys-bend”.

Na sceni jeste manje devojaka neko momaka, što vidim da se sve više menja i to me raduje, ali mislim da ima i do našeg pogleda na to da bend mora biti 100% ženski da bismo uvažili žene u tom sastavu – tu nešto ne štima.

Izdvojiću razlog koji lično mislim da je ključan: vaspitavanje devojčica i građenje njihovog samopouzdanja kako bi imale hrabrost da zauzmu javni prostor. Imam i lični primer za to: kad sam htela da krenem da učim da sviram gitaru, dobila sam komentar “bolje uzmi violinu, gitara je za dečake”, a složićete se da je na sceni mnogo više gitarista/kinja nego violinista/kinja, pa nije teško rešiti tu jednačinu.

BURO: Petar Wagner Fantom je bio vaš producent – kako je došlo do te saradnje? Postoji li nešto što vas je iznenadilo u njegovom pristupu produkciji? I, u čemu se najviše ogleda njegov doprinos vašem stvaralaštvu?

ENDŽI: Petar je bio izuzetno bitan u nastajanju Dolores i otvorio nam je vrata domaće i regionalne scene. Sve je počelo od njegovog javnog konkursa za autorsku muziku i da svojom produkcijom podrži devojke na sceni, a naš demo ga je baš „radio“.

Producirao nam je tri singla (Šta te radi, Lutanje i Džejn) i stvarno smo uživale u sradnji s njim, jer smo sličnog senzibiliteta. Ja sam konkretno dosta od njega naučila o samoj produkciji i to mi je jako pomoglo da se razvijam dalje u tom smeru. Ostatak našeg prvog albuma su moji prvi producentski radovi, a za dalje nastavljamo saradnju sa beogradskim producentom A.N.D.R. sa kojim smo sarađivale i na našem singlu DISKOnekt.

Kada je u pitanju stvaralački proces u našem slučaju, ja uvek napravim kostur za pesmu u smislu melodija i teksta, podelim je sa Marom koja osmisli gitarske linije, a zatim je podelimo i sa producentom koji pretoči ideju i vajb u finalnu traku.

BURO: Iza koje pesme možete da stanete i kažete – ovo smo apsolutno nas dve?

ENDŽI: Svaka ima svoju omiljenu pesmu od Dolores – moja je Džejn, a Marina je – Nema veze to sa tugom. Mada iskreno, mislim da je svaka naša pesma apsolutno nas dve. Ja pesme posmatram nekako kao tetovaže – svaka je odraz trenutka u kom je nastala i odraz onoga ko ju je osmislio u tom datom trenutku. 

BURO: Imate veoma introspektivan ton, vidi se dosta unutrašnje refleksije u vašoj muzici  – da li je potrebna hrabrost za iznošenje svojih unutrašnjih razmišljanja i osećanja pred publiku?

MARA: Introspektivan ton je rezultat ličnog rada, psihoterapije i iskustva. Rekla bih da je više hrabrosti potrebno da se misao pretoči iz sopstvenog osećaja na papir, ma koliko ta emocija bila lagana ili opterećujuća, istinita ili imaginarna – susret je sa samim sobom. Kada prođe kroz naredne korake komponovanja i produkcije, i u svemu tome sazri, zadovoljstvo je podeliti je sa publikom. Muslim da je to i razlog zašto naša muzika rezonuje sa publikom i zašto dobijamo dosta komentara da je lako identifikovati se sa našim pesmama.

BURO: Spremate novu pesmu i koncert na jesen. Otkrijte nam nešto više o tome.

ENDŽI: Zapravo nova pesma bi trebalo da izađe vrlo uskoro, u narednih nekoliko nedelja. Tačno je da na jesen spremamo koncert u Beogradu, ali trenutno ne možemo da vam otkrijemo ništa više od toga, osim da vas pozovemo da ispratite najave koje ćemo deliti na društvenim mrežama u narednom periodu. A možda vas i pre tog koncerta obradujemo još jednom pesmom.

BURO: Kakvi su vam planovi za budućnost – želite li da proširite „polje delovanja“ van naše zemlje?

Naravno, nismo i nikad nećemo muzici stavljati granice. Radimo na novim pesmama, istražujemo svoj zvuk, i strpljivo čekamo da vidimo rezultate. Izdajemo za muzičku kuću Više Manje Zauvijek koja i deluje na celom regionu, tako da je moguće da i nastupe krajem godine ponovo proširimo i van Srbije – stay tuned.

Foto: Ivona Despotović