Konstantin Emeljanov: Klasična muzika zahteva istinu, sve drugo je pakt sa đavolom

Prestižna sala Kolarca u Beogradu, 7. februara, postaće mesto susreta sa jednim od najizrazitijih mladih pijanista savremenog doba, Konstantinom Emeljanovom. Laureat XVI Međunarodnog takmičenja P. I. Čajkovski već je osvojio kritiku i publiku širom sveta zahvaljujući svojoj sposobnosti da tehnika, interpretacija i emocija deluju prirodno, autentično i jasno.

Ali… Ko je mladi pijanista? Zbog čega bi trebalo da kupite karte za njegov koncert? Emeljanov, pišu inostrani mediji, ne teži spektaklu, tako da to nemojte ni očekivati; njegov nastup je miran, tačan i jasan, dopušta da svaka nota i svaki akord dođu do punog izražaja. Interpretacije su pažljivo oblikovane, sa jasnoćom i strukturom koja omogućava da publika oseti dubinu svake kompozicije koju izvodi. To potvrđuje i BBC RADIO 3: Konstantin Emeljanov definitivno poseduje onu lakoću dodira koju Barber zahteva, ali i obilje tonalne muzičke dubine… Dobar zvuk, neobična kombinacija kompozitora i zanimljiv pijanista.

Njegovi poslednji albumi idu u prilog svemu izrečenom, mladi pianista zaista nudi kombinaciju virtuoze i muzičke jasnoće. U interpretacijama Debisija, Prokofjeva i Barbera, kao i u ciklusu „OverTime“ – obavezno poslušajte pre kupovine karata i koncerta, videćete da je svaki ton jasan, svaki ukras smislen dok ritmovi stvaraju naraciju koja je i precizna i bogata. Kritičari, kao njegov najveći adut ističu „kontrolisanu energiju, delikatan pristup i sposobnost da istovremeno očuva individualni izraz i sopstvena viziju“, to se uistinu i oseti.

Na programu beogradskog koncerta naći će se dela koja pokrivaju različite muzičke epohe i stilove, od baroknog majstora Baha, preko Ramoa, do španske strastvenosti De Falje i modernih ritmova Prokofjeva. Sve to će publici omogućiti da u potpunosti iskusi tehničku briljantnost i emotivnu jasnoću Emeljanova. Ukoliko niste muzički entuzijasta i za mnoga imena niste čuli, neka vas to ne spreči da prisustvujete koncertu. Njegova muzika je razumljiva i osećajna, te ćete sigurno na sebi svojstven način osetiti tu tehničku virtuožnost o kojoj se toliko priča.

Uoči samog koncerta, razgovarali smo sa Konstantinom Emeljanovom na temu toga kako bira repertoar, kako gradi narativ u okviru svake kompozicije i kako balansira između tehničke preciznosti i lične interpretacije. Šta ga danas najviše ispunjava, čime se bavi kada ne svira i kako se danas definiše uspeh kada je reč o klasičnoj muzici i muzičarima.

Konstantin Emeljanov_

BURO: Nastupate prvi put u Beogradu. Šta znate o našem gradu, šta jedva čekate da vidite, čujete, probate?

Konstantin Emeljanov: Da, ovo je moj prvi put u Srbiji i veoma sam uzbuđen što ću istražiti lokalnu kulturu i doživeti jedno novo iskustvo. Moje znanje o Beogradu za sada nije naročito duboko, ali još od veoma ranog detinjstva bio sam fan Emira Kusturice i obožavam duh srpskog naroda koji sam upoznao kroz njegove filmove. Mislim da su Srbi veoma gostoljubiv narod, otvorenog srca. I, naravno, radujem se tome da probam čuvenu domaću kuhinju.

BURO: Jeste li slušali i svirali neko srpsko muzičko delo, poznajete li našu muziku?

Konstantin Emeljanov: Da, ali još nisam imao dodira sa klasičnom muzikom. Opet Kusturica i nešto folklorne muzike, koju smatram apsolutno veličanstvenom.

BURO: Šta očekujete od nastupa u Srbiji, spremate li nešto posebno?

Konstantin Emeljanov: Očekujem toplu i pažljivu publiku, a pripremam veoma poseban program koji sam ove sezone izvodio u Italiji, Francuskoj i Rusiji. Jedva čekam da ga podelim sa srpskom publikom.

BURO: Zbog čega klavir i zbog čega klasična muzika? Šta Vas je u tom svetu zadržalo?

Konstantin Emeljanov: Iskreno, ne znam, jednostavno se dogodilo. Kada sam imao pet godina, baka me je odvela u muzičku školu i sve je krenulo odatle. U to vreme niko u mojoj porodici, pa čak ni u muzičkoj školi, nije mislio da će to postati moj profesionalni put. Ali kasnije, negde oko četrnaeste ili petnaeste godine, moja ljubav prema klasičnoj muzici počela je postepeno da raste i evo nas danas.

A šta me je zadržalo? Jedan od mojih profesora mi je jednom rekao: „Mi muzičari smo srećni ljudi; mi svakog dana tražimo smisao života koristeći samo vrhove prstiju.“ To me je zadržalo u muzici.

BURO: Šta Vas danas najviše privlači kod klasične muzike i zašto mislite da ona i dalje ima snagu da dopre do savremenog čoveka?

Konstantin Emeljanov: Osećaj vremena. Danas je život postao toliko brz i surov da smo često gotovo bez daha. A klasična muzika je poput vremenske kapsule, ona vam daje mogućnost da slobodno dišete, da razmišljate i da zaboravite svakodnevnu rutinu. To je neka vrsta bekstva od stvarnosti.

BURO: Kako Vi lično slušate muziku? Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnije?

Konstantin Emeljanov: Iskreno, ne slušam je mnogo, to je profesionalna deformacija. Slušam muziku svaki dan, gotovo 24/7, pa u slobodno vreme više volim tišinu. Ako ipak slušam muziku, uglavnom to nije klavirska muzika. Iskrenost je po meni važna u muzici. Na kraju krajeva, to je jedino što je generalno zaista važno.

BURO: Kada ne svirate, da li Vam klavir nedostaje ili Vam prija pauza? 

Konstantin Emeljanov: Obično nemam pauze duže od dva do tri dana, tako da nema vremena za „nedostajanje“. Ipak, pauze su neophodne, a periodi tišine bez muzike izuzetno su važni za profesionalne muzičare. Oni pomažu da se „očiste“ uši i um i da se na muziku koju izvodite pogleda iz novog ugla.

BURO: Šta Vas, pored muzike, još ispunjava i zanima?

Konstantin Emeljanov: Sve, priroda, književnost, pozorište, film, muzeji. I pre svega ljudi svih vrsta, bliski prijatelji, ali i ljudi koje možda jedva poznajete, a koji vas inspirišu ili čak iznenade.

BURO: Kako biste se predstavili nekome ko ne zna ništa o Vama, šta mislite da je ključno za razumevanje Vašeg pristupa muzici?

Konstantin Emeljanov: Ja sam klasični muzičar i ljudsko biće. A šta je ključno za razumevanje moje muzike, to je bolje pitati publiku. Ja se samo nadam da imaju otvoren um i otvoreno srce.

BURO: Izvodite dela Rahmanjinova, Čajkovskog, Prokofjeva, Šopena i drugih. Gde se za vas završava vernost originalnoj partituri, a gde počinje lična interpretacija?

Konstantin Emeljanov: To je linija koju je nemoguće precizno povući i uvek je u pitanju balans. Sve zavisi od ukusa, obrazovanja, vrednosti i porekla. Trudim se da prilično precizno sledim kompozitorove napomene, ali kao što znate, kada dve različite osobe gledaju isti predmet, one ga uvek vide drugačije.

BURO: Postoji li kompozitor kod kog osećate veći pritisak nego kod drugih?

Konstantin Emeljanov: Ne bih rekao, ali možda je to zato što postoje kompozitori koje radije izbegavam. Iz nekog nelogičnog razloga retko sviram Lista i Skrjabina. Ne zato što je njihova muzika loša, naprotiv, obojica su geniji, već zato što njihova muzika ne rezonuje sa mnom.

BURO: Da li i danas imate tremu? Kako izgleda Vaša priprema pred koncert i mentalna i fizička?

Konstantin Emeljanov: Uvek. Ali sada, sa godinama koncertnog iskustva, ona je kontrolisanija i naučio sam da je koristim kao izvor inspiracije tokom nastupa. Što se tiče pripreme, jednostavno je, vežbati, probati i po mogućnosti, dobro se naspavati pre nastupa. Svi ostali rituali, po mom iskustvu, nisu funkcionisali.

BURO: Kako izgleda trenutak na sceni kada „zaboravite“ publiku? Kada se to najčešće dešava?

Konstantin Emeljanov: Takvi trenuci se ne mogu predvideti, ponekad se jednostavno dogode bez ikakvog razloga. Ali za mene su najdragoceniji trenuci na koncertu oni veoma duboke povezanosti sa publikom, kada imate osećaj kao da publika diše zajedno sa vama u istom ritmu. To su trenuci kojima se svaki umetnik najviše raduje.

BURO: Gde najviše volite da svirate, u kojoj vrsti atmosfere?

Konstantin Emeljanov: Volim koncertne dvorane sa istorijom i prirodnom akustikom. Možete da osetite koliko je ljudi stajalo na toj sceni pre vas. To vam daje osećaj da pripadate nečemu većem, niste sami na toj sceni.

BURO: Tokom godina, u kom pogledu se najviše menjala Vaša karijera, ali i Vi sami kao umetnik?

Konstantin Emeljanov: Rekao bih da nije toliko važno kako se promenila, već sam proces, proces transformacije i evolucije umetnika i čoveka. To osećam stalno. Ponekad nije lako, ali mislim da u trenutku kada neko prestane da sumnja u sebe i u sve što radi u tom trenutku je ta osoba mrtva kao muzičar ili umetnik uopšte.

BURO: Šta je za Vas danas „uspeh“ kada je reč o klasičnoj muzici?

Konstantin Emeljanov: Uspeh je biti svoj i istovremeno imati publiku koja to ume da ceni i koja vas zbog toga sluša. Naravno, postoji i drugi put do uspeha, da se pretvarate da ste neko drugi ili nešto drugo i da radite stvari koje ne volite, što vam možda donese više novca i „pratilaca“. Ali za mene to nije uspeh, to je pakt sa đavolom i put ka nesreći.

BURO: Šta mislite, šta je teže, dokazati se na početku karijere ili ostati autentičan kasnije?

Konstantin Emeljanov: Teško je reći. Nekada se ljudi dokažu na početku, pa potom nestanu, a nekada je obrnuto. Neki se na početku muče, ali s vremenom postaju snažniji i sijaju sve jače. Mislim da je to sigurniji put.

BURO: Šta Vas danas u svetu klasične muzike najviše pogađa, a šta Vas raduje? 

Konstantin Emeljanov: Šta me najviše opterećuje? Verovatno broj lajv-strimova. To stvara veliki pritisak, stalno morate biti izuzetno koncentrisani i precizni, ali u isto vreme, to je na neki način i vaše nasleđe.

Šta mi donosi radost u muzici? Kada posle koncerta u očima publike vidim radost, tugu, pažnju, ljubav, zahvalnost, dobrotu, bes i sve druge emocije. Za mene to znači da sam bio shvaćen i da sam dotakao nešto u srcima i umovima slušalaca i da smo kroz muziku zajedno podelili neke važne trenutke.

Koncert Konstantina Emeljanova u Beogradu deo je koncertne serije „Velika imena“, koju organizuje GrandConcert, sa ciljem da publici predstavi pijaniste koje istovremeno prepoznaju i publika i kritika, umetnike koji ne „izvode“ muziku kao gotov proizvod, već je stvaraju u trenutku, na sceni, u direktnom susretu sa publikom. Ulaznice i sve informacije o beogradskom koncertu dostupne su na sajtu grandconcert.rs, kao i na sajtu i biletarnici Kolarca. Kao dodatna vest, nakon beogradskog nastupa, Emeljanov će održati i koncert u Nišu, u prostoru Svetosavski dom – Kompleks Sabornе crkve, gde je, na poziv lokalne muzičke zajednice, rado prihvatio da nastupi. Koncert u Nišu planiran je za 9. februar u 20 časova, a detalji i informacije o ulaznicama biće dostupni direktno preko organizatora u Nišu.

Karte za koncert u Beogradu dostupne na sajtu Tickets.rs.

Foto: Slava Novikov, Olympia Orlova