Knjiga vs. film: “Sve te sitnice” je tiha priča o dobroti i užasnim događajima iz Irske XX veka

Često čitamo da bismo pobegli iz realnosti. Čitamo o sudbinama nama nepoznatih ljudi, o dalekim mestima na koja možda nikad nećemo otići, ili o magijskim predelima koja postoje samo u knjigama i u filmovima. Čitamo da bismo se, bar na nekoliko sati, prebacili u neko drugo vreme, na neko drugo mesto, gde je možda bolje. Ili možda nije bolje, ali je svakako utešno čitati o problemima tamo nekih drugih likova iz knjiga, i manje se fokusirati na svoje.

Međutim, čitamo i da bismo naučili. Da bismo stekli malo uvid u to kako drugi ljudi razmišljaju, učimo kako možemo drugačije da reagujemo na određene situacije. Možemo mi štošta da naučimo od likova iz knjiga koje čitamo. Ali učimo i o tome šta se na ovom svetu sve dešavalo, jer nam prosto nije sva istorija sveta servirana na tanjiru. Saznajemo više o lepim, ali i ružnim događajima koje su se dešavale oko nas, nekada davno, i samim tim, gradimo svest o tome da se sve te stvari mogu ponoviti i sutra, u našoj okolini.

Jedna od knjiga koja nas uče o užasnim događajima koje su se dešavale u toku XX veka u Irskoj jeste i roman “Sve te sitnice”, irske autorke Kler Kigan, koji je 2021. godine, kada je izašao, doživeo veliku popularnost, i sledeće godine bio nominovan za nagradu Buker. Ubrzajte dve godine unapred, i tu nam je i ekranizacija ovog romana, sa fenomenalnim Kilijanom Marfijem u glavnoj ulozi.

Šta se to dešavalo u Irskoj u toku XX veka?

Izrabljivanje ljudi nije ništa neobično, posebno ako pričamo o prošlom veku. Međutim, izrabljivanje ljudi od strane katoličke crkve bi trebalo da nam bude izuzetno neobično i strašno, ali nažalost mislim da smo došli do te tačke kada nas više ništa ne iznenađuje.

Knjiga “Sve te sitnice” kao temu ima Magdalenske pranice veša, ustanove u Irskoj kojima su upravljali katolički redovi (tačnije časne sestre) od 18. pa sve do kraja 20. veka. One su, isprva, bile osnovane kao utočišta za “posrnule žene”, odnosno devojčice i devojke koje su smatrane kao žene lakog morala, i tinejdžerke koje su u jednom trenutku ostale trudne, a bez partnera. Bile su tu i neudate majke, i žrtve zlostavljanja. Ova mesta promovisana su kao sigurna mesta, ali iza zatvorenih vrata krili su se prisilni rad, izuzetno stroga disciplina i višedecenijsko kršenje ljudskih prava.

Žene i devojke koje su bile zatvorene u Magdalenskim pranoicama veša radile su bez plate, danima perući i peglajući veš za razne svrhe, često pod izuzetno nehumanim uslovima. Mnoge su trpele i fizičko i emotivno zlostavljanje i bile su potpuno izolovane od spoljnog sveta – te devojke nisu smele izlaziti van crkvenih kapija, bez prava na obrazovanje ili kontakt sa porodicom. Veruje se da je više od 10.000 žena prošlo kroz ove institucije tokom njihovog postojanja, iako je tačan broj nepoznat.

Ono što je najšokantnije u celoj ovoj priči jeste da to da je poslednja Magdalenska pranica veša zatvorena je tek 1996. godine, manje od pre 30 godina. Tek je 2013. godine irska vlada zvanično priznala odgovornost države u ovom sistemu i uputila je javno izvinjenje preživelima. Ah, ta crkva, koja misli da sve može da se ispravi sa jednim izvini ili pokajanjem. Uveden je program obeštećenja za žene koje su preživele ovu traumu kao i za njihove porodice, ali tu postoje i hiljade drugih žena koje je istorija zaboravila a koje su se nažalost našle u jednoj od ovih ozloglašenih institucija.

O čemu nam govori knjiga “Sve te sitnice”?

Roman “Sve te sitnice” se na srpskom jeziku u knjižarama našla zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika, koja je ovu novelu od nepunih 100 strana izdala 2023. godine, ali je tek prošle godine doživela veliku popularnost. Pored novele “Sve te sitnice”, Geopoetika je izdala i njenu knjigu “Tri svetla”, koja je takođe naišla na pozitivne komentare čitalaca.

