Povezano
Beč ove jeseni ponovo potvrđuje reputaciju jedne od evropskih prestonica kulture: grada toliko zasićenog muzejima i galerijama da se čini kao da se iza svakog ugla krije još jedno umetničko otkriće.
Od remek-dela Cézannea, Moneta i Renoira, preko provokativne retrospektive Marine Abramović, pa sve do neobične kombinacije gotike i art nouveau pravca i tajanstvenog sveta predstavljenog u izložbi posvećenoj okultizmu, Beč je narednih meseci adresa za sve ljubitelje umetnosti.
Posebnu pažnju privlači i izložba posvećena Michaline Vauthier, čije delo tek čeka da bude otkriveno.
Evo pet predloga za istraživanje Beča.
Beč kroz 5 izložbi: Cézanne, Monet, Renoir
Belvedere muzej predstavlja odabrana dela iz vile Langmatt, jedne od najranijih i najobimnijih privatnih kolekcija francuskog impresionizma u Švajcarskoj. Vila Langmatt nije bila samo rezidencija Jenny i Sidney Brown, već i prostor posvećen njihovoj strasti prema umetnosti.
Brownovi su počeli da se fokusiraju na francusku umetnost oko 1907. godine, najpre nabavivši ulje na platnu Paula Cézannea, sliku Claudea Moneta, kao i nekoliko drugih dela umetnika poput Mary Cassat, Camille Pissaro i Auguste Renoir. Posebno ih je interesovao umetnik Pierre-Auguste Renoir, te su sakupili opsežan izbor njegovih slika. Kvalitet ove kolekcije potvrđuje i grupa izuzetnih dela Camille Corot.
Izložba je otvorena do 6. februara 2026. Adresa muzeja je Rennweg 6.
Hidden Modernism. The Fascination with the Occult around 1900
Izložba u Leopold muzeju po prvi put prikazuje kako su umetnici, filozofi i reformistički pokreti nastojali da prošire granice vidljivog, te kako su kritika materijalizma, potraga za novim duhovnim putevima i fascinacija onostranošću oblikovali umetnost, filozofiju i društvo.
Oko 1900. godine, Beč je gledao izvan horizonta racionalnog i doživeo vrhunac kontrasta: dok je grad bio oblikovan industrijalizacijom i naučnim napretkom, mnogi su tražili duhovne alternative. Teozofija, spiritualizam i pokreti za reformu života oblikovali su intelektualni ambijent i pronalazili svoj put u umetnost i kulturu.
Sa impresivnim delima Ferdinanda Hodlear, Arnolda Schönberga, Edvarda Muncha, Egona Schielea i Oskara Kokoschke, izložba poziva posetioce da puste pogled da luta u beskonačnost.
Izložba je otvorena do 18. januara 2026. Adresa muzeja je Museums Quartier, Museumsplatz 1.
Gothic Modern
U svojoj velikoj jesenjoj izložbi, Albertina muzej nastoji da prikaže snažan susret modernizma i gotičke umetnosti. Fokus je na remek-delima koja se kreću od simbolizma do ekspresionizma, a koja crpe inspiraciju iz emocionalne snage srednjovekovne umetnosti.
Velika dela modernih umetnika nastala između 1875. i 1925. su postavljena u direktan susret sa ikonografskim slikama, grafikom i skulpturama srednjeg veka. U ovom izuzetnom povezivanju umetničkih epoha, Gothic Modern otkriva da modernizam nije bio toliko temeljni raskid sa prošlošću, koliko pokret u kojem je svesno angažovanje sa umetnošću kasnog Srednjeg veka igralo ključnu ulogu.
Izložba je otvorena do 11. janaura 2026. Adresa je Albertinapl. 1.
Michaelina Wautier
Michaelina Wautier se smatra jednom od najvažnijih slikarki baroka. U eri kada su žene umetnice uglavnom radile mrtvu prirodu ili žanr-scene, Wautier je stekla priznanje i po svojim ambicioznim istorijskim slikama.
Izložba u Muzeju istorije umetnosti u Beču nudi savremenu žensku perspektivu na tradicionalne i inovativne slikarske teme, kao i na muško telo. Obuhvata monumentalne istorijske slike, portrete i mrtvu prirodu, kao i alegorijske prikaze poput The Five Senses, serije od pet slika koje prikazuju dečake kako doživljavaju vid, sluh, miris, ukus i dodir.
Poslednja, koja je Wautier pripisana tek nakon prve retrospektive u Antverpenu 2018. godine, biće prvi put izložena u Evropi od momenta Wautierinog ponovnog otkrića.
Izložba traje do 22. februara 2026. Adresa muzeja je Maria-Theresien-Platz.
Marina Abramović
Muzej Albertina Modern predstavlja prvu veliku retrospektivu izložbu Marine Abramović u Austriji. Poseban fokus biće na njenim istorijskim performansima, koji će se svakodnevno izvoditi tokom trajanja izložbe.
Široko priznata kao pionirka moderne performans umetnosti, Marina Abramović je svojim revolucionarnim radom oblikovala tok umetničke istorije. Tokom karijere koja traje više od pet decenija, uspostavila je performans kao vitalan i trajan oblik u vizuelnim umetnostima.
Za Abramović, telo je bilo i subjekt i medijum. Podvrgavajući se bolu, iscrpljenosti i opasnosti, stalno je testirala granice svog fizičkog i psihološkog bića, težeći emocionalnoj i duhovnoj transformaciji.
Izložba će biti otvorena do 1. marta 2026. Adresa je Karlsplatz 5.
Fotografije: instagram belvederemuseum; leopold_museum; kunsthistorischesmuseumvienna; albertinamuseum