Klasična muzika ima novi pristup: Ovo su kompozitori koji definišu 21. vek

Muzičke trendove diktiraju algoritmi, hitove dana pratimo putem reel sadržaja, muziku konzumiramo kao zabavu. I, dok se većina okreće trendovima, najpre u pop i elektronskoj muzici, dešava se jedan potpuno novi svet – tiha, ali moćna revolucija u sferi koju mnogi i dalje doživljavaju kao statičnu i elitističku muziku, klasična muzika.

Međutim, sporo ali sigurno, ta slika se menja. Savremeni kompozitori više ne komponuju samo za koncertne dvorane pod zlatnim lusterima kako to možda mnogi mogu percipirati. Društvene igre, digitalne kampanje, elektronska muzika, vizuelna umetnost. Klasična muzika odlučila je da se prilagodi i pokaže svu svoju moć.

Dakle, klasična muzika danas nisu Bah ili Mocart. Danas ona podrazumeva glas koji prepoznaje ritam savremenog života, migracija, interneta, kriza i nade. Jaka osećanja, jake melodije, potresne priče sa kojima svako može da se poveže.

Ono što povezuje autore koje smo izdvojili nije samo talenat već i pristup muzici, kompozicijama i načinu življenja. Niko od njih ne pristupa klasičnoj muzici kao nečemu zatvorenom ili staromodnom. Za njih, to je jezik koji se menja, širi i osluškuje vreme i potrebe generacija. U tom smislu, klasična muzika nije mrtva umetnost u muzeju, dosadna i bezlična, umetnost koju ne možemo da prepoznamo jer ju je „pregazilo vreme“. Naprotiv, ona diše, istražuje, ruši i ponovo gradi osećanja i to ćete i sami osetiti ukoliko odlučite da poslušate makar jednog savremenog kompozitora klasične muzike. Važno je da imate volju da utonete u svet simfonija i otvoriće vam se univerzumi koje možda niste ni naslućivali. Albumi koji se nalaze na spisku definitivno su mape koje nas vode kroz svet bez mnogo reči, napada, algoritma – samo umetnost i sirova emocija. Voila, uživajte i vi.

Ryuichi Sakamoto, filozof zvuka

Sakamoto nije bio samo kompozitor – bio je filozof zvuka, preminuo je u martu 2023. godine. Od avangardnog electropopa u bendu Yellow Magic Orchestra, preko filmskih partitura za The Last Emperor i Merry Christmas, Mr. Lawrence, pa sve do introspektivne, gotovo meditativne kasne faze (async, Coda), njegovo stvaralaštvo je mapiralo ceo spektar čovekove unutrašnje geografije. Njegova sposobnost da spoji analogno i digitalno, istočnjačko i zapadnjačko, klasiku i eksperiment, stvorila je novi muzički jezik – jedan koji ne podilazi slušalacu, ali ga nikad ne odbacuje.

Sakamoto je komponovao za svet koji se raspada i za čoveka koji, uprkos svemu, još uvek veruje u lepotu. Njegova muzika je, doslovno, tiha revolucija.

Nils Frahm, Intimnost pretvorena u prostor

Nils Frahm je redefinisao odnos između klavira i savremenog slušatelja. Njegova muzika zvuči kao da je snimana direktno u sobi u kojoj se nalaziš uz zvuke mehanike, disanja i prstiju po dirkama. Iako formalno dolazi iz sveta klasične muzike, Frahm slobodno koristi analogne sintisajzere, trake, delay efekte i čak detinjastu znatiželju da istraži „šta se još može sa zvukom“.

U albumima kao što su Felt ili All Melody, Frahm uspeva da spoji ranjivost i arhitektonsku preciznost, baš kao što je to radio i Sakamoto. Obojicu krasi odsustvo ego-tripa: oni nisu u centru zvuka, već služe nečemu većem – osećaju koji se teško objašnjava, a lako prepoznaje.

Hildur Guðnadóttir, Glas tame i svetlosti

Islandska kompozitorka i čelistkinja Hildur Guðnadóttir koristi tišinu kao glavni instrument. Njena muzika je često gotovo nečujna, ali se uvlači pod kožu – kao u ostvarenjima Joker, Chernobyl, ili solo delu Without Sinking. Hildur i njena muzika doslovno stvaraju prostor za sebe. Prostor za teskobu, nadu, disanje, prisutnost. Baš kao Sakamoto, Hildur i ova kompozitorka istražuje granice između tehničke sofisticiranosti i emocionalne ogoljenosti. Njene kompozicije nisu tu da impresioniraju, one pozivaju da stanemo, slušamo i oslušnemo sopstvene tišine. I u tome leži njihova snaga.

Alva Noto, Matematička elegancija u zvuku

Carsten Nicolai, poznat kao Alva Noto, bio je dugogodišnji saradnik i blizak prijatelj Ryuichija Sakamota. Njihove zajedničke ploče (Vrioon, Summvs, Insen) definišu jedan od najsofisticiranijih spojeva akustičnog i digitalnog. Noto je vizuelni umetnik, dizajner, programer i muzičar, čiji zvukovi dolaze iz srca kodova, grešaka i bita. Ipak, njegova elektronska preciznost nikada nije hladna ona je u dijalogu sa emocijom, baš kao što su Sakamotove klavirske linije u tom dijalogu sa svetom. Zajedno su stvarali muziku kao arhitekturu tišine. Sam Noto, i bez Sakamota, nastavlja da gura granice digitalne poezije.

Jóhann Jóhannsson, Elegija modernog čoveka

Iako je preminuo prerano, Jóhann Jóhannsson ostavio je dubok trag na savremenoj umetničkoj muzici. Njegov opus je spojio analogne sinteze, gudačke ansamble i melankolične harmonije koje neodoljivo podsećaju na Sakamotov kasniji rad. U delima poput IBM 1401, A User’s Manual ili Orphée, kao i u filmskim partiturama za Arrival i Sicario, Jóhannsson piše simfonije za svet u kojem je tehnologija postala religija, a nostalgija nova osećajnost. Njegova muzika je često poput pisma koje nismo znali da čekamo – duboko lična, ali univerzalna.

Foto: Instagram – skmtgram