Grečen Šerer je umetnica koja rekreira enterijere muzeja i dvoraca – zapravo ih preraspoređuje u slikama koje pulsiraju neočekivanim bojama i živahnošću.
Termin dollhouse effect (efekat kućice za lutke) mogao bi da sugeriše osećaj zatočenosti, zarobljenosti u malom prostoru. U psihologiji, smatra se procesom koji stvara siguran prostor za osmišljavanje sopstvene naracije – možda fantazije, ali svakako malog mesta gde se može osećati kontrola. Tim fenomenom se bavi ova umetnica.
Grečen Šerer je studirala u Čikagu, dobitnica je Graf stipendije za putovanje u Berlin i pohađala je Skowhegan School of Painting and Sculpture i Vermont Studio Center Residency. Trenutno živi i radi u Bruklinu.
Saznajte nešto više o njoj.
Grečen Šerer: Umetnica koja oživljava zaboravljene prostore
Slikarstvo Grečen Šerer prikazuje enterijere kroz reinterpretirane prikaze muzejskih zbirki, pažljivo predstavljene u minijaturnom obliku. Svaka slika prikazuje remek-dela izložena u stilu salona, podsećajući na izložbe iz 18. veka.
Njeni idiosinkratski prikazi slika, skulptura i nameštaja daju svakom umetničkom delu novi život, pa čak i dozu humora. Nakon što detaljno istraži muzejske zbirke putem interneta, Scherer bira svoja omiljena dela i „izlaže“ ih u pažljivo odabranoj prostoriji muzeja. Sama prostorija takođe može biti izmenjena. Igrajući ulogu kustosa, umetnica s ljubavlju i pažnjom preispituje muzejsku kolekciju i prostor, zamišljajući ih na nov način.
Grečenine slike nas vode na izvanredna mesta širom sveta, od kojih mnoga možda više ne možemo posetiti.
Kroz intimne detalje, poput salvete prebačene preko ivice stola ili stolice izvučene kao da je neko upravo ustao, umetnica prvenstveno ističe identitet svakog mesta kao prostora u kojem se i dalje živi.
Pozivajući se na sećanje, beg od stvarnosti i romantiku grandioznih zgrada, ona pretvara ukrašene dvorane, salone i wunderkammers u privlačne, živahne prostore.
Njeni radovi se bave arhitekturom i načinom na koji enterijeri oblikuju iskustvo posmatrača. Umesto da stvara apstraktne ili figurativne slike, Scherer precizno beleži enterijere umetničkih institucija, prenoseći atmosferu i prostorni identitet svake sale kroz medij slikanja.
Njena dela često prikazuju muzejske prostorije iz perspektive posmatrača, s naglaskom na osvetljenje, arhitektonske detalje i raspored umetničkih dela.
Kroz ove rekreacije, Scherer istražuje kako enterijer utiče na percepciju umetnosti i kako javni prostori funkcionišu kao mesta kolektivne memorije.
„Mislim da je Dejvid Linč rekao da zapravo ne zna o čemu je njegovo delo, i imam osećaj da se mnogi umetnici, ako ne i većina, tako osećaju. Samo mislim da postoji nešto duboko unutra što izlazi na površinu, a ni sam ne znaš – nešto što te pokreće. To je vrlo duboko. Ono što mogu da kažem je da volim slikanje i želim da i drugi uživaju u slikanju. Imam osećaj da, zbog toga što smo toliko preplavljeni informacijama i slikama, naša pažnja, ili možda tolerancija, postaje veća. Mislim da samo pokušavam da nateram ljude da pogledaju. Kada vidiš moje slike uživo, a ne na internetu, mislim da one mogu da te usporе i da jednostavno staneš i izgubiš se u njima“, kaže Grečen o svom radu.
Umetnica kaže da kada slika, želi da se određene stvari „dese“.
„Želim da tvoje oko ode na određeno mesto, da oseti određenu emociju ili uživa u toj boji. Boja je veoma važna. Osećam da je vrlo isceljujuća, i svaka boja različito utiče na osećanja. Bledo roze može zaista da ti zbuni oči, crvena te zaista uvuče unutra. Plava, kao svetloplava, ponekad je gotovo božanstvena“, kaže Grečen.
Njena umestnost je radosna meditacija o prolasku vremena, ali i priznanje vlastite neznatnosti pred ravnodušnošću vremena.
Fotografije: instagram gretchen_scherer