Povezano
Florin Stethajmer (Florine Stettheimer) bila je slikarka ekscentričnog i ekstravagantnog ukusa. Njena platna su podjednako bila prepuna sjajne raskoši, bujnih buketa i visokih nebodera.
Ali unutar tih kompozicija, Stethajmer je takođe utkala neka od najsubverzivnijih vizuelnih rešenja ranog 20. veka: prikaze polne fluidnosti, senzualne portrete sebe i svoje zajednice (koja je uključivala Marsela Dušana i Džordžiju O’Kif) koji su tek nedavno prepoznati kao pionirski za feminističku umetnost.
Florin Stethajmer je odrasla početkom 1900-ih, tokom Harlemske renesanse i džez ere, kada su radikalna muzika i ples cvetali kroz podzemne barove i klubove Njujorka.
Avangardni pokreti dadaizam i nadrealizam takođe su se ukorenili u ovom gradu, menjajuć ono što umetnost može biti i izražavati. U međuvremenu, društveni stupci govorili su o pojavi „nove žene“ koja je bila aktivnija u javnoj sferi (iako je poželjno još uvek bila udata i uključena u brigu o deci). Svi ovi pomaci su uticali na umetnicu, dok je ona zauzvrat uticala na kulturu svog vremena.
Florin Stethajmer: Umetnost raskoši
Rođena je u porodici Ročester, u Njujorku, 1871. godine. U odsustvu oca, domaćinstvo je bilo pod dominacijom žena. Dok se najstarija sestra udala i rano se odselila, Rozeta, majka, i preostale tri kćeri, Florin, Keri i Eti, živele su zajedno ostatak života.
Četiri dame su od strane nekih stranaca smatrane „hrpom neudatih žena“, ali onima koji su ih dobro poznavali, bile su grupa nesputanih pionirki. Putovale su kroz Evropu tokom mladosti, a u Njujork su se vratile kada je počeo Prvi svetski rat. Florin je tamo nastavila život kao slikarka, u srcu slobodoumnog društvenog kruga.
U njenim slikama svakako su postojali elementi nadrealizma i dade, ali su ih kritičari i istoričari umetnosti često zanemarivali (i za njenog života i nakon toga), fokusirajući se umesto toga na njihove ženske aspekte.
Njeni buketi cveća, teatralne scene iz života Njujorka i žene u ležećim pozama umotane u prozirne tkanine često su pogrešno tumačeni kao motivi rokoko frivolnosti, naivne umetnosti ili dekorativne umetnosti.
Njezini radovi često prikazuju figuralne ili pejzažne elemente, ali interpretirani kroz ličnu percepciju i emocionalni filter. Stil je fluidan i spontan, s jasno izraženim potezima koji naglašavaju materijalnost boje.
Boja je ključni element u njenim delima. Često kombinuje zasićene tonove s pastelima kako bi stvorila dubinu i kontrast. Svetlo u njenim slikama ne samo da definiše oblik, nego i evocira emocionalnu atmosferu – meditativnu, nežnu ili napetu.
Tematski, njeno slikarstvo često istražuje ljudske emocije, intimne trenutke i odnos pojedinca s prostorom ili prirodom.
Iako prizori mogu biti svakodnevni ili intimni, ona ih interpretrira kroz simboliku i emotivnu rezonancu, čineći ih univerzalno prepoznatljivim i introspektivnim.
Kompozicija u njenim radovima često balansira između centralizovanih figura i dinamičnog okolnog prostora. Oblik je ponekad pojednostavljen, gotovo dekorativan, ali zadržava emocionalnu i narativnu snagu. Ova igra prostora i oblika stvara osećaj pokreta i živosti, čak i u statičnim scenama.
Njeno slikarstvo odražava unutrašnje stanje promatrača i poziva na introspektivno razmišljanje. Kroz radove se provlači osećaj ranjivosti i povezanosti s okolinom. Florin Stethajmer koristi umetnost ne samo kao vizualni izraz, nego i kao medij emocionalnog i filozofskog dijaloga sa svetom.
Florin Stethajmer je prihvatila vijugave linije, nežne forme i svetle boje povezane sa rokokoom -raskošnim, stereotipno „ženskim“ stilom koji je nastao u Francuskoj 18. veka. Ali, ona je taj stil koristila kako bi potkopala seksizam umetničkog sveta 20. veka.