„Zimske priče“ umetnica Vanje Subotić i Irene Kuzmanović
Izložba u Galeriji Dots koju ne treba propustiti.
Povezano
U Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu možete pogledati izložbu „Zimske priče„, koja prikazuje radove četiri umetnice: Irene Kuzmanović, Vanje Subotić i Irene Simić, kao i holandske umetnice Astrid Oudheusden.
Ova izložba priređena je po treći put, a okuplja savremene umetnike i umetnice koji su se u prethodnom periodu izdvojili na domaćoj likovnoj sceni. Tim povodom, imali smo priliku da razgovaramo sa Irenom Kuzmanović i Vanjom Subotić, čije radove možete pogledati u Galeriji DOTS do 10. januara 2026.
Irena Kuzmanović i Vanja Subotić su nam otkrile nešto više o radovima koji su izloženi na „Zimskim pričama“, o svojim tehnikama stvaranja, ali i o poimanju umetnosti i položaju umetnice na lokalnoj sceni.
Irena Kuzmanović: Neizvesnost u akvarelu
Irena Kuzmanović diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. kao student generacije. Ostvarila je devet samostalnih izložbi i učestvovala na više od pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitinica je četiri nagrade za slikarstvo, jedne specijalne nagrade i jedne pohvale. Njeni radovi nalaze se u privatnim i republičkim kolekcijama. Status samostalnog umetnika u Udruženju likovnih umetnika Srbije (ULUS) stiče 2020. godine. Živi i radi Beogradu.
Kako navodi Galerija DOTS, „akvareli umetnice Irene Kuzmanović predstavljaju ljudske figure kojima je identitet skriven u senci, sa namerom da kod posmatrača izazovu svest o jednom zajedničkom sećanju koje svi delimo, a koje se vremenom gubi u talozima različitih doživljaja, emocija i iskustava. Ovaj početni poziv na preispitivanje doživljenog kulminira u seriji ogledala sa poetskim iskazima, u kojima se nekadašnja dualnost odnosa s Drugim svodi na suočavanje sa istim paradoksima unutar nas samih“.
Šta nam je otkrila u mini-intervjuu?
BURO: Koji vaši radovi su prikazani na ovoj izložbi i kako su nastali?
Na izložbi su predstavljeni radovi nastali mahom u protekle dve godine. Prvobitno su bili zamišljeni kao zasebne celine za samostalne izložbe koje sam realizovala u tom periodu. Iako su nastajali u različitim vremenskim okvirima, povezuje ih isti slikarski jezik i interesovanje za figuru, prošlost, poeziju i unutrašnja stanja. Ovi radovi se mogu čitati kao kontinuitet, ali i kao niz fragmenata koji zajedno grade jednu celinu.
BURO: Zašto baš akvarel koristite kao svoju glavnu tehniku stvaranja?
Akvarel doživljavam kao prilično izazovnu tehniku koja zahteva veliku veštinu i temeljnu pripremu pre samog procesa rada. Istovremeno, u sebi nosi dozu neizvesnosti, što mi je važno u stvaranju, a omogućava mi i da vrlo brzo sagledam rezultat i reagujem u samom procesu.
BURO: Rekli ste da “umetničko izražavanje omogućava potragu za istinom, daje odgovore na postavljena pitanja, ali i otvara mnoga nova”. Koja su pitanja sa kojima ulazite u novu godinu, odnosno koje su nove teme koje želite da istražujete u vašem radu?
I u narednom periodu planiram da se zadržim na temama kojima se trenutno bavim, jer se njihovim produbljivanjem neminovno otvaraju nova pitanja. Verujem da upravo taj kontinuirani proces istraživanja vodi ka dubljem razumevanju i spoznaji.
Vanja Subotić: Apsurd kao odgovor na apsurdan svet
Vanja Subotić rođena je u Vukovaru 1986. Osnovne studije likovne umetnosti (slikarstvo) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Dušana Todorovića završila je 2010. godine, dok je master studije likovne umetnosti (slikarstvo) na istoj akademiji završila 2013, kod mentora prof. Gorana Despotovskog. Do sada je imala 10 samostalnih izložbi, učestvovala u 17 grupnih izložbi i osvojila Prvu nagradu na konkursu fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“ na temu “Slučajevi”. Živi i radi u Subotici.
Kako ističe Galerija DOTS, uljana platna Vanje Subotić odlikuje snolika atmosfera ispoljena kroz obilje suptilnih nelogičnosti i začudnih situacija. Balansirajući na granici između jave i sna, umetnica zadržava referencu na realni svet tek toliko da ne pređe u domen fantastičnog i banalnog.
Šta nam je Vanja otkrila o svojoj umetnosti?
BURO: Koji vaši radovi su prikazani na ovoj izložbi i kako su nastali?
Na izložbi su predstavljeni radovi iz serije Nostalgija / Preosetljivost. Nastali su iz niza naizgled spontanih, ali suštinski povezanih okolnosti. Najpre sam odlučila da slikam uljem – medijem koji mi ranije nije bio blizak i koji sam povezivala sa „velikim majstorima“, što je u meni budilo strah da nisam „dovoljno dobra“ za tu tehniku. Taj unutrašnji otpor postao je važan deo procesa.
Kao polazište sam zatim uzela fotografije koje su omaž filmu Bele rade (Vera Hitilová, 1966). U saradnji sa umetnicom Svetlanom Ždrnjom realizovale smo fotografske rekonstrukcije scena iz filma. Tokom tih seansi uhvaćen je jedan“kompresovan” i lično zahtevan trenutak za obe, što je fotografijama dalo dodatnu emocionalnu slojevitost.
Poklapanje ličnih iskustava sa atmosferom filma otvorilo je pitanje apsurda kao odgovora na apsurdan svet. Teme moći, kontrole, ženskog identiteta i pobune i dalje su prisutne, ali ono što je izgubljeno u odnosu na vreme iz kog je film jeste nekadašnji subverzivni potencijal — mogućnost da se šokira javnost i ukaže na problem.
BURO: Serenity Bucket je jedan od nosećih radova izložbe. Možete li nam reći nešto više o slici?
Serenity Bucket govori o uslovnom miru i različitim potencijalima. Na slici je devojka u ležećem položaju, ali taj položaj ne sugeriše potpuno opuštanje. Postoji blaga napetost. To je direktna posledica fotografske seanse – nismo mnogo „glumile“, pa je telo zadržalo realnu, poziciju . Taj ambivalentni mir mi je bio dragocen.
BURO: Stvarate u različitim tehnikama i u vašim radovima se prepliću različite teme i motivi. Šta je ono što vam kao umetnici predstavlja najveći izazov i pokretačku snagu?
Ova serija je za mene nova, radovi imaju izraženiju narativnu liniju – pričaju priču. Ono što ih povezuje sa ranijim radovima jeste interesovanje za relativizaciju stvarnosti i jezika kojim je opisujemo. Zanima me kako poznate reference mogu da se pomere, destabilizuju i otvore nove prostore svesnosti.
Najveći izazov, ali i pokretačka snaga, jeste upravo taj proces: korišćenje poznatih slika, izraza, fraza, motiva ili simbola na nepoznat način i ispitivanje granice između ličnog iskustva i kolektivnog značenja. To mi je istovremeno i najzabavniji deo rada.
Fotografije: Galerija DOTS, Privatna arhiva