Anna Bilińska-Bohdanowicz bila je prva međunarodno poznata poljska umetnica. Kao afirmisana slikarka portreta u Parizu, izlagala je svoja dela na najprestižnijim evropskim izložbama, a čak je osvojila i srebrnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu.
Bilińska je želela da osnuje umetničku školu za žene u Varšavi, ali je njena prerana smrt prekinula obećavajuću karijeru.
Saznajte nešto više o ovoj umetnici.
Anna Bilińska: Poljakinja ispred svog vremena
Anna Bilińska je bila i muzički i umetnički talentovana. Kao devojčica, pohađala je časove klavira, ali i crtanja kod Michała Elwira Andriollija, poznatog ilustratora tog vremena.
Iako je umetničko obrazovanje bilo prilično uobičajeno za devojke iz „dobrih porodica“, očekivalo se da će žene napustiti svoje strasti kada postanu supruge i majke. Zbog toga je malo žena uspelo da ostvari umetničku karijeru u 19. veku. U to vreme, slikarke su bile prilično retke – često su bile supruge slikara, ili se slikanje smatralo prikladnim hobijem za damu iz višeg društva.
U slučaju porodice Biliński, situacija je bila zaista vredna divljenja, jer je dobro obrazovanje bilo prioritet za svu decu, bez obzira na pol. Dok je još pohađala muzičku školu, Anna je iznajmila sopstveni atelje u ulici Nowy Świat 2, za koji je sama plaćala kiriju. To je bilo protiv želja njenih roditelja.
Njen privatni atelje bio je prilično emancipatorski korak – tamo je mogla slobodno da slika i usavršava svoju umetničku tehniku. Zbog toga je 1877. godine odlučila da zauvek napusti klavir.
Bilińska je tada upoznala svog budućeg verenika, Wojciecha Grabowskog, koji je takođe bio slikar (iako prilično osrednji). Anna je sanjala o Parizu. Godine 1882. konačno je odlučila da se tamo preseli, napuštajući studije pod mentorstvom čuvenog Jana Matejka.
U Parizu se Bilińska upisala na Académie Julian, privatnu umetničku školu za slikarstvo i vajarstvo. Bila je i prva poljska umetnica koja je diplomirala na toj akademiji.
Académie Julian snažno je oblikovala njenu umetničku estetiku. Nije bila naklonjena impresionizmu, čak ga je nazivala detinjastim. Ipak, iako impresionizam nije bio po njenom ukusu, bila je duboko zainteresovana za svetlost i boju, što je savršeno prikazano u njenim slikama žena iz Bretanje.
Umetnički debi Anne Bilińske dogodio se 1884. godine, kada je izložila skicu na Pariškom salonu, ali se poklopio s ličnom tragedijom. Najpre joj je preminuo otac, zatim njena bliska prijateljica Klementyna Krassowska, a potom i Wojciech Grabowski. Ovi tragični događaji promenili su Bilińskin pogled na umetnost.
Bilińskin „Autoportret“ iz 1887. bio je umetnički izraz ovih događaja i njenog gubitka. Umetnica je odlučila da se naslika u odeći za žalovanje i radnoj tunici, sa raščupanom kosom. U to vreme, raščupana kosa smatrala se lošim ukusom – još uvek je bio period kada žene nisu napuštale kuću bez šešira. Teško je bilo ostati ravnodušan prema tom portretu.
Iako je autoportret bio označen kao skandalozan, doneo joj je zlatnu medalju na Pariškom salonu i srebrnu medalju na Svetskoj izložbi 1889. godine. Štampa je zaista obratila pažnju na Bilińsku. Iako su je kritičari optuživali za propagiranje nihilizma, boemskog života i feminizma, hvalili su i njenu tehniku.
Težila je da slika mitove, istorijske događaje i druge tradicionalne akademske teme. Kritičari u Parizu su se složili da bi se definitivno trebala posvetiti istorijskom slikarstvu. Čak se to i očekivalo od nje.
Nažalost, ni njene akademske slike ni sama umetnička škola nikada nisu dočekale svoj trenutak – ali Bilińska živi u sećanju kao prva međunarodno poznata poljska umetnica.
Foto: instagram tripimprover; hobbitontherun