Povezano
Niko nije slikao more i svetlost tako sanjivo kao Joaquín Sorolla, jedan od najboljih španskih umetnika svih vremena. Joaquín Sorolla rođen je u Valenciji 27. februara 1863.
Njegovi roditelji su umrli (verovatno od posledica epidemije kolere) kada je imao dve godine, nakon čega su njega i njegovu mlađu sestru odgajili ujak i ujna s majčine strane.
Još od ranog detinjstva bilo je jasno da Sorolla ima strast prema umetnosti. Mladi Joaquín Sorolla je veći deo školskih dana provodio crtajući, a već sa 15 godina osvajao je značajne nagrade za svoje slike na Akademiji u Valenciji.
JOAQUÍN SOROLLA: ŠPANSKI MAJSTOR POETIKE SVETLA
Njegov rad bio je pod uticajem impresionizma, ali je uspeo da stvori sopstveni prepoznatljiv stil, baziran na preciznom hvatanju svetla i atmosfere. Njegove prve ozbiljnije izložbe bile su u Španiji, ali je veliki preokret nastao kada je 1900. godine dobio poziv da izlaže u Parizu, gde su ga francuski kritičari odmah prepoznali kao jednog od najvažnijih savremenih slikara. U Parizu je stekao međunarodnu slavu, a kasnije je nastavio da putuje po Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Njegov život nije bio samo posvećen slikanju; Sorolla je bio strastven porodican čovek. Oženio je Clotilde García del Castillo, sa kojom je imao troje dece, a često su ih prikazivao njegovi radovi. Njegov dom u Madridu postao je i atelje, a porodica je bila važan deo njegovog umetničkog života. Sorolla je do kraja svog života bio duboko povezan sa Španijom, te su mu u životnom delu naročito bili značajni španski pejzaži, običaji i kultura.
Poznat je po svom virtuoznom prikazu prirodnog svetla, posebno sunčeve svetlosti koja se reflektuje na vodi, pesku ili koži. Njegove slike često odišu životom, pokretom i vibracijom boja, a tehnički je vešto balansirao između realizma i impresionizma.
Joaquín Sorolla je uspeo da uhvati pokret vetra, treperenje svetlosti, izraz lica, s gotovo fotografski preciznim osećajem za trenutak.
Jedna od ključnih tema njegovog slikarstva bila je svakodnevica španskog naroda, naročito prizori sa obale Valensije. Često je slikao ribare, decu koja se kupaju, žene u narodnim nošnjama ili pejzaže okupane suncem.
U tim radovima Sorolla prikazuje ne samo fizičku stvarnost, već i emocionalnu atmosferu – veselje, radost, mir. Njegova paleta je svetla, vedra i topla, a potezi četkice slobodni i puni samopouzdanja.
Osim mediteranskih scena, Sorolla je ostvario i značajne portrete i istorijsko-društvene kompozicije. U njima pokazuje drugačiji tonalitet: dublju psihološku pronicljivost, društvenu angažovanost i narativnu složenost.
Ipak, čak i u tim delima ostaje veran svom slikarskom jeziku: tečnoj boji, osvetljenju i posmatračkoj osetljivosti.
U poslednjim godinama života, Sorolla je radio na velikim ciklusima slika, uključujući seriju monumentalnih freski za američki kapitolski zdanak, ali mu je zdravlje počelo da opada. 1923. godine, nakon što je pretrpeo moždani udar, njegov rad je bio ograničen.
Preminuo je 10. avgusta 1923. godine u Madridu, ali njegov uticaj na špansku i svetsku umetnost ostao je trajan.
Fotografije: instagram museo_sorolla