U savremenom svetu smo iz godine u godinu nekako sasvim pogrešno naučili da sopstvenu vrednost merimo produktivnošću. Sve što može da se obračuna, izmeri novcem, i vidi kroz materijalno smatra se vrednim, a mi sami sebi rastemo u očima ukoliko smo korisni, praktični, radimo brže i postižemo više. Negde na tom putu, svodeći sebe na mašine u obavljanju dnevnih zadataka, ili barem u takmičenju sa njima, došli smo do stadijuma u kom nam sopstvena tela postaju nerazumna i daleka. Sve manje sa njima komuniciramo, ne slušamo ih gotovo uopšte, ne istražujemo i ne pokušavamo da ih razumemo.
Na sreću, poslednjih nekoliko godina, a posebno tokom 2020. kada nas je sve nateralo da nasilno povučemo ručnu, došlo je do i te kako primetne promene paradigme i dobili smo priliku da se vratimo sebi i otkrijemo šta sve to znači.
Tako, smo se naizgled odjednom našli u trenutku gde sa jedne strane imamo svet koji je usporio i naučio da se malo više posvećuje. S druge, nalazimo se i u istorijskom trenutku u kom je seks-pozitivnost prisutnija nego ikada, i gde se umesto zaobilaženja teških pitanja i stidljivog zamuckivanja na temu seksa, o njemu priča sve glasnije. I u svakodnevici, i u knjigama, i na ekranima, i progresivan, tolerantan i raznolik pristup seksualnosti, doveo je do toga da se o problemima seksualnosti i telesnosti priča, da se iskustva dele transparentno i iskreno, ali i da u tom posebnom spletu otkrivanja sopstvene seksualnosti i međusobnog razumevanja, dolazi do posebne vrste ličnog osnaživanja. Ženskog pre svega, jer je ženska seksualnost, potreba, i iskustvo ono što je dugo bilo i tabuizirano i na margini, i čini se da smo konačno došli do onog stadijuma u kom poznavati sopstveno telo nije više samo pitanje uživanja, i traženja prava na njega, već i pitanje preuzimanja kontrole ali i brige o sebi.
Sve to zajedno, dovelo je do nekih ozbiljnih promena u opštoj percepciji, i u današnjem svetu prilično je tačno reći da je sex-care, upoznavanje sebe i svojih potreba, postao self-care kategorija za sebe.
Kao što maska za lice, i detox kupka već godinama spadaju u self-care, treća decenija 21. veka nas je naučila da u istu kategoriju spadaju i vibrator i masturbacija i može se reći da je sex-care konačno postao jednako važan deo brige o sebi. Žensko zadovoljstvo više nije tabu tema, a mnogo proizvođača seks igračaka kao što su Lelo, Maude, Dame, imaju za cilj da to iskustvo učine što pristupačnijim i dostupnijim svima, da vode više računa o individualnim potrebama i anatomiji, i razgovor o seksualnosti i njeno spoznavanje je postalo izvestan oblik oslobađanja i otpora prema nametnutim ulogama, patrijarhatu i društvenim normama.
Zbog globalne pandemije mnogi zdravstveni radnici i seks eksperti su upozoravali da smo sami sebi najbezbedniji seksualni partneri, a to je na neki način dovelo i do prave seksualne revolucije gde je sex wellness postao izuzetno destigmatizovan kroz sve rodove i spektre seksualnosti i otvorilo se čitavo novo polje wellnessa čiji zlatni period, kako se čini tek sledi.
Istorija potvrđuje da su u mnogim sredinama žene učene da je seksualno zadovoljstvo nešto što pripada muškarcima a što žene pružaju, da ženska potreba za seksom nije ista kao muška, i da definitivno nije moguće istraživati je samostalno već da je za zadovoljstvo potreban partner, ali je došao onaj trenutak u kom stara “pravila” više ne važe.
Godine pisanja i borbi su učinile da se stavovi postepeno menjaju, ali nešto što bismo mogli nazvati četvrtim talasom feminizma, i pokreti kao što su sex i body positivity su zadali finalni udarac i učinili da se ženski fokus konačno okrene sopstvenom telu i njegovom istraživanju. Seksualno zdravlje, prava i potrebe su dugo bili pogrešno predstavljani, hiper-agresivno i izuzetno rodno neravnopravo. Ipak, čini se da je u svetu danas sex wellness konačno postao osnovno pravo svakog tela, bilo kog roda, i da se edukacijom, i svešću o sopstvenom telu i njegovim potrebama vraća moć i stvara ravnopravna zajednica u kom je briga o sopstvenoj seksualnosti oslobođena svih tabua.
I moguće je da posmatrano sa strane, ovakav vid oslobođenja deluje kao minimalan pomak ali je u pitanju ogromna promena koja je u svojoj suštini revolucija jer kao što kaže psiho-seksualna terapeutkinja Kate Moyle “seksualnost je deo nas, ne nešto što postoji izvan nas. Tretirati seksualnost kao deo self-care rutine je važno jer utiče na ono kako vidimo sebe i kako se osećamo. Kada se osećamo pozitivno, samouvereno i sigurno u svoju seksualnost, to utiče na sveukupan utisak koji imamo o sebi”. A to je složićemo se, i te kako važno.
