Feministička likovna kolonija u Sićevu: Decenija prostora slobode

Feministička likovna kolonija u Sićevu, koju svake godine priređuje Centar za devojke iz Niša, više od deceniju predstavlja važan prostor slobode za umetnice iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Kruna ovog projekta je izložba „Skupljačice perja“, koju u Nišu u galeriji Art55 možete pogledati do 5. februara, a predstavlja retrospektivu radova sa kolonije nastalih od 2015. do 2024. godine, kroz stvaralaštvo 24 umetnice.

Centar za devojke je organizacija koja još od 1998. godine kontinuirano radi na edukaciji i emancipaciji mladih žena radi i na unapređivanju njihovog položaja u društvu – a Feministička likovna kolonija u Sićevu je samo jedan od njihovih projekata.

Oslanja se na bogatu i dugu istoriju likovnih kolonija na jugu Srbije, koje je započela Nadežda Petrović.

O značaju ove kolonije razgovarali smo sa Sanjom Solunac i Tatjanom Nikolić ispred Centra za devojke, koje su nam otkrile na koji način su umetnost i feminizam u sinergiji, koliko je ovo okupljanje značajno za umetnice regiona, ali i šta nas tek očekuje.

Feministička likovna kolonija u Sićevu: Intervju

Feministička likovna kolonija obeležava 11 godina postojanja. Za više od deceniju, šta su ključna postignuća i utisci ovog projekta?

Za više od decenije postojanja, Feministička likovna kolonija izrasla je u prepoznatljiv prostor feminističke umetničke prakse u Srbiji. Njeno najveće postignuće nije samo broj realizovanih radova i izložbi, već stvaranje zajednice umetnica koje dele iskustva, znanja i društvene pozicije. Kolonija je postala mesto susreta različitih generacija, poetika i ženskih iskustava, ali i prostor koji omogućava dugoročne saradnje, vidljivost feminističke umetnosti i kontinuirano propitivanje društvenih normi.

Utisak koji se kroz godine najviše izdvaja jeste osećaj solidarnosti i kontinuiteta — činjenica da kolonija opstaje kao prostor otpora i slobode u društvenom kontekstu koji često nije naklonjen feminističkim glasovima.

Koja je bila početna zamisao kolonije, a kako je ona evoluirala kroz sve ove godine?

Početna ideja kolonije bila je da se stvori siguran i podržavajući prostor za mlade umetnice, u kojem će moći da istražuju sopstvene umetničke i feminističke pozicije bez pritiska institucionalnih i “tržišnih” očekivanja. Danas ona funkcioniše kao prostor kolektivnog deljenja znanja, razmene iskustava i političkog promišljanja umetnosti, ali i kao arhiv ženskog stvaralaštva i feminističkih praksi.

Koloniju u Sićevu osnovala je Nadežda Petrović. Na koji način se ta bogata istorija prepila na savremena okupljanja umetnica?

Sićevo nosi snažno simboličko i istorijsko nasleđe zahvaljujući Nadeždi Petrović, pionirki moderne umetnosti i društvenog angažmana. Feministička likovna kolonija se na to nasleđe ne oslanja samo formalno, već ga reinterpretira iz savremene feminističke perspektive. Dok je Nadežda Petrović otvorila prostor za žensko umetničko stvaralaštvo u vremenu kada je ono bilo gotovo nevidljivo, današnja kolonija nastavlja tu liniju kroz kolektivni, feministički i politički svesni pristup umetnosti. Ta istorijska veza omogućava dijalog između prošlosti i sadašnjosti, između individualnog pionirstva i kolektivne borbe.

Žensko stvaralaštvo je vekovima marginalizovano u svim oblastima, pa i u umetnosti. Kakva je iz vaše perspektive i iskustva umetnica koje ste upoznali situacija danas – koliko se i da li se poboljšala?

Iako su se određene stvari promenile i žensko stvaralaštvo je danas vidljivije nego ranije, sistemska marginalizacija i dalje postoji. Umetnice su i dalje suočene sa nejednakim pristupom resursima i institucionalnoj podršci. Iskustva umetnica koje učestvuju u koloniji pokazuju da se prostor slobode često mora iznova osvajati. Napredak je prisutan, ali je često u fragmentima i veoma ranjiv, zbog čega su inicijative poput Feminističke likovne kolonije i dalje neophodne kao alternativni prostori vidljivosti.

Savremene umetnice kroz svoje radove na Feminističkoj likovnoj koloniji prikazuju iskustva ženskog tela, seksualnosti i rodne neravnopravnosti. Na koji način nam umetnost može pomoći da razmišljamo o tim problemima i borimo se protiv njih?

Umetnost ima sposobnost da artikuliše ono što je često potisnuto, neizgovoreno ili društveno nevidljivo. Kroz radove koji tematizuju žensko telo, seksualnost i rodnu neravnopravnost, umetnice ne nude samo estetske forme, već i nove načine razmišljanja. Umetnost otvara prostor empatije i kritike – ona ne daje gotova rešenja, ali pokreće proces preispitivanja i transformacije. U tom smislu, feministička umetnost postaje politički čin, jer menja način na koji posmatramo društvo i sopstvena iskustva.

Koliko je važno da umetnice dobiju prostor slobodnog izražavanja – kako to utiče na njihov dalji razvoj, a kako na sam narativ u javnom diskursu?

Prostor slobodnog izražavanja ključan je za razvoj umetnica jer utiču ne samo na individualni razvoj umetnica, već i na širi javni diskurs. Prostor slobodnog izražavanja za umetnice nije luksuz, već nužnost. U društvu u kojem su ženski glasovi često potisnuti, kontrolisani ili interpretirani kroz tuđe perspektive, ovakvi prostori omogućavaju ženama da govore iz sopstvenog iskustva i sopstvenim jezikom.

Za umetnice, takav prostor znači mogućnost da razvijaju autentične poetike, da istražuju teme koje su često marginalizovane i da se oslobode pritiska normi koje definišu šta je „prihvatljivo“, „estetski vredno“ ili „tržišno relevantno“. To direktno utiče na njihov profesionalni i lični razvoj, ali i na njihovu spremnost da zauzmu javni prostor. Istovremeno, ovakvi prostori menjaju i javni diskurs. Oni uvode drugačije narative, drugačije slike i drugačije interpretacije stvarnosti, pomerajući granice kolektivnog razumevanja društva. Kada umetnice dobiju prostor da stvaraju slobodno, menja se ne samo umetnička scena, već i način na koji društvo razmišlja o rodnim odnosima, moći i identitetu.

Na koji način će izložba “Skupljačice perja” u Nišu spojiti različite generacije žena koje su bile učesnice kolonije?

Izložba „Skupljačice perja“ okuplja radove umetnica različitih generacija i godina učestvovanja u koloniji, stvarajući vizuelni i idejni dijalog između različitih iskustava. Ova izložba je retrospektiva radova nastalih u prvih 10 godina Feminističke likovne kolonije. Susret radova nastalih u različitim vremenskim i društvenim kontekstima omogućava publici da sagleda kontinuitet, ali i transformacije feminističkih tema i strategija. Izložba tako postaje prostor međugeneracijskog razgovora, u kojem se prošla iskustva prepliću sa savremenim perspektivama.

Koju ulogu lična i kolektivna iskustva imaju u oblikovanju feminističkih pozicija i praksi kroz ovu izložbu?

Lična iskustva predstavljaju polaznu tačku mnogih radova nastalih u okviru kolonije, ali ona se uvek transformišu u kolektivni narativ. Kroz izložbu „Skupljačice perja“, individualne priče postaju deo šireg feminističkog diskursa, pokazujući da privatno nije izolovano, već duboko političko. Ta interakcija ličnog i kolektivnog omogućava formiranje feminističkih pozicija koje su istovremeno intimne i društveno relevantne.

Još jedan važan projekat vašeg udruženja je ArtFemine festival. Koji su planovi za ovu godinu i koje druge projekte možete da najavite?

Od 2014. godine Centar za devojke organizuje ArtFemine festival feminističke umetnosti i aktivizma, kojim promoviše rodnu ravnopravnosti, ljudska prava i aktivizam, afirmiše umetnice koje stvaraju angažovanu umetnost, osnažuje i promoviše rad aktivistkinja u zemlji i regionu. Na ovogodišnjem 13. ArtFemine festivalu biće prikazana izložba radova sa 11. Feminističke likovne kolonije. Održaće se u drugoj polovini maja meseca, a građanke Niša će moći da uživaju u tribinama, radionicama, predstavama koje će im festival omogućiti.

U poslednjoj nedelji jula 2026. organizovaćemo 12. Feminističku likovnu koloniju, a konkurs za prijavu možete očekivati u aprilu. Prateći program ove kolonije osim dosadašnjih predstava “Jelena Dimitrijević – Pisma iz Niša” I “Nadežda Petrović – autoportret u množini” uključiće I predstavu “Ženska soba” u režiji Dragane Jovanović, a u izvedbi aktivistkinja Centra za devojke.

“Ženska soba” donosi snažnu, emotivnu priču o hrabrim logorašicama koje su učestvovale u pripremama za veliko bekstvo iz logora 2. decembra 1942. godine, ali i o drugim ženama u toj sobi. Smeštena u prostor jedne zatvorske sobe, predstava osvetljava ne samo istorijski značajan trenutak otpora nacističkoj okupaciji, već i intimne priče žena koje su, uprkos strahu, zadržale veru, snagu i solidarnost. Kroz njihove lične ispovesti i međusobne odnose, publika dobija uvid u žensku perspektivu borbe, hrabrosti i nade u najtežim uslovima.