Kako svakodnevni, naizgled banalni prizori svakodnevnog života mogu biti duboko dirljivi – to nam pokazuje umetnost koju je stvarala Isabel Quintanilla.
Umetnica Isabel Quintanilla (1938–2017) pripadala je društvenom krugu slikara i vajara realizma koji su postali poznati kao Madridski realisti. Skromne teme njihovog zastarelog realizma možda su predstavljale neželjeni testament španske izolacije pod Francovim režimom, ali Madridski realisti se danas prepoznaju kao oštri, savremeni portretisti glavnog grada i zemlje u drugoj polovini dvadesetog veka.
KO JE BILA ISABEL QUINTANILLA?
Isabel Quintanilla rođena je u Madridu 22. jula 1938. godine. Tokom Građanskog rata, njen otac je bio na strani Republike i preminuo je 1941. godine u koncentracionom logoru u Burgosu. Njena majka je bila primorana da radi kao krojačica kako bi izdržavala dve kćerke.
Sa jedanaest godina, Isabel Quintanilla je počela da ide na časove umetnosti u privatnim studijima, a sa petnaest godina upisala je Višu školu likovnih umetnosti San Fernando u Madridu. Godine 1959. dobila je diplomu učiteljke crtanja i slikanja i počela da daje časove kao asistentkinja u višoj školi. Takođe je po prvi put izlagala na grupnoj izložbi koju je organizovala Fundación Rodríguez-Acosta u Granadi.
Godine 1960. Isabel Quintanilla se udala za Francisca Lópeza. Preselili su se u Rim na četiri godine jer je López dobio Veliku nagradu za umetnost od Akademije San Fernando kako bi studirao u Italiji. Tamo su upoznali umetnike, muzičare i kreatore, a putovali su po Evropi.
Quintanilla je nastavila svoje umetničke studije i održala svoju prvu samostalnu izložbu u Caltanissetti (Sicilija). Nakon povratka u Španiju, nastavila je da predaje, ali i da slika, a 1966. godine održana je izložba njenih radova u Galeriji Edurne u Madridu, gde su prikazani radovi uglavnom nastali u Rimu, gotovo svi prodati.
Quintanilla je takođe izlagala u Parizu, Njujorku, Helsinkiju, Roterdamu, Minhenu i Španiji. Godine 1996. imala je retrospektivnu izložbu u Centro Cultural Conde Duque i samostalnu izložbu u Galeriji Leandro Navarro, obe u Madridu.
Dvadeset godina kasnije, 2016. godine, radovi Quintanille bili su predstavljeni u grupnoj izložbi Madrid Realists u Museo Nacional Thyssen-Bornemisza. Umrla je godinu i po dana kasnije, u oktobru 2017. godine, u 79. godini.
Prikazivanje stvarnosti dolazilo je prirodno Quintanilli; bila je iskreno dirnuta svojim okruženjem. Slikala je voljene gradske pejzaže, često posećivane suve krajolike, poglede iz svog skromnog vrta ili kroz prozor i unutar svog doma, kao i mrtve prirode.
Upravo je njena telesna i emocionalna bliskost sa subjektima ono što stvara prepoznatljivu, opipljivu intimnost. Isabelina virtuoznost dolazi iz pažljivog posmatranja stvarnosti, koje nije ograničeno na hladnu, fotografski tačnu reprodukciju, već je ispunjeno emocijama koje nastaju tokom tog posmatranja.
Francesco López, Quintanillin sin, priča da je ona bila duboko zainteresovana za arheologiju. Možda je artefakte shvatala kao pojedinačne prozore u mali univerzum.
Njene slike gotovo u potpunosti prikazuju špansko iskustvo bez prisutnosti ljudi. Ona je izbegavala da slika ljude, kako je jednom rekla, jer njihovi preskriptivni odnosi prema objektima i prostorima sprečavaju publiku da stvori te veze kroz svoja sećanja ili maštanja.
Intimni realizam Isabel Quintanille zaviruje u kuću, kroz pogled jedne žene, čime prenosi ton, siromaštvo i užitke jedne generacije.
Fotografije: instagram aurelis.studios; hyperallergic; figurative_painters