Tekst: Ivana Balnožan (unbearably_bookish)
Nedavno sam na svom Instagram profilu pitala za preporuke feelgood knjiga, tj. knjiga koje nam prijaju svojom tematikom, stilom ili emocijom koju prenose. Ukratko, želela sam da znam koje to knjige čine da se osećamo dobro uz njih. Odgovori su me baš iznenadili, jer dosta naslova ja sama nikada ne bih svrstala u tu kategoriju. Tako da sam bila slobodna da zaključim da je to jedna vrlo subjektivna kategorija i da će za različite čitače podrazumevati totalno drugačije naslove. Na primer, iako obožavam Džejn Ejr, nikada je ne bih svrstala među feelgood knjige.
Ali sam zato, nakon malo mozganja, sastavila listu knjiga uz koje se ja osećam dobro i koje mi uvek izmame osmeh na lice.
Dnevnik druge zime – Srđan Valjarević
Glavni lik (ili sam autor?) je pravio neke greške u životu, svašta mu se izdešavalo i sada, da bi mu bilo bolje, mora da šeta što više. To je sve što se dešava u romanu. Ali, ono najlepše u Dnevniku nije radnja, već beskonačno skiciranje Beograda, ćoškova i pešačkih prelaza, odblesci naizgled usputnih i nebitnih situacija iz života nepoznatih ljudi, neverovatno oko za detalj i pregršt bliskih i prepoznatljivih emocija. Iako odiše nekom setom, ova knjiga te nikako ne rastuži, već ti došapne, stežući te za ruku, da će sve biti dobro.
Sitničarnica Kod srećne ruke – Goran Petrović
Priručnik je moje najnovije feelgood otkriće. Uživala sam u ovoj lepršavoj i beskrajno toploj priči o Ljubici i Ljubi, dvoje mališana iz iste ulice koji idu u isti razred i imaju jedan dvogled kroz koji posmatraju život odraslih u zgradi na drugoj strani ulice. Nateraće vas da se prisetite te tako jedinstvene perspektive malih ljudi, njihovog poimanja sveta, postupaka odraslih, koncepata odlaska, rastanka, pa i smrti. Napisana je u kratkim, ali efektnim poglavljima, nalik crticama. Garantujem da ćete je progutati za 2h, a onda ćete poželeti da se vratite na početak.