Knjiga “Sve te sitnice” oslikava svakodnevni život u ruralnoj Isrkoj sredinom ‘80-ih godina prošlog veka, a radnja je smeštena pred jedan Božić, čineći ovo jednu toplu priču idealnu za pred praznike i hladno vreme. Kigan ima sažet, ali jako sugestivan stil pisanja i dočarava živopisnu sliku zajednice koja je ukorenjena u tradiciji, i gde se na ulicama glasnije čuje tišina nego nečije reči. Junak ovog romana je Bil Furlong, trgovac ugljem i porodičan čovek. Bil vodi skroman život sa svojom suprugom i 5 ćerki, što zbog same tematike romana ima posebnu simboliku. Iako žive u siromašnom domaćinstvu, s obzirom na to da Bil mora da izdržava sedmočlanu porodicu isključivo od prodaje uglja, on vodi jedan topao život, koji je toliko lepo opisan da se čitalac odmah oseti kao deo njegovog sveta. Izuzetno je teško preneti toliko složenih emocija i moralnih dilema u jednoj kratkoj priči ili noveli, ali to izgleda Kigan ide od ruke.

Ono što knjigu “Sve te sitnice” čini nezaboravnom, i razlog zbog koje se meni lično prilično dopala jeste njeno istraživanje ljudske dobrote i moralne hrabrosti u suočavanju sa društvenim problemima. Ovo je zaista roman koji govori o ljudskoj dobroti, i tome šta smo mi spremni da uradimo da bismo bili dobri ljudi, bez obzira da li bi to nama donelo nešto ili ne. Da li moramo biti dobri samo kada nama to odgovara, ili je dobrota nešto što bi trebalo da nas bezuslovno prati stalno? Bez nešto previše reči, bez neke velike dramatike, Kigen poziva sve čitaoce da razmisle u uticaju naizgled malih izbora. O onome što se nama možda čini smešnim ili minornim. To su sve te sitnice. 

Ovo je knjiga koja će sigurno ostati sa vama i nakon što zatvorite poslednju stranicu, i podsetiće vas da i u najskrominijim životima, u životima onih za koje bismo pomislili da imaju svo pravo sveta da budu besni na život i na sudbinu, postoji dobrota. Možda čak i češće nego u dobrostojećim krugovima. Ova knjiga će se svideti svima koji uživaju u onim ljudskim pričama, prelepo ispričanim, bez mnogo drame, bez mnogo talasanja i elemenata španske serije. Samo priča o jednom dobrom čoveku.

Da li je film dosledan knjige?

Ukoliko niste tip osobe koja voli da čita romane, ili ste osoba koja voli da pročita roman i odmah pogleda film – onda imate sreće jer je prošle godine roman “Sve te sitnice” ekranizovan a ulogu Bila Furlonga tumači odličan Kilijan Marfi. Od drugih poznatih glumaca, tu je Mišel Ferli, koju publika zna kao Lejdi Stark iz serije “Igra prestola”, a film su producirali Met Dejmon i Kilijan Marfi. Film potpuno prati roman, a ono što ovaj film čini sjajnim jeste Marfijev performans, koji odlično prikazuje Bilove tihe borbe, moralne dileme, i ljudskost. Odlična režija Tima Milantsa i atmosferična kinematografija je takođe nešto što bi ovde trebalo pomenuti. Ta glasna tišina koja odjekuje ulicama malog irskog grada je prisutna i u filmu. Svaka scena je tiha, i film nam tačno prikazuje taj svakodnevni život siromašnih građana ruralne Irske. Sivilo na jednoj strani, prelepi ruralni predeli sa druge. Tmurno i hladno vreme, vrlo česta kišica, ljudi koji se pripremaju da proslave još jedan Božić u okviru svoje porodice.

Imajte na umu da je, isto kao i knjiga, ovo jedan spor film, ali ono što ga čini posebnim jeste njegov delikatan pristup temama koji je potpuno preslikan iz romana, i na tome svaka čast. Teško je, da ne kažem da se skoro nikad i ne dešava jer režiseri vole da eksperimentišu, preneti identičnu atmosferu iz romana na platno, ali Tim Milants to čini baš jako dobro. Nećete ovaj film gledati sa velikom napetošću, ali ćete ga gledati sa malom količinom tuge u očima. isto kao i roman, bez upotrebe prenaglašene drame, priča se razvija polako, sa tihom tenzijom, i na kraju ostavlja emotivni utisak koji će da traje dosta dugo nakon završetka filma.

Film “Sve te sitnice” svoju premijeru je doživao na 74. Berlinskom filmskom festivalu u februaru prošle godine, a u bioskope širom Evrope stigao je početkom novembra prošle godine.

Zaključak: Knjiga ili film

Nije uvek knjiga bolja, neretko je bolji film. Ali uvek je bolje JEDNO. U ovom slučaju, ja ne mogu da odlučim, zato što su mi i film i knjiga zaista jako, jako lepi. Ukoliko ste neko ko više pažnje pridaje tekstu i pisanoj formi, onda je knjiga stvar koju biste trebali uzeti u ruke jer je pripovedanje Kler Kigan zaista prelepo. Ako ste ipak više vizuelni tip, onda slobodno pogledajte film, isto će vam se dopasti. Najbolja kombinacija je da prvo pročitate knjigu (čita se doslovno za dan ili dva jer srpsko izdanje ima 96 strana) pa onda pogledate film – tako sam ja uradio i nisam se razočarao.