Pretraga

Ako treba da odaberete jednu knjigu neka to bude "The Right to Sex"

Tekst: BURO.

O seksu se priča često, ako ne i stalno. Ukoliko ga imamo umemo da napravimo gradaciju šta je loše, dobro, genijalno, znamo šta prolazi šta nikako ne i kako se i da li može išta poboljšati. Ukoliko ga nemamo opet pričamo o njemu čak možda i više nego u prvoj varijanti. Poznata krilatica “sex sells” još uvek na neki način funkcioniše iako se iskreno nadamo da će taj “sex” koji prodaje prestati da bude ekvivalent za internalizovanu mizoginiju i stereotipizirano predstavljanje žena, kroz reklamni sadržaj problematičan na toliko mnogo nivoa da je nekada i teško početi sa analizom. Ipak, koliko god on bio sveprisutan, koliko god mi postajali i savesniji i svesniji i sopstvenih i tuđih tela, želja, granica i potreba, koliko god da se piše i priča i koliko god da sada imamo i sex wellness kao termin, činjenica je da se još uvek relativno malo i nepotpuno piše o seksu na dobar način. 

Veoma malo razumemo šta sve taj čin nosi sa sobom i šta u njemu znače poverenje, istinska intimnost, bliskost.

Na tom tragu, može se reći da je novo delo o kom će veoma uskoro, čim izađe, verovatno svi pričati, “The Right to Sex” je pravi primer one literature koje nam je potrebno više. Ne fantaziranja i idealizovanih priča i ideja, već ogoljena istina i feminizam 21. veka kroz prizmu odnosa. Filozofkinja Srinivasan donosi fascinantnu kolekciju eseja na različite teme i probleme koji se odnose na savremeni feministički pokret i sve borbe koje se na tom frontu vode.

Srinivasan diskutuje o pitanjima pristanka, mizoginije, rodnog nasilja, i svih ostalih tema koje pogađaju žene od kada je sveta, veka i odnosa, ali o kojima se tek sada glasno i transparentno govori.

Otvara sve teme, čak i one veoma kompleksne i skrivene i tako u “The Conspiracy Against Men,” ističe kako su lažne optužbe za silovanje veoma često oruđe, ali ne žena već neretko zvaničnika policije koji žele da okrive pogrešne ljude za zločine. Opisuje slogan “veruj(te) ženama” kao istovremeno “korektivnu normu” za pravni sistem koji veoma često ume da skrene u pravcu bogatih, belih muškaraca ali ga opisuje i kao “direktno oruđe” za otkrivanje rasnih, klasnih i religijskih predrasuda koje neretko utiču na to kako se optužbe o seksualnim napadima i zlostavljanju ne samo rešavaju već i kako se predstavljaju u javnosti. 

Kako se opravdavaju ili osporavaju, u zavisnosti od toga kome se događaju i još češće od toga ko iza njih stoji.

U eseju “Talking to My Students About Porn,” Srinivasan se vraća nekoliko decenija unazad i priseća se anti-porn/pro-sex debati s kraja 80-ih promatrajući koliko je koketiranje sa digitalnom pornografijom danas možda postalo i sastavni deo života. Kroz celu knjigu se vraća na jedno osnovno pitanje a to je: ko ima moć, i kako se ona koristi da bi se zaštitio status quo. Kako je koriste oni kojima odgovara da se on ne menja, i kako i zašto moramo da radimo na tome da se ne samo promeni, nego uzdrma do temelja, poruši i ponovo sagradi a sa njim i pravičniji i jednakiji svet. Kinjga potrebna svima koji žive u 21. veku i žele da ga razumeju. Neverovatno brza i britka proza, inovativno razmišljanje i svest da ne postoje laki ni jednostavni odgovori.

Ukratko, Amia Srinivasan donosi ključne lekcije ne o samom seksu koliko o intimnosti i poverenju koje idu, ili bi barem trebalo da idu uz njega. O istoriji, o odnosima, o predrasudama, o moći- Razlaže i ostavlja nam osnovne lekcije za snalaženje u svetu u kome živimo, i kao jedna od najmlađih i najgenijalnih umova današnjice donosi apsolutni vodič za sve ono što treba da znamo o odnosima i sve ono o čemu se priča na sve strane.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor