Francine Van Hove, renomirana savremena francuska umetnica, poznata je po svojim izuzetnim i intimnim prikazima ženske lepote i spokojstva.
Rođena 1942. godine, Francine Van Hove je razvila prepoznatljiv stil koji se odlikuje pedantnom pažnjom prema detaljima i spokojnom, gotovo snolikom atmosferom. Njena dela često prikazuju usamljene ženske figure u trenucima tihe introspekcije ili blagosti, izvedene u mekoj, svetlucavoj paleti koja dodatno naglašava njihovu eteričnu prisutnost.
Slike Francine Van Hove pozivaju posmatrača u kontemplativni svet u kojem se pažljivo istražuju suptilne nijanse svetla, teksture i emocija, čineći je jedinstvenim glasom u domenu savremenog figurativnog slikarstva.
Francine Van Hove: Umetnica koja slika intimnu ženstvenost
Kao mlada umetnica, Van Hove je počela da privlači pažnju svojim samostalnim izložbama još od 1971. godine. Njena umetnost, koja često prikazuje žene u smirenim, introspektivnim pozama, odražava posebnu senzibilnost za tihe trenutke svakodnevnog života.
Uticaj klasičnih evropskih umetničkih tradicija skladno se prepliće sa savremenim temama u njenim slikama. Njene slike odlikuju se se pedantnim detaljima, prozračnim tonovima kože i uticajima italijanske renesanse.
Često primenjuje tehnike koje podsećaju na majstore renesanse poput Leonarda da Vincija i Rafaela. Korišćenje chiaroscura, kontrasta svetla i tame, daje njenim likovima trodimenzionalni kvalitet.
Jedna od najupečatljivijih karakteristika njenih slika jeste njena sposobnost da oslika prozračne tonove kože. Ova tehnika donosi luminoznost njenim likovima. Koristi više slojeva nežnih lazura kako bi postigla taj efekat, omogućavajući svetlosti da prodre kroz površinu i reflektuje se na način koji podseća na prirodnu kožu.
Ova metoda ne samo da ističe fizičku lepotu njenih subjekata, već i naglašava njihovu unutrašnju svetlost i vitalnost.
Evo šta je Francine Van Hove rekla o načinu na koji stvara.
„Crpim inspiraciju i slikam direktno iz života, iz prirode i stvarnosti, kako u pogledu likova, tako i ambijenata – i ne priznajem drugačiji pristup, bez obzira na ograničenja koja on sa sobom nosi. Radim pet do šest sati dnevno, svakog dana, sve dok ima dovoljno dnevnog svetla. Za završetak jedne slike potrebno je između dva i tri meseca.
Uvek počinjem crtanjem poza. Pokret i gest tela su mi od presudne važnosti. Mnoge moje slike počivaju upravo na estetskoj vrednosti svakodnevnog gesta koji je bezvremen. Uglavnom, gestovi koje odlučim da naslikam su unapred osmišljeni i čak zapisani u svesku s idejama u trenutku kada mi prvi put padnu na pamet. Zatim zamolim više modela, jednog za drugim, da zauzmu te poze, da improvizuju na zadatu temu – talenat modela u tom procesu ima zaista odlučujuću ulogu. Neki pokreti nemaju smisla za određene devojke, pa tada moram da se prilagodim i osmislim nešto malo drugačije.
Ponekad model predloži dobru ideju, i to je uvek dobrodošlo. Moji modeli su važan deo mog slikarskog života. Oni su nužno veoma različiti od mene – mogla bih im biti majka. Nikada nisam imala njihovu blistavu put. Ali njihovi pokreti i geste moraju mi biti bliski i omogućiti mi da se poistovetim s njima. Ja sam ta koja spava kada one spavaju na slici, koja drži činiju dok piju kafu, koja čita njihovu knjigu. Iznad svega, delimo isti osećaj mirne samoće, bilo u privatnosti mog stana, bilo u vrtu na selu.
Kada jednom zabeležim pozu u crtežu, izuzetno joj ostajem verna – čak i kada moram da promenim razmeru ili da figuru uklopim u grupnu kompoziciju ili enterijer koji sam ranije nacrtala.
Moje teme su ograničene i nimalo intelektualne. U suštini, reč je o malim, jednostavnim trenucima sreće, blago nostalgičnim, kada vreme kao da stane. Ne treba očekivati da izražavam bilo kakvu teskobu zbog surovosti savremenog sveta: ja zapravo slikam protiv teskobe – da bih lakše živela u skladu sa sobom“.
Fotografije: instagram francinevanhovestudio